Део 3, Поглавље 20
Па рекавши то, крете се Вавилону. Као човек неки на место одређено му за смрт, иђаше тада и македонски цар: свега света цар, помишљајући на своју смрт, беше неутешан. Кад стиже на Синар-поље, у земљу Авсидију, где је живео праведни богати Јов1, заустави се, и цела силна војска његова стани се на том пољу. Видећи Александра забринута, његове велможе хтедоше да га из жалости извуку; изведоше га на један висок брег, па, желећи развеселити га, наредише војсци да се наоружа и на оном пољу да се среди, па рекоше Александру, гледајући на ту силну војску: „Царе Александре, силни господару, видиш ли? Зашто бригом срце своје мучиш? Видиш ли коликом те броју људи бог царем учини, па зато треба да си весео и радостан.“ Заплакавши много и климнувши главом, Александар рече: „Видите ли све ово: кроз педесет година сви ћете под земљу!“ А било је ту више хиљада хиљада људи, а коњима се ни број није знао. И сви народи ту беху сабрани: Персијанци, Индијани, Сирци, Јевреји, Миди, Феничани, Гелфи, Јелдами, Халдеји, Немци, Грци и други сви источни и западни народи. И ту Александар учини велике гозбе свој војсци, и са истока, запада, севера и југа дођоше сви владари и кнезови са мора и донеше многоцене дарове Александру.
Напомене
- Јов, библијска личност (праведни Јов), чувен по својој великој побожности. По библијској причи, он je претрпео највећа искушења, пао је из богатства у крајњу беду, снашле су га све могуће несреће, али поред свега тога остао је непопустљив у својој вери