Поглавље 5
Немања се калуђери и добија име Симеон. Живот у Студеници и жеља за Светом Гором
По свем овом учини да свима буде објављено дело овога премудрог и дивног мужа па, благословив свет свој, остави државу од Бога даровану му и сва врло многа и различна своја блага, јер је Христос Бог тако хтео и пресвета владичица госпођа Богородица да га насите неисказане и свете жеље.
Раздав све имање1 своје убогима, растаде се од државе своје и деце своје и жене своје. Богом данога првога венца, јер он не би учесник другога брака, и учини себе удеоничарем неисказанога, и часног, и светоанђеоског, и апостолског, малога и великог. И дано му би име господин Симеон, месеца марта 25, на свето Благовештење, године 6703. [1195]. У исти дан и богодана му супруга, пређе госпођа све српске земље, Ана, и она прими овај свети лик2. И дано јој би име госпођа Анастасија.
Кад је ово све било свршено, отац господин наш дође у наш манастир (Студеницу) који и сазида, Свету Богородицу добротворку, а госпођа Анастасија отиде Светој Богородици3 у Расу4. Овај предивни и блажени отац наш и ктитор, господин Симеон, пребиваше међу нама у сваком благоверју и чистоти, напредујући и учећи све трудом духовним, и говорећи нама око себе: „Узмите иго моје на се и научите се од мене како сам кротак и смеран срцем, и наћи ћете мир у душама вашим. Јер је иго моје благо, и бреме моје лако је.“5
Јер, уистину, отац наш господин Симеон учини по писаном у Јеванђељу: Продаде све што имађаше, и купи само скупоцени бисер6, Христа, којега ради све ово учини, и удостоји се заповеди младића онога, којему Спас заповедив рече: Ако хоћеш да будеш спасен, иди и раздај све имање своје убогима и, узев крст, пођи за мном7. Све ово блажени овај старац испуни, и пробави у овом манастиру8 нашем две године, и умножи стадо Христово чрначкога чина, па зажеле узићи на виши степен духовни, видев како Свето писмо говори: Уклоните се од места̂ својих и рођења свога, јер нико као пророк неће бити примљен у свом отачаству9. Тако и богољубиви господин Симеон зажеле опет да одавде изиђе и да странствује, да испуни собом све што је речено, нашав реч која се говори: Они који се уздају у Господа, изједначују се с Гором Светом, што се никада неће поколебати због напасти ђавољевих10. Ради тога и зажеле изићи, једно ради светога места, а друго ћу вам укратко испричати.
Напомене
- Имање, у значењу новац.
- Свети лик, чин калуђерице.
- Раније поменут манастир код Куршумлије.
- Рас, Рашка.
- Јеванђеље по Матеју (11, 29—30).
- Јеванђеље по Матеју (13—46).
- Јеванђеље по Матеју (19, 21).
- Тј. у Студеници.
- Јеванђеље по Луци (4, 24).
- Цитат из црквених песама. Гора Света, овде означава брдо Сион, на које је по легенди силазио Бог.