Поглавље 2: Драгутин узима за жену Кателину (Катарину) кћер угарскога краља Стевана Петог — Стефан Урош Први обећава сину Драгутину престо
Када је прошло извесно време, и када је дорастао овај блажени до младићког узраста, хтели су његови родитељи да се по закону ожени, и узевши кћер од царскога племена угарскога народа, заручише му благочастиву жену, звану госпођу Кателину. А отац његов, благочастиви и христољубиви краљ Урош велики, обећа му дати краљевство, и са великим обећањем изрече да неће прекршити свога обећања, но да ће га учинити краљем у отачаству своме, у српској земљи, и да ће му за живота свога даровати свој престо. Такође и свату своме, краљу угарскоме, обећа се, говорећи му: „Хоћу да даш кћер твоју за мога сина, јер ће у великој части и хвали ићи ка царскоме престолу и бесценом бисеру. Јер ево ћу учинити да син мој буде самодржавни краљ свој српској и поморској земљи.“
Када се ово свршило, живљаше овај богољубиви младић са својом женом у двору родитеља својих гледајући ка вишњему истоку истока, чекајући неиспитане милости свога љубитеља Христа, који је подигао рог православне вере христољубивих прародитеља његових и родитеља, желећи и сам великога просвећења Спаса Христа. Имајући свагда у срцу своме смирену мудрост, живљаше безлобним животом, и сети се оне речи Владичине коју рече својим ученицима: „Ко хоће међу вама да буде први, нека буде последњи од свију.“1 И опет: „Сваки који се узноси, понизиће се, и који се понижава, узнеће се;“2 јер каже један међу премудрима: „Сва дела смернога јавно ће изићи пред Бога.“3 И овај младић, послушавши добру реч, вапијаше: „Приону душа моја уза те, и мене узе десница твоја. И ти си онај који ми спремаш наследство моје. На теби се утврдих од утробе, из утробе матере моје4, знам, Владико, да се сваки који се узда у тебе, неће посрамити никада. И нека буде са мном грешним слугом твојим по твојој вољи.“ И тако се покораваше својим родитељима у свему, осећајући нелицемерну љубав према свима, и утврђујући у себи заповести списа речи божјих. И живео је у побожности и чистоти у дому очеву са нешто мало људи својих, гледајући ка милостивоме Богу свију, и чекајући да прими оно што му је његов родитељ обећао.
Напомене
- Јеванђеље по Марку (9, 35).
- Јеванђеље по Луци (14, 11).
- Приче Соломонове (16, 2).
- Псалам (63, 8; 16, 5; 22, 10).