Део 3, Поглавље 7
Па им отписа оваквим писмом: „Ја, Александар, цар царевима, сестри мојој Клитерви, амазонској царици, на радост пишем. Примих ваше писмо, разумех што ми у њему пишете, и на даровима захваљујем. Није вам било потребно слати нам ове благообразне жене; ми смо победили све мужеве на свету, неће нас ваљда жене победити! Дадох вам копље моје да међу вама царује место жене, а ви мени пошаљите тридесет хиљада жена у помоћ, јер се имам борити против мерсилског цара Јевримитра који неће да се повинује мојој власти.“ Војвода Птоломеј, који је ту стајао, рече шалећи се: „Царе Александре, дај мени да међу овим женама царујем. Ако ми не даш да царујем, а ти ми дај да бар ових сто у њихово царство поведем.“ Насмеја се Александар на то па рече: „Иако си у мојој сили војвода, ова би ти једна сама могла одолети.“ А Птоломеј му рече: „Ти си се више но ја уплашио од њих, јер их све недирнуте пушташ кући.“