Део 1, Поглавље 6
А кад се приближи час порођаја, дође Нехтенав царици и рече јој: „Претрпи се, царице, и не рађај док не дође благи час; јер ако сад родиш, родићеш роба и некорисна човека, јер коло небеског кружења стоји у луни! Ако причекаш мало док се небеске планете сврстају у поредак, родићеш цара царевима, велеумнога човека.“
И она причека, и роди великога Александра, месеца марта, дванаестог дана, у девет часова. Чим се дете роди и изиђе на светлост, заплака се и рече: „Кроз четрдесет година вратићу ти се опет, мајко!“ Олимпијада узе дете и однесе га Дафнеону Аполонову1 у цркву, и мољаше га да благослови дете, а Аполонове књигочатце и чародеје запита какво ће дете бити. Магијском неком вештином јави се Аполон мудрацима у сну и ово им, писмено, прорече о Александру: „Ово дете ће бити цар свему што је под сунцем; биће благочастив, мудрошћу и разумом велик; пошто убије свога оца, вратиће се у четрдесетој години матери земљи.“
Напомене
- Дафнеон Аполонов, вероватно сећање на Аполонов храм у Делфина у старој Грчкој, где се налазило чувено пророчиште.