Поглавље 5
Сутрадан двадесет петога јула заводио је један практикант у начелству у протокол акт с оваквим натписом: „Да се унутра именовани због насртања на мирне грађане казни телесно са 25 удараца и протера…“ Међутим је ишао пред пандуром покуњен кроз чаршију Мојсило Пупавац.
За њим пристала деца варошка, а граја се дигла: „Иха! 25! 25! Пупупу! 25! Иха, уха, Пупавац! Пупупу!…“ док се већ не изгуби ван вароши.
Ништа се више не чу за Мојсила Пупавца — а дуго су о њему разговарали људи у доколици својој. Кад се вратио адвокат и њему испричаше, а он се баш нимало не зачуди, него хоћаше пући од смеха… Што се толико смејао, бог би га знао!