Поглавље 2
Стефан Немања жени сина Стефана кћерју грчкога цара Алексија. Жеља његова да се покалуђери
И божјом помоћи и својим трудом све то задоби. И када је с помоћу божјом његова држава стекла мир и тишину одасвуд, усхте, и спријатељи се с великим и Богом венчаним царем грчким, кир-Алексом Комненом1, и узе његову кћер за благороднога и драгог сина Стефана, кога и намени да му буде намесник. А овај благоверни и христољубиви господин, пречасни старац, труђаше се да се придружи броју оних који су угодили Богу на дан страшнога суда, како би задобио оно рајско и неисказано насеље неким добрим делима, највише жељаше како би могао да прими анђеоски и апостолски лик2. И стараше се да с успехом иде по владичиним3 речима: „Узмите иго моје на се, јер сам кротак и смеран срцем, и наћи ћете мир душама вашим, јер је иго моје благо и бреме моје лако4. Јер Свето писмо говори: Љубав божја5 је привезана у вернима. А за веру овог блаженог старца привеза се јамачно још више оно што се говори: Онај који љуби оца или матер више од мене није мене достојан; онај који љуби сина или кћер више од мене није мене достојан, и који не прими крста свога и за мном не пође није мене достојан; јер сваки који остави дом, или села, или имање, или жену, или децу, или браћу, или оца, или матер имена мојега ради, стоструко ће примити и живот ће вечни наследити6.
Овај, дакле, богољубни отац наш и ктитор, желећи примити (вечни живот), слаше молбе премилостивоме Владици да га не лиши жеље његове. И мину много времена владања његова и З7 година̂ државу и силу непобедно и неповредно сачува од свих страна̂ и благоверна му деца беху однегована у благоверју и чистоти. А о владању и држању његовом не исписасмо по реду, како смо слушали и видели, да се не умножи писање7. Јер сам Бог зна, а и људима је неутајено, колики је труд његов био о нама и људским незнањима, труд овог блаженог мужа, господина нам и учитеља, који је имао Соломонову премудрост, Давидову кротост, Јосифову душевност. Свима је био диван и страшан: као владалац онима који владају и као господар онима који господаре, и просто рећи: други се не може поредити с њим. Зато ћу о овом укратко испричати, да се не умножи писање.
Напомене
- Алексије Трећи (Комнен)—Анђел (1195—1203); његова кћи која се удала за Стефана звала се Јевдокија.
- Анђеоски и апостолски лик, тј. калуђерски чин.
- Владика, Бог, Исус Христос.
- Јеванђеље по Матеју (11, 29—30).
- Љубав божја, љубав према Богу.
- Јеванђеље по Матеју (10, 37—38 и 19, 29).
- Да се не умножи писање, Савина бојазан да не би Живот Немањин, који је само део Студеничког типика, заузео више места него сам типик.