Део 3, Поглавље 25
(Кад дође царица Олимпијада Александру). Тада стиже царица Олимпијада, мати Александрова, из Македоније. Александар уреди све цареве и кнежеве, сву силну војску своју; рече да се поведу коњи с позлаћеним седлима; уреди гласне трубе, и фанфаре и свирале, златна кола, бисером и драгим камењем украшена, па све посла својој мајци у сретање. Испред себе и своју царицу Роксанду посла, и хиљаду госпођа са њом, почасти и достојанства ради. Кад царица Олимпијада виде Роксанду, обрадова се врло и задиви се доброти и лепоти њеној и неисказаном њеном разуму, па слатко је пољубивши и срцу своме притиснувши рече: „Благодарим ти, боже мој, што си Александру дао жену достојну њега.“ Па Роксанди рече: „Добро те нашла, срце и душо и светлости очију мојих, прељубезна кћери моја Роксандо.“ А Роксанда њој: „Добро ми дошла, силна и светла царице, мајко мога господара, и моја госпођо и мајко Олимпијадо!“ Па седоше на кола и пођоше. Александар их срете у чудно великој пратњи, са свима доглавницима својим, сви на силним коњима: све велможе пред својом војском, са царским митрама на глави, јахаху у златној опреми. Александар јахаше у великој помпи пред македонском војском, на високом коњу Бучифалу, у финичанском крзну; на глави му беше велика персијска капа са нојевим перјем, на капи дијадема Клитерве, амастронске царице. Кад се приближише једни другима, обе царице сиђоше с кола — сагови силни на пољу прострти беху — и дочекаше Александра. А Александар још подалеко сјаха с коња и пешке, са својим велможама, пође својој матери. Угледавши га, мајка га обгрли и слатко изљуби, рекавши: „Добро те нашла, сине и свега света господару, царе Александре!“ Па онда пођоше у логор. Требало је видети тај дивни и красан састанак! Кад логору кретоше, пукови се по достојанству разредише, па сви по реду преко поља пођоше. Све гласне трубе јекнуше, фанфаре и таламбаси и свирале и друге музичке направе: од силне свирке и коњског топота никакав други глас се није могао чути. И тако дођоше у логор.
Онда седоше за трпезу, и све велможе по достојанству и чину своме. Александар седе на велики свој престо; с десне стране му седе мати, царица Олимпијада, а с леве жена његова, царица Роксанда. И Александар поче причати велике битке које је имао с Даријем, персијским царем, и Пором, индијским царем, и другим источним и западним царевима. Слушала је и дивила се царица Олимпијада. Тада Александар нареди да засвирају трубе, зване сиринијанги1. А те свирке су овакве: три хиљаде гласова имају, и сви су ти гласови различити, дебели и танки, високи и ниски, чудни, и толико слатки и жалосни да сваки човечји укус задовољавају. И ту се добро провеселише цар Александар са царицама Олимпијадом и Роксандом, па устадоше с престола и у шаторе отидоше. Александар нареди младим витезовима својим да једнога дана изведу ратничке игре; другог дана су стрељали клобуком2; трећег дана играху неку нарочиту игру звану каруха: врло је лепа била и чудна та игра.
Напомене
- Сиринијанга, вероватно, нека врста оргуља.
- Клобук, шешир, капа.