Део 3, Поглавље 13
И тако дођоше до царице Кандакије. Чувши да јој син долази, много се обрадова, јер су јој раније казали да га је Александар убио; пуна велике радости, уста са престола и далеко пред сина изиђе и питаше одмах жељна да сазна све што му се догодило. Кандавлус јој поче причати, па узевши Александра за руку, рече матери својој: „Ово је Антиох, Александров војвода, који ми живот поклони, жену моју и кћер од Јевримитра избави, и учинио је за мене све што год ми се добра догодило. Прими га, мила мати, као сина свога, јер је он и код Александра у великој милости.“ Обгрливши Александра, царица га пољуби и рече: „Антиоше! (Дивљаше се гледајући доброту лица му). Трећи си ми син од данас, Антиоше!“ Тада Александар поче говорити своју посланичку поруку. Она се дивљаше његовом говору, али, загледајући знаке лица његова, помисли: „Ама да није ово Александар, македонски цар?“ — па га узе за руку и рече: „О, Антиоше, волела бих да никако од нас не одеш, већ да са мојим синовима и са мном овде царујеш, Александру да се не враћаш. Али пошто је то немогуће, хајде са мном у царске палате, види све моје царско благо и што год хоћеш узми! А и писмо ћу ти за Александра написати, и данак ћу му дати, и са почашћу свога поклисара с тобом њему послати.“
Па га узе за руку и уведе у царску палату која дивно беше саграђена, сва од еваниса1 дрвета и од асипапса2 то дрво ни ватра не сагорева ни гвожђе дуби; столови и посуђе беху од различитих каменова: од амфиста, хритолика, од андрапса и проперсина.3 Палата се обртала а вукло ју је сто десет слонова. Тај дан су се гостили и веселили, а сутрадан га уведе у ризницу, где му показа ванредно царско богатство, бисерје и безбројно драго камење; кад му све то показа, одведе га у своју ложницу и рече му: „Све што ти се допада од онога што си у мом дому видео, узми, Александре.“ Ужаснувши се, он рече: „Мени је име Антиох, ја сам Александров слуга!“ Али му царица рече: „Теби је име Александар, али ти је потребно да се зовеш Антиох. Ако ми не верујеш, и ако ти се чини да се ја варам, погледај на ову слику па ћеш видети на кога личиш!“ А он, погледавши на слику и опазивши знак на лицу, рече: „И заиста, личим много на Александра; зато ме он толико и воли.“ Али она рече: „Ти си уистини Александар, и данас се и ја назвах свему свету царица, јер господара целог света у рукама својим држим. Ушао си овамо како си хтео, али нећеш изићи како би хтео!“ Кад то Александар чу, сав се у лицу промени,поче шкргутати зубима, зверати очима тамо-амо, па помисли да царицу ту у ложници убије да побегне до коња, и, предав се судб, или да умре или да се спасе; јер, мишљаше, боље је великоме господину да са чашћу умре него срамотно ма колико дуго да живи. Видећи како му се лице мења, и уплашивши се, царица Кандакија се примаче вратима да изиђе, али је Александар ухвати за руку и рече: „Стој, нећеш изићи већ ћеш зло овде умрети; ја ћу те убити, па ћу сам напоље изићи, оба твоја сина убити, па и ја поштено с њима заједно умрети.“ Чувши то и весело Александру пришавши, царица се приви уза њега и обгрли га, љубазно га пољуби па рече: „О велики Александре, сине мој и господару! Не растужуј срце моје, не мисли зло, нити се бој смрти од мене: не мислим ја тебе издати, нити те синовима мојим проказати, већ ћу те многим даровима почаствовати и у војску твоју пустити. Није лепо убити таквог човека, таквом мудрошћу и храброшћу украшена, већ га треба чувати и поштовати. Ко тебе убије, крвник је целоме свету; твоја жива глава одржава цео свет и у страху од тебе мирно живи. Не би од мене било лепо одсећи главу свих глава; ја хоћу да ми ти будеш син, па да се по теби назовем целом свету царица, Александре! Нека те то више не мучи: нисам ја толико безумна да животом твојим поколебам цео свет, јер цео свет није достојан једне власи што с твоје главе отпадне. Али те као рођена мати морам прекорети: не ради више, Александре, ово што си урадио; не знаш да ли су почасти лажне и похвале неприличне; не доликује теби, глави свих глава, главу своју о конац вешати, јер би смрт твоје главе цео свет помела.“ А Александар то саслуша и рече јој: „Буди ми од данас мати место царице Олимпијаде!“
Напомене
- Еванис, абонос.
- Асипапс, врста дрвета.
- Амфис, хритолик, андрапс, преперсин, називи за разне врсте камења од амфиста, хритолика, од андрапса и проперсина.