Део 3, Поглавље 27
Тога дана дођоше Јевреји из Јерусалима, донеше Александру врло велики шатор и јавише му како је пророк Јеремија умро. Не мало се због тога Александар ожалости, кад му дођоше и многи из града који је он основао, Александрије, па му рекоше: „Царе, у граду који си ти створио ми никако не можемо живети.“ „Зашто?“, запита их Александар. „Велике неке змије из реке Нила излазе, уједају људе и они од њиховог уједа умиру.“ Тад им Александар рече: „Идите у Јерусалим, узмите кости јеврејскога пророка Јеремије и узидајте их на крст, у зид градски: његова молитва исцељује оне које змија уједе1.“ (И од тога дана до данас змија у Александрији не може да уједе човека).
Тога дана дође Александру нека жена и рече како јој је муж злобан и како је много грди. Александар јој рече: „Свакој је жени муж старешина; није мени дано да судим мужевима испред жена.“ Али она жељаше да Александар убије њеног мужа, па рече Александру: „О царе, он мене бије, а теби је неверан.“ А Александар јој рече: „Није жени дано да суди свом мужу! У мом царству жене не суде мужевима, јер тешко земљи којом жена обвлада: жена је потребна мужу (јер је бог створи да рађа децу) и мора му бити подложна“, па заповеди да јој одсеку језик.
Тога дана приступи Александру двородржица2 његов Дардануш, много драг и љубим Александру, и веран му докраја (мали телом, али врло храбар и добар војник) па рече: „Велики царе Александре, право је да властела твоја види своје домове, јер већ много година како су отишли од кућа својих.“ Тад Александар нареди да се донесу многи дарови, па дарова своје велможе царским стемама и скупоценим дијадемама, великим царским крзненим огртачима и дивним арапским парипима, и многим безбројним златом и бисерјем, па свакоме нареди да иде у своје царство. А сам, са својом матером и женом и слободним витезовима, пође у лов у виталске горе.
Напомене
- Ово веровање да пророк Јеремија чува од уједа змије постоји и данас у нашем народу. (Јеремија у поље, све змије у море).
- Двородржица, управитељ двора.