Поглавље 6
Св. Симеон одлази у Св. Гору
Овај блажени господин наш Симеон имађаше три сина. Један, најмлађи, — не могу га назвати сином него робом — којега љубљаше више свих, а и овај му неодступно служаше. Јер овај, као млађи међу браћом, најмлађи и, просто рећи, видев немоћ своје природе и умножење грехова, учини као и блудни син, оставив благога оца и господина, и блажену матер, госпођу своју, и благородну, нећу рећи браћу него господаре своје, и обнажи све безумљем својим. И отидох1 у земљу туђу далеко, хранећи се са свињама, и насићиваше се храном њиховом, мртав би и не оживе, изгубио се беше и не нађе се2.
Тога ради блажени отац господин Симеон зажеле ићи у Свету Гору, да као пастир добри потражи побегло јагње и да га, узев на раме, донесе оцу његову, својој вољи, и да од Бога прими награду због уклањања од својих, и да другу жељу срца свога испуни, да нађе драго и заблудело своје јагње. И, распалив се духом, мољаше се Богу говорећи: „Царе славе, једини бесмртни, оче неба и крепости, и који промислом своје благости нећеш да ниједан човек пропадне, него да се сви спасу3, не остави ме да погинем. Јер знам како је велика милост твоја на мени. И сада те, Владико, молим, дај ми да овај живот завршим.“ И то рекав, посла по Богом дароване му синове. И сакупише се они са свом властелом и бољарима. И, дав им опет други благослов, отиде одатле у Свету Гору, месеца октобра 8, године 67064, (1197), а господину сину своме, који остаде у Богом даној му власти, заповеди да се о свима заповедима и о овом нашем манастиру стара и потруди о дограђивању његову. А блажени отац наш и ктитор, господин Симеон, полазећи постави за игумана овога светога места, изабрав пречасна мужа, по имену Дионисија јеромонаха, и предаде му да се стара и чува стадо Христово, које је у овом месту светом.
Напомене
- Сава овде говори о себи час у првом, час у трећем лицу.
- Јеванђеље по Луци (15, 24).
- Прва посланица апостола Павла Тимотију (2, 4).
- Године су се у средњем веку бројале од створења света, за које се мислило да је било 5508 година пре рођења Христова. Да би се добиле године наше ере, треба у овом случају од године 6706. одузети 5508, односно 5509, ако се догађај одиграо у времену од септембра до децембра (пошто се онда нова година рачунала од септембра).