Поглавље 3
Стефан Немања сазива сабор на ком држи говор и одриче се престола
А кад се наврши 37 година̂ његова владања, Владика премилостиви не презре мољења његова, којим је из дубине срца уздисао, него се показа штедар и трудопримљив, и наградилац свих оних који хоће да се спасу. Јер, кад је дошло време, овај увиђавни муж сву славу овога света ни за шта не сматраше, и красоте овога света чињаху му се као дим, а Христова љубав расташе у њему и разгараше срце његово, као храм спремљен за њ и сасуд пречистоме духу његову, дошао му је некако у разум Христос и поучио га је.
И, тако послав, сакупи благородну децу своју и све изабране бољаре1 своје, мале и велике. И, сакупив их к себи, поче им говорити учећи: „Чеда моја драга и одгајена мноме, ево знано је свима вама како Бог својим промислом постави мене да владам над вама, и какву у почетку нађох упропашћену земљу, и помоћу божјом и пресвете владичице наше Богородице колико сам моћи имао, не лених се, нити мира себи дадох, докле све не поправих; и божјом помоћу придодадох вам у дужину и у ширину, што је свима знано; све вас, као и своју децу, однеговах ево досад, и научих вас како да се држите правоверне вере; а многи иноплеменици усташе на ме и нападоше ме као пчеле саће, али именом господњим противљах им се и одолех им2. Тако и ви, чеда моја драга, не заборављајте учења својега и правовернога закона, мноме установљеног; јер, овога држећи се, имаћете Бога за помоћника себи и пресвету госпођу Богородицу и моју, ако и грешну, молитву. А сада отпустите мене, господара свога, с миром, да виде очи моје спасење, које је спремио пред лицем свега света3 на откриће народима и у славу вама, пастви мојој. Јер видим како је све што је човечје таште, како неће преостати после смрти, неће преостати богатство, нити ће сићи слава, јер кад дође смрт, све ово уништи; због тога се узалуд ценимо; кратак је пут којим ходимо, дим је живот наш, пара, земља и прах; замало се јавља, па брзо пропада; зато је, уистину, све таштина; јер је овај живот сенка и сан, и ни за шта се не цени сваки земаљски, као што рекоше књиге; када сав свет стечемо, онда се у гроб селимо, где су заједно цареви и убоги; зато, чеда моја драга, пустите ме одмах да идем видети утехе Израиљеве.4“
Оваким их поукама поучи добри господин и благи пастир, а они су сви много ридали и говорили му: „Не остављај нас сирота̂, господине, јер ти нас освети, и ти нас научи, и ти нас просвети, пастиру добри, који полажеш душу своју за овце5, јер никада у твоје дане вук не уграби јагње од Богом преданог ти стада пастве, и за свих 38 година̂ твојих сачувасмо се и одгајисмо, и другога господина и оца не познасмо осим тебе, господару наш!“
Напомене
- Бољаре, властелу.
- Давидови псалми (118, 10).
- Парафраза одговарајућег места из Јеванђеља по Луци (2, 29—31).
- Све цитати из црквених погребних песама.
- Јеванђеље по Јовану (10, 11).