Део 3, Поглавље 11
Узевши са собом одабране војске четири стотине хиљада, Александар уз пут запита Кандавлуса: „Ако ти вратим жену, како ћеш ти добро мени узвратити?“ Кандавлус му рече: „Није могу ће језиком исказати колико тако добро дело заслужује уздарја: даћу ти све своје имање и главу моју у руке твоје ћу положити. Побрини се за ме колико год можеш, па кад се вратимо, ја ћу Александра молити да тебе као поклисара пошаље са мном мајци мојој Кандакији. И она ће ти велико уздарје дати и указати ти многе части и дарове, узеће те за трећег сина себи.“
Кад стигоше у Евагридову земљу, поделише сву своју војску на три дела: сто хиљада на плен пустише, сто хиљада на град Јевагридов, а сто хиљада сакрише у шуме близу града. Ухватише неке људе из те земље па им дадоше писмо за Евагрида: „Нека ти је на знање, Евагриде, царе солурски, да је Александар, цар царевима и свој земљи господар, дошао, па видећи твоју упорност и лудост и гордост, посла на тебе свога војводу Антиоха. И он ти наређује да му донесеш данак, и да Кандавлијеву жену и кћер овоме вратиш, као и све имање му. Ако то не учиниш, злом ћеш смрћу умрети.“ Чувши то, Евагрид посла уходе у Александрову војску; ови му јавише да је у Антиоха мало војске, те Евагрид одмах пође у борбу против Александра; али овај изведе скривену војску из шуме и потпуно разби Евагрида, који се, бојећи се Александра, сам набоде на свој мач. Александар дође до града, до темеља га разруши, узе му све богатство и поврати Кандаклијеву жену и кћер, па се врати у своју војску. Кандавлије дође Антиоху и поклони му се, као Александру, и Антиох му рече: „Узми све што је твоје и иди матери својој.“ Онда Кандавлије рече Антиоху: „Велики царе Александре, испунио си све моје молбе, па ми испуни и ову: пошљи овога твога војводу Антиоха у изасланство матери мојој; он ће све твоје поруке лепо свршити јер сам видео да је врло искусан, са војском врло мудар, да је одан и веран теби,“ Онда му Антиох рече: „Учинићу ти све што желиш“, па дозвавши Александра, рече му: „Иди, војводо Антиоше, царици амастронској Клеофили са њеним сином Кандавлијем и реци јој ово: ‘Цар царевима Александар стигао је на твоје границе и тражи од тебе данак; ако му не даш, са свим силама свога царства поћи ће на тебе.’“ Александар рече Антиоху: „Нареди да јој се напише писмо.“ И кад Кандавлије, који је ту стојао, рече: „Није потребно тако мудром поклисару, какав си ти, писати писма“, па обадвојица, поклонивши се Антиоху, пођоше. Антиох нареди да Кандавлија обдаре скупоценим македонским крзном, персијском шубаром и једним индијским парипом под крокодиловим покровцем, а Александар га поведе у свој стан, угости га и добро га обдари.