Живот Стефана Немање

Поглавље 9

Смрт, опело и погреб св. Симеона

У дванаести дан тога месеца видех га да се спрема на одлазак и рекох му: „О блажени господине Симеоне! Ево се већ спрема благи твој исход у покој твој. Већ сам слушао како си благословио наследнике своје, али им и сад дај свој последњи благослов.“ А он подигав руке, поче са сузама говорити: „Тројице света, Боже наш, славим те, и благосиљам те, и молим те, и замишљам те, јер трећи благослов¹ дајем наследницима својим. Господе сведржиоче, Боже отаца наших, Аврама, Исака, Јаковљев и семена праведнога, сачувај их и укрепи у држави којом сам владао, и помоћ пресвете Богородице и моја, ако и грешна, молитва нека је са њима од сада па до века. А дајем им пређашњу заповед: имајте љубав међу собом! Ако ли који од њих иступи из онога што сам им ја узаконио, гнев божји нека прождере и њега и потомство његово!“ А ја сам на све то рекао: Амин!

А кад је дошао дванаести дан тога месеца, рече ми: „Чедо моје, принеси ми пресвету Богородицу², јер такав завет имам да пред њом испустим дух мој“. И кад заповест би извршена, и кад би вече, рече: „Чедо моје, учини љубав, метни на ме расу која ми је за погреб, и спреми ме потпуно на свети начин, како ћу и у гроб лећи. И простри рогозину на земљу и положи ме на њу. И положи ми камен под главу да ту лежим док ме не походи Господ да ме узме одавде!“ А ја, све испунив, учиних што ми је заповедио.

И сви ми гледасмо и плакасмо горко, гледајући на овом блаженом старцу такву неисказану божју вољу. Јер као што је и овде³ просио у Бога, па му је и дао у држави његовој, тако ни до овога часа не хтеде се лишити ниједне ствари духовне, па му Бог све и испуни. Јер, уистину, браћо моја драга и оци, чудо беше гледати: онај којега се бојаху и трептаху на све стране, сад се могаше видети као један од туђинаца, убог, расом обавит где лежи на земљи, на рогозини, а камен му под главом, свима се клања, и умиљава, и проси од свих опроштаја и благослова.

А кад наста ноћ, сви се опростише и благословише у њега, па отидоше у ћелије да врше службе и да мало отпочину. А ја остадох, и једнога јереја оставих са собом, и остадосмо код њега сву ту ноћ. Кад би поноћ, утиша се блажени старац, и више ми не проговори. Кад би јутро, и започе црквено појање, намах се просветли лице блаженоме старцу, и подигав руке к небу, рече: „Хвалите Бога ва светих јего, хвалите јего и на утвржденији сили јего.“ А ја му рекох: „Оче, кога виде, кад тако говориш?“ А он, погледав на ме, рече ми: „Хвалите јего и на силах јего, хвалите јего и по премногому владичаствију јего!“⁴ И, то рекав, одмах испусти пребожанствени дух свој и усну у Господу.

А ја, пав на лице његово, плаках горко за дуго часова, и устав, захвалих Богу што сам видео такву смрт овога пречасног мужа. А кад чуше сви, долазећи дивљаху се просветљености лица његова, говорећи: „О блажени Симеоне, који си се удостојио да видиш такво виђење на крају, Владику светога, који ти даје благодет за подвиге трудова твојих. Зато си, веселећи се, изрекао слатки глас при изласку душе своје: Хвалите Бога ва светих јего, хвалите јего и ва утвржденији сили јего, хвалите јего и по премногому владичаствију јего.“ Јер ћеш блажен бити свугде. Зато си и изрекао блажени глас.

И потом, узевши пречасно тело његово, са чашћу постависмо насред цркве, као што је обичај. Пошто се сврши јутрење, и пошто се сабраше без броја чрнци, почеше појати часно уобичајене песме око пречаснога тела, и испунише оно што се говори: Они који се боје Господа славе га⁵. Затим и многи народи дођоше тада да му се поклоне и да са великом чашћу отпоју. Појали су најпре Грци, потом Ивери⁶, затим Руси, по Русима Бугари, потом опет ми, његово стадо сакупљено. А кад мину време литургије и кад се сврши сва уобичајена служба, целиваше сви пречасно тело. А ја, грешни, обухватив блажено тело, положих га у нови гроб, као што ми беше заповедио, и испуних заповед његову. А кад се сакупи мноштво чрнаца, не отпустих их све до деветога дана, сваки дан чинећи му свету службу.

Напомене

1. Први благослов је био када се одрекао престола, други у болести, а трећи на самрти.
2. Тј. икону.
3. Овде, у Србији, у Студеници.
4. Псалам (150, стих 1—2) у преводу Лазе Мирковића гласи: „Хвалите Бога међу светима његовим, хвалите га у утврђењу силе његове“, и затим: „Хвалите га по силама његовим, хвалите га по пресилној владавини његовој“.
5. Псалам (14, 4).
6. Ивери, светогорски калуђери из Иверског манастира, који је у своје време био чувен по чудотворној слици Богородице.
   Ивери су, иначе, данашњи Грузијанци.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12