Живот Стефана Немање

Поглавље 1

О Стефану Немањи као владаоцу. Рад на вери. Похвала. Зидање манастира

Овај наш свети манастир (Студеница), као што знате, како је ово место било пусто, беше ловиште зверова. И, дошав у лов, господин наш и самодржац, владалац све српске земље, Стефан Немања, ловљаше овде, и свиде му се да овде, у овом пустом крају, сагради овај манастир на покој и умножење чина калуђерског. Јер нека је знано свима нама и другим да Бог, који управља људе на боље, не хотећи људске погибли, постави овога преблаженог, уистину, господина нам и оца за самодржнога¹ господина, да влада свом српском земљом, названа Стефан Немања.

И, пошто обнови очеву дедовину², и боље је утврди божјом помоћу и својом мудрошћу даном му од Бога, и пошто подиже пропалу своју дедовину, придоби од приморске земљу Зету³ с градовима, а од Рабна⁴ Пилота оба⁵, а од грчке земље Патково⁶, Хвосно⁷ све и Подримље⁸, Кострац⁹, Дршковину¹⁰, Ситницу, Лаб и Липљан¹¹, Дубочицу¹², Реке¹³, Ушку¹⁴ и Поморавље¹⁵, Загрлату¹⁶, Левче, Белицу¹⁷. Све то мудрошћу и трудом својим задоби, што је било пропало насиљем од његове дедовине, и што му је припадало од српске земље. И с помоћу божјом његова је држава уживала мир и тишину са свих страна̂. Јер је, уистину, он био диван и страшан свима који су живели около њега, јер је држава његова била за 37 година сачувана у целости и ни од кога повређена. Јер како да га назовем? Господарем или, још више, учитељем? Јер утврди и уразуми срца свих, и научи нас како треба као правоверни хришћани да држимо веру према Богу. Прво на себи показа благоверје, а потом и друге научи. Цркве освети, манастире сазида¹⁸, светитеље у сласт слушајући, јереје штујући, према монасима имајући велику смерност и љубав, онима који су без наде беше нада, убогима заступник, сиротнима хранилац, наге у дом свој уводећи и одевајући, сироте нахрани, удовице оправда, слепима,и хромим,и немоћним, и глухим, и немим, уистину, мати би. И, просто рећи, све своје имање у зајам издаде, јер други Аврам¹⁸ би, гостољубац, земаљски анђео, небески човек. Зато га и Бог преузнесе, и дарова му име које је више од свакога имена¹⁹. Његову имену сви се народи поклонише. Сам пак сазида манастире: прво у Топлици Светога оца Николе²⁰. И други онде Свету Богородицу у Топлици²¹. Потом опет сазида манастир Светога Ђорђа у Расу²². И свима тим манастирима створи управу, како треба. А после њих овај наш свети манастир сазида, који посвети имену пресвете владичице наше Богородице добротворке. Сазида од малога до великог, и села предаде, с другим што припада манастиру, са иконама и сасудима часним и књигама, и ризама²³ и завесама, и што је написано у златопечатној повељи његовој, што је, штавише, и у цркви написано на стени²⁴, и с клетвом и обавезом да нико не потвори његова предања, како чујете о том реч и у књигама овим напред²⁵.

Напомене

1. Самодржни, самодржавни, који сам управља државом.
2. Очева дедовина, тј. Рашка, чија је престоница била град Рас (у непосредној близини данашњег Новог Пазара).
   Овај цео пасус о Немањиној владавини узет је из Немањине повеље манастиру Хиландару.
3. Зета, већи део данашње Црне Горе.
4. Рабно, Албанија.
5. Оба Пилота, области (доњи и горњи Пилот) на путу између Призрена и Скадра.
6. Патково, крај око Ђаковице.
7. Хвосно, метохија око Пећи.
8. Подримље, крај око Призрена.
9. Кострац, крај близу Пећи.
10. Драшковина, недалеко од Костраца.
11. Ситница, Лаб и Липљан, косовска област око реке Ситнице и Лаба са градом Липљаном.
12. Дубочица (Глубочица), крај око Лесковца.
13. Реке, крај око Алексинца.
14. Ушка, источно од Дубочице, између Нишаве и Власине.
15. Поморавље, долина Јужне Мораве.
16. Загрлата, крај око Ђуниса, близу Крушевца.
17. Левче и Белица, с леве стране Велике Мораве, данашњи Левач и Темнић.
18. Аврам, по Библији, праотац израелског народа.
19. Цитат из посланице апостола Павла Филипљанима (гл. 2, 9).
20. Манастир св. Николе, близу Куршумлије, преко пута ушћа Бањске у Топлицу.
21. Манастир св. Богородице на ушћу Косанице у Топлицу; од њега постоје само остаци.
    Немања га је подигао са женом Аном.
22. Свети Ђорђе у Расу, северозападно од Новог Пазара, данашње развалине тзв. Ђурђевих Стубова.
23. Риза, одежда.
24. Данас се више не налази у манастиру.
25. Савин Живот св. Симеуна, није писан као самостално дело, већ сачињава прве, почетне главе Студеничког типика.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12