Поглавље 5
О проти Матији и његовим Мемоарима писано је, релативно, доста у виду есеја, али је мало расправа које су, аналитички и истраживачки, приказивале и оцењивале овог изврсног прозаисту-приповедача и његово дело — у ствари најлепше, најинтересантније и најбоље приповедање о догађајима са почетка првог устанка. Библиографија радова која би се о њима сачинила не би била незнатна, али са изузетком два-три рада недостаје права критика и темељита оцена Протиних Мемоара1. Ово дело, међутим, потребује да се посебно простудира и студиозно прокоментарише јер оно то заслужује и као особита, оригинална књижевна врста код нас, и као драгоцен, јединствени извор, а највише — ако се тако може рећи — као изванредно читалачко штиво које нас уводи у једну удаљену прошлост, славну по својим људима и својим догађајима, и — истовремено — наводи на благодатна и сугестивна размишљања о нашој новијој историји са којом је српски народ у северном делу Србије добио своју слободу и, из друштвено-политичке категорије раје у Турском царству — српском револуцијом 1804. године — уздигао се на висину самосталне, креативне и виталне нације, са којом су озбиљно почели рачунати, и за њу се интересовати, не само први државници европског Запада и европског Истока већ и највећи интелектуалци, књижевници, путописци и научници Европе тога времена2.
Напомене
- Протини Мемоари су почели излазити у Шумадинки за 1888. г. Потпуно издање приредио је Протин син књижевник Љубомир Ненадовић 1867. После тога било је више издања, али су као најбоља — критички припремљена — она од Љуб. Ковачевића (у издању СКЗ 1893) и Влад. Ђоровића (у изд. Библиотеке Српских писаца).
- Видети Леополд Ранке: Српска револуција, Београд (Прво издање, на немачком језику. под насловом: Die Serbische Revolution, Hamburg, 1829).