Део 3, Поглавље 28
И тог дана приђе Вринеуш Александру и рече: „Царе Александре, дај ми македонско господство!“ Александар му одговори: „Љубими и мили мој Вринеушу: ја јесам цар целога света, али ме сви зову македонским царем, па ти узми Ливију и сву Киликију1 и велику Антиохију.“ Ни то Вринеуш не хтеде, већ помисли у себи: „Ако Александар умре, ја ћу бити цар целом свету“, па растворивши отров, даде га Александру. Окусивши само, Александар се осети хладним као гвожђе, па осетивши да је отрован, рече: „О драги мој лекару, Филипе, знај да сам у слатком вину горки отров попио.“ Чувши то Филип, баци капу с главе своје на земљу, раствори многа биља с теријаком и даде Александру да пије. Чувши за то, Вринеушев брат Левкадуш, не могући видети Александрову смрт, наслони се на свој мач и сам себе прободе.
Александар рече свом лекару: „Можеш ли ме од смрти избавити, Филипе?“ али му овај плачући рече: „О свега света царе, Александре, кад бог хоће, и чин природе се побеђује. Али је мени немогуће помоћи ти, јер је отровна хладноћа надвладала топлоту срца твога! Али ти једно могу учинити: да три дана поживиш док сва царства не средиш.“ Чувши то, Александар климну главом и заплака, па рече: „О сујетна славо човечја, како се у маломе јављаш, и како брзо пропадаш! Добро је онај рекао: нема на земљи радости док се у њу жалост не умеша, нити је слава на земљи непобедима! О земљо, и сунце, и људи, и ствари, оплакујте данас мене: у маломе на свет дођох, али се брзо у земљу враћам. О мајко земљо, како красне људе од себе отхрањујеш, па их одједном вучеш себи! О нестална човечја срећо, како се мени благо насмеши, па ме ипак земљи враћаш! О силни и моћни војници, драги моји Македоњани, ако ме можете данас од смрти отети па да с вама занавек останем, туците се данас за мене са смрћу јер је дошла да ме од вас одвоји.“ Слушајући то, Македоњани с плачем рекоше Александру: „Александре, силни господару, кад би било могућно данас те од смрти откупити, сви бисмо животе наше дали за тебе; али је то нама немогуће, једино бог то може. Ти си на земљи добро поживео, и смрт твоја часна је! Боља је теби смрт него нама живот! Пођи, дакле, Александре, пођи на место које ти је бог одредио, јер си на земљи добро господарио, и тамо ћеш за то рај наследити.“
Напомене
- Ливију и сву Киликију, Либан и Сирију.