Поглавље 10
Св. Сава уређује Хиландар. Позив од браће да пренесе мошти св. Симеона у Србију. Извршење преноса
А кад овај блажени отац наш пређе у вечни покој, оставив мени грешном заветом манастир у неком малом саставу, и у њему ми остави неког пречасног мужа, по имену Методија, и мене сампетнаестога1. И обузе ме велика туга и бојазан, једно од пустиње, а друго од страха од безбожних разбојника̂. Али је љубав Богоматере и наставнице наше хтела, и светим молитвама господина Симеона, да се тај храм од незнатнога и малог претвори у величанствену појаву. И сакупих после малога времена братства деведесет монаха, и за све се постарах шта је за потребу манастирску.
И кад проведох ту осам година̂, настадоше многи метежи на тој страни, јер дођоше Латини и заузеше Цариград2, пређашњу грчку земљу, па и до данас остадоше, и уђоше и ту, у свето место. И кад је велики метеж био, и кад се о том метежу сазнало одасвуд, дође ми посланица од христољубивог и благочастивог, Богом изабраног и блаженим оцем Симеоном благословљеног, који је владао његовом државом, Стефана Немање и брата његова, великог кнеза Вукана3.
Ја примих њихову молбу, у којој се говори: „Ево, у страни тој узбунише се народи, а блажени отац наш, господин Симеон, који нам је био господар и учитељ, тамо лежи. Ради тога молимо за твоју молитву, да нас Господа ради не презреш. Узми часне мошти господина нам, Симеона, и донеси нам га овамо да се благослов његов покаже испуњен на нама.“ А ја, видев њихну молбу што желе и да то треба испунити, подигав своју немоћ на то, почех радити. И, угледав погодно време да се то учини, дођем и отворим гроб блаженога старца, и нађох часно тело његово цело и неповређено, иако је био ту у гробу осам година̂. Јер тако доликује онима који су угодили Богу, да су и по смрти својој прослављени, да учини вољу оних који га се боје и да им молитву услиша, да сачува све кости њихове, а да се ниједна од њих не сломи4.
И, узев часне мошти његове, кренух се на пут, иако је много метежа било у тим странама, с божјом помоћу и пресвете владичице Богородице, са молитвама блаженога и предостојног и часног господина нам и оца Симеона, прођох оно што се каже кроз огањ и воду цео и сачуван и ничим повређен. И дођох с часним моштима у Хвосно5, и кад сазнаде син његов владалац, Стефан Немања, и брат му кнез Вукан, сакупише светитеље6, и јереје, и игумане с многим чрнцима и с бољарима и са свима, радујући се радошћу и веселећи се весељем. Дошавши, с великом чашћу узеше мошти господина Симеона, песмама духовним захваљујући Богу. Јер, као што је прекрасни Јосиф, узев тело оца својега Јакова, из Египта пренео на земљу обећану, тако и ови богољубиви и благообразни синови његови са свом државом примише га, радујући се радошћу и веселећи се весељем, носећи сами пречасно тело оца својега. И положише га с великом почашћу у светој овој цркви (Студеници), у одређени му гроб, који Блажени у почетку сам себи беше начинио. А ово је било месеца фебруара, у 19. дан7.
Напомене
- Самопетнаести, тј. он (Сава) са још четрнаесторицом калуђера.
- За време четвртог крсташког рата (1202—1204) Латини (Франци и Млечићи), користећи се немирима у Византији, освоје Цариград и оснују тзв. Латинско царство, које се одржало све до 1261. године.
- Године 1202. најстарији Немањин син Вукан, који је до тада владао приморским српским земљама, успе да помоћу Угарске збаци Стефана и да завлада читавом Србијом. Идуће, 1203. године, међутим, Стефан, помоћу Бугара, поврати изгубљени престо, а затим се, посредовањем Савиним, измири са братом.
- Псалми (34, 20).
- Хвосно, крај око Пећи.
- Светитеље, владике, епископе.
- Сава не наводи тачно годину, али судећи по томе што је рекао да је у Светој Гори провео после Немањине смрти пуних осам година, овај пренос Немањиних моштију био је свакако 1208. године.