Део 1, Поглавље 7
Филипу, који је био на војни па се после многих битака враћаше у Македонију, јави се у сну бог Амон, у виду лава са златним рогом, носећи на рукама Александра, па му рече: „Радуј се и весели, царе Филипе, јер си непријатеље своје победио и родио сина Александра, великога и знаменитога цара!“ Тргнувши се из сна, Филип размишљаше о ономе што је видео, па исприча то двама македонским филозофима, Менандру1 и Аристотелу2. И у том часу један велики ороз пролете изнад Филипова шатора и одједном му у крило спусти јаје. Ужаснувши се, Филип скочи с постеље, јаје паде на земљу и разби се, а из њега измиле змија, обиђе око јајета и хтеде кроз исту рупу у њ да се врати, али на самом улазу црче. Тад Аристотел рече Филипу: „Царе Филипе, истина је све што си синоћ у сну видео.“
Напомене
- Менандро, Менандар (342—290. пре н. е.), грчки комедиограф, оснивач комедије карактера и ситуације, сувременик Александров. Плутарх у биографији А. В. помиње неког Менандра, за којег каже да је био један од најпоузданијих Александрових војних команданата, али га је касније, због непослушности, Александар дао убити.
- Аристотел, (384—322), највећи и најсвестранији антички грчки филозоф, ученик Платона, оснивач логике и многих друштвених природних наука, био је учитељ Александра Великог.