Поглавље 4
Немања саветује синове своје
И он, блажени старац, пошто их као отац посаветова премудрим речима да престану с јецањем и сузама, јер је тако божја воља била, изабра племенитога и драгог сина Стефана Немању, зета Богом венчаног кир-Алексија, цара грчког, па им га предаде говорећи: „Овога имајте уместо мене! Корен благи који је изишао из утробе моје. И њега посађујем на престо у држави, Христом ми дарованој.“ И, пошто га сам венча и изврсно благослови, као што благослови Исак Јакова1, сина својега сваким благословом, поче га учити да се труди о сваком благом делу у држави његовој, да буде блага срца према свету хришћанском, који му он предаде, Богом спасену своју паству, говорећи му: „Чедо моје драго, паси2 овај мој Израиљ и старај се о њему, водећи га као Јосиф јагње“.
Заповедаше му да се брине о црквама и о служиоцима у њима, да светитеље и црквене слуге слуша у сласт, да поштује јереје и бди над чрнорисцима3 „да би се молили за тебе, и да ни у чем не будеш зазоран пред Богом и људима“. И другога племенитог и драгог сина, кнеза Вукана, благослови и постави за великог кнеза, и даде му довољно земље. Па, дав и њему овога заповести, постави их оба благи отац преда се и говораше им:
Синови, немојте заборављати мојих закона̂, речи моје нека чувају ваше срце. Јер ће нам се тако придати дужина живота, и године живота и владања. Милостиња и вера нека вас не остављају, привежите их о свој врат, и напишите их на таблици срца својега4, и наћи ћете благодет. И помишљајте на оно што је добро пред Богом и људима. Уздајте се свим срцем у Бога, а немојте се величати својом мудрошћу. На свима својим путовима знајте да вам путови треба да буду прави, па вам се ноге неће спотицати. Немојте се мудрити собом, него се бојте Господа, и клоните се свакога зла, и тада ће бити исцељења вашему телу и одмора костима вашим. Поштујте Господа од својих праведних трудова и дајте му првине од својих праведних плодова, да би се испуниле житнице ваше мноштвом пшенице, а ваша точила5 вином текла. Синови, не очајавајте кад вас Бог казни, не клоните кад вас изобличи. Јер Господ кара онога кога љуби и бије свакога сина кога прима6. Блажен је човек који је нашао премудрост, и онај смртни који је видео разум. Јер је боље њу куповати неголи скровишта злата и сребра; скупља је од драгог камења, њој се не противи ништа зло, слатка је свима који јој се приближују. Свака друга драгоценост недостојна је, јер дужина живота и године живота у десници су њеној, а у левици њеној су богатство и слава. Из уста̂ њених излази правда, закон и милост на језику носи. Путови су њени добри путови, а све стазе њене су у миру. Она је дрво живота свима који се држе ње и наслањају се на њу, као на Господа тврда7. Јер ја вам ову заповед дајем: да љубите брат брата, немајући никакве злобе међу собом; Овоме, као и од Бога и од мене посађеном на мој престо, ти се покоравај и буди му послушан8. А ти који ћеш владати не вређај брата својега него га поштуј9. Јер ко не љуби брата својега, Бога не љуби. Бог је љубав. Зато ко љуби Бога, нека и брата својега љуби10. Јер на том је сав закон, апостоли о том научише, мученици тим венчани11 бише, и пророци то славе. Зато, ако усхтете да ме послушате, земаљска блага ћете уживати. Ако не хтеднете и не послушате ме, оружје ће вас појести12. Нека вам је, синови моји драги, мир од Господа Бога и спаса нашега Исуса Христа, дух божји, нека почива на вама, укрепљујући вас и заклањајући од свих видљивих непријатеља̂ и упућујући вас на пут мира.
Мир буди и вама, властело моја и бољари! Мир буди и вама младићи, које васпитах од рођења матера ваших. Мир вам буди свима, стадо Христово разумно, које ми Богом би предано, и које, пасавши, неповређено сачувах, као пастир добри душу своју полажући за вас. Зато вас молим, чеда моја драга, богати и убоги, стари и млади, држите се учења мојега, оца вашега. Бога се бојте, цара поштујте13, цркве просвећујте да и оне вас просвете, епископе слушајте, јерејима част одајите, и будите смерни према монашком чину, да би се молили за вас, а ви, имајући међу собом правду и љубав, не заборављајте милостиње. И благодет Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога Оца и учешће светога Духа нека је са свима вама Амин14.
И потом, као што и напред писасмо, предаде им, да међу њима царује, драгога сина својег, Стефана Немању, и нареди да се народ уклони. А они плакаху и ридаху, гледајући како се растају од таква владаоца и пастира, и тако плакаху и ридаху, као што се чуо глас и у Рами када је Ракила плакала за чедима својим, не могући се утешити15. Јер, како ћу га назвати, уистину, недоумевам се. Да ли господином добрим? Учитељем правоверја? Оцем благим? Пастиром, који вером сачува стадо му поверено? Да ли просветиоцем цркава и учитељем благих обичаја, и који увек у молитвама пребива? Да ли преизобилним служиоцем и љубиоцем убогих? Да ли наставником правоверја и учитељем благоверја и светлилом чистоте васељенске? Да ли наставником испуњеним вером и угледом кротости и поста? Да ли наставником премудрости и смислодавцем и казниоцем несмислених? Да ли чуваром стада својега и премудрим одговородавцем свима који живе око њега? Јер, уистину, све је ово било у њему. Јер беше испуњен премудрости и разума, и благодат божја беше на њему16.
Напомене
- Алузија на библијску причу о старозаветним личностима Исаку и Јакову (књ. Мојсијева 1, 27).
- Паси, чувај.
- Чрноризац, калуђер.
- Смисао ове реченице је: „напишите их на таблици срца својега, па ту таблицу привежите“…
- Точила, бачве.
- Смисао је да Бог кара и кажњава оног кога воли, да би га усавршио.
- Приче Соломонове (3, 1—18).
- Овде се Немања обраћа старијем сину Вукану.
- Ова реченица је упућена Стефану.
- Јеванђеље по Јовану (1, 4; 20, 8 и 21).
- Јеванђеље по Матеју (20, 40).
- Књига пророка Исаије (1, 19—20).
- Прва посланица апостола Петра (2, 17).
- Друга посланица Коринћанима (13, 13).
- Парафраза одговарајућег места из Јеванђеља по Матеју (2, 18), у коме се помиње Рахила, жена Јаковљева, као симбол јеврејске мајке која нариче за витлејемском децом, побијеном од стране цара Ирода, приликом рођења Христова.
- Јеванђеље по Луци (2, 40).