Живот Стефана Немање

Поглавље 8

Болест св. Симеона и поука његова св. Сави

У седми дан месеца фебруара поче нешто мало да поболева часна старост његова. И одмах блажени старац, господин Симеон, позвав мене недостојна и унижена одасвуд, с тихошћу поче ми говорити свете и часне и слатке речи: „Чедо моје слатко и утехо старости моје, сине, слушај моје речи, к мојим речима приклони своје ухо и, да не оскудевају извори живота твојега, сачувај их у својем срцу. Јер су живот свима који их налазе. Сваком храном¹ храни срце, јер од њих су извори животу. Одбаци од себе опора уста и увредљиве усне удаљи од себе. Очи твоје нека право гледају, а веђе твоје да се крећу на оно што је праведно. Право ходи својим ногама и путове своје исправљај. Не склањај се на десно, ни на лево, јер путове оне с десна зна Бог, а развраћени су они с лева. А ти учи ономе што је право да ти живот буде у миру. Сине, слушај моју премудрост, к мојим речима приклони своје ухо да сачуваш моју благу мисао; оно што осећам, мојим ти устима казујем². Чувај, сине, закон оца твојега не одбацуј поуке матере твоје. Јер је блажен муж, који послуша мене, и човек који путове моје сачува. Не помешај се са безумним. Тражи премудрости да поживиш. Исправи знања на разум, јер онај који кори зле, навући ће на се мржњу, а онај који изобличава нечастивога³, порећи ће себе. Не изобличавај зле, да те не омрзну. Изобличуј премудра и заволеће те. Покажи премудроме кривицу и биће мудрији, поуку праведноме и продужиће да је прима. Почетак је премудрости бојазан господња⁴, а и знање светих ствари је разум, а разумевати закон помисао је блага; Јер оваквим владањем много ћете поживети и придодаће ти се године животу.“⁵

И, подигав руке своје, блажени их положи на врат мој грешни и поче плакати жалосно, и дарујући ми слатке своје пољупце, поче ми говорити: „Чедо моје омиљено, светлости очију мојих, и утехо и чувару старости моје, ево већ приспе време да се растајемо. Ево већ ме отпушта Владика с миром, по речи његовој, да се испуни што је речено: јер си земља и у земљу ћеш поћи као туђ⁶. А ти не тугуј, чедо, гледајући мој растанак, јер је ово чаша за све општа. Јер, ако се овде растајемо, онде ћемо се опет састати где више нема растајања.“

И, подигав пречисте руке своје и положив их на главу моју, говораше: „Благослове, благосиљам те. Господ Бог благословљен помоћи ће спасење твоје. И да ти да̂ уместо земаљскога благодет и милост и царство небеско. И да исправи пут хода твојега, којим из младости од мене пође, имајући са собом нераздвојну, овде и онде, моју, ако и грешну, молитву.“

А ја, павши ничице на пречасне ноге његове, са сузама говорах: „Многих и великих дарова науживах се од тебе, блажени господине мој Симеоне, па се показах ја, бедни и неблагодетни, да се не сећам свега, помешах се са стоком неразумном, и изједначих се с њом, бивајући убог добрим делима, а богат страстима, испуњен срамом, лишен божје слободе⁷, осуђен од Бога, оплакан од анђела̂, бивајући на смех бесовима⁸, обличаван својом савешћу, посрамљен злим својим делима. И пре смрти бивам мртав, и пре Суда сам се осуђујем, пре бескрајње муке сам себе мучим од очајања. Јер тога ради падам к пречасним ногама твојим, клањајући се, не бих ли ја, неисправљени, ради их пречасних молитава, добио неко мало олако оном страшном доласку Господа нашега Христа.“

А кад дође осми дан тога месеца, рече ми: „Чедо моје, пошљи ми по оца духовног и по све старце из Свете Горе да дођу к мени, јер се приближује дан исхода⁹ мојега.“ И, пошто се и заповест, дође мноштво чрнаца као мирисни цветови који цветају у тој светој пустињи. И, кад дођоше к њему, примише један од другога мир и благослов, и не даде им отићи од себе, говораше им: „Останите код мене док тело моје светим и часним молитвама вашим опојете и погребете“. А блажени старац од седмога дана па све до смрти му, не окуси хлеба ни воде, само се сваки дан причешћиваше светих и пречасних тајни, тела и крви Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа.

Напомене

1. Храном, подразумева се духовном храном.
2. Приче Соломонове (4, 20; 5, 2).
3. Нечастиви, ђаво, сатана.
4. Бојазан господња, страх од Бога.
5. Приче Соломонове (1, 8; 8, 32—34; 9, 6—11).
6. Прва књига Мојсијева (3, 19).
7. Тј. слободе да се обраћа Богу.
8. Бес, зао дух.
9. Исход, смрт.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12