Пословање с Прајзима
28. дек[емра] 1814. године у 12 сати одемо са г. Фрушићем у Бург, гди стоји краљ прајски, тражити прилику да би код краља добили аудијенцију и својеручно прошеније предали му, и усмено молити га пространије о милости и помоћи к страждујушчим Сербљем. Но ађутант краљев каже нам да они о том знаду и да се о том говори, но „премда наш цар не може о том непосредствено радити, опет ће по могућству свом попеченије имати, и ви ћете што желите моћи докучити, но ви аудијенцију код нашег краља просите преко г. Хумболда, нашега јелчије при двору аустријском, будући да је то дело дипломатическо, а ја сам милитарска персона, њему то принадлежи, бесумњено добићете“. — Тај исти дан у један сат по подне с г. Фрушићем однесемо писмо на немецком језику у № 620, где пребива Хумболд, и предамо његовим млађим, и рекну нам у 4 сата да после дођемо за одговор. Ми одемо у речено време, но опет нам кажу: „Нема сада ништа, но дођите сутра у 8 сати.“
30. декембра у 10 сати с г. Фрушићем одем код Хумболда и никаквог одговора не добијемо. Но служитељи рекну нам: „Кад изађе какав одговор, ми ћемо вам сами у квартир донети“, и тако се вратимо. — У исти дан у 12 сати донесе Хумболдов момак писмени одговор да морамо просити аудијенцију преко фиршта Харденберга, полномошнога прајскога министра у конгресу. У исти дан у 8 сати с г. Фрушићем одемо код Харденберга, однесемо писмо које је, у име народа, на њега с печатима послано, у којем молили смо га да нам аудијенцију код краља исходатајствује и да се и он по свом уваженију код свога краља и код својих прочих превисоких сајузника о примиренију Сербов код султана потруди. То писмо предано му је на немецком језику са 6 мурова. Молили смо за одговор и служитељи реку: „Кад изађе одговор, ми ћемо сами донети у ваш квартир.“
31. дек[ембра]. Не чекајући на њихово обештање; одем у квартир, питам има ли какав одговор. „Нема, кажу, данас ништа, но дођите кроз три дана, буде ли пређе, ми ћемо сами донети.“
1. јануара 1815. године чекали смо овај дан и не би ништа. 2. јан[уара] одем опет у 12 сати у дом где Харденберг пребива, тј. № 1188, питам има ли штогод од фиршта, одговор: „Нема, нема!“
3. јан[уара] около 11 сати отиђем и питам, но секретар ми каже: „Нема, но чрез три дана дођи, биће.“
6. јануара у 9 сати одем и портирер каже: „Нема јоште, но чрез три дана дођи.“
10. јан[уара] око 10 сати одем с г. Фрушићем опет фиршту Харденбергу. Млађи нам кажу: „Сад спава, но мало после дођите.“ (Међутим одемо ми лорду англијскому). Кад после дођемо Харденбергу, каже нам да опет идемо државном советнику г. Кистеру. — Јавимо се и кажемо да нас је послао г. Харденберг, и зашто смо дошли. Кистер каже: „То све стоји до Харденберга, но ја ћу сутра к њему отићи и о том разговарати се, потом или ће вас он к себи звати, или преко мене что нибуд даће вам се знати. Зато ви прекосутра дођите овде к мени, ја ћу вам што буде казати.“
13. јан[уара] у 11 сати одем с г. Фрушићем к легационалном прајском советнику г. Јордану, по совету државног советника г. Кистера, да се известимо шта је г. Харденберг у призренију наше молбе учинио, у случају ако је што досад учињено. Обаче нисмо могли с њим говорити, јербо је био код Харденберга на конференцији. — Истога дана у 4 и по сата отишао сам са г. Ф[рушићем] државном советнику, да бих се советовао с њим како бих могао са Јорданом говорити и ако је пословима оптерећен, да му писмено предамо. Но Кистера не нађе[мо] код куће, но буде за сутра у 10. час опредељен да дође, тј. 14. јануара. Тога дана предамо на краља прајског прошеније преко г. Јордана.
14. јануара у 10 сати ујутру оде г. Фрушић државном советнику г. Кистеру; он му каже да је по обешчанију свом, нама 10. јан[уара] учињеном, код Харденберга опоменуо у призренију дела српских депутатов, које му је књаз Харденберг на предрасужденије био вручио, и да је књаз Харденберг одговорио да је исто дело легацјиономј советнику г. Јордану предао, к тому да је г. Кистер сам с Јорданом говорио и разумео да је молба наша у делу и порјатку, и да ће желаније наше испуњено бити, и то несумњено! — Међутим, опет му наручио да оде данас јоште г. Јордану и сам се о томе јошт боље увери. 15. и 16. јан[уара] ишао је г. Фрушић у квартир г. Јордану и није га нашао код куће.
17. јан[уара] оде Фрушић и нађе г. Јордана и говорио је с њим да је дошао питати има ли какав одговор на предано од српских депутата прошеније, на то му је казао да дође прекосутра и добиће писмени одговор.
18. јан[уара] оде и нема1.
Напомене
- На више места налазе читаоци знаке изостављања (…), а из смисла могли су гдегде приметити да није све казано што би се имало казати. Да не би ко помислио да сам ја што мењао, морам овде изјавити да ниједна реч није додата или изостављена, него је печатано опако како се налази у рукопису. Читав овај дневник пословања свог написао је мој отац (прота Матија) својом руком, и то онда кад је у Бечу био. На рукопису истог дневника налази се на два места додатак од неколико врсти, руком пок. Фрушића записан. (Љ. Н. Н.)