Глава 1
Кућа Геце Пакашког позната је била надалеко са свог богатства, као и домаћин Геца што је чувен био као човек весељак и добра срца. Толике мање крађе и веће похаре што су му се десиле, — и све то нити се познало нити оставило трага ни на имању ни на нарави његовој. Геца је остао и даље најбогатији и највеселији газда у селу. А то је можда и охрабрило лоповски тријумвират сеоски, наиме: Ацу Грозницу, Мију Вересију и најмлађег им друга Пају Провлака, — људе који су се редовно тужили на дације и неродицу, — охрабрило их је, велим, да једне ноћи уђу неопажени у авлију, а одатле у амбаре газда-Гецине, ради мало ’ране: колико тек да се исхране до прве жетве, која ће кроз три-четири недеље бити. Три џака само, то се на имању газда-Геце — кога су у околини звали „богатим Гаваном“ — неће ни познати, а њима ће, ко једним сиромашним људима, бити споможено.
Што рекоше, то и учинише једне вечери. А лако им је било. Те вечери била је нека вечера код газда-Геце; јело се и пило добро,и то је целу кућу успавало. И све је спавало мртвим сном,чак и сам Гаџа, стари пас газда-Гецин, — који се толико с вечера налајао а после најео, да не памти да се кадгод тако најео, — и он се, сит и уморан, успавао, па хрче и спава ко̂ заклан.
Дакле, жива згода. Ушли су неопажено у авлију и у амбар. Изабрали три најбоља џака брашна мутмела и једну кесу опет брашна. „То је — како Грозница рече — за онога лопова (мислећи ту на Проку Боктера, који је обично бивао „на талу“), ако га сретнемо; а ако га не сретнемо, још и боље, биће то ко̀ поручено за ону моју сиротињу… За оне моје црвиће!“
Упртише џакове, па ће поред подрума.