Поглавље 6: Краљ Стефан Урош шаље Данила Драгутину у некој мисији
Вазљубљени, изневши ово напред написано о овом христољубивом, сада ћемо говорити о овом преосвећеном архиепископу, тј. смерном Данилу, чијим молитвама и благоразумном поуком објави се житије ових христољубивих царева и краљева српске земље. Пошто је овај, преосвећени вољом божјом и његовом најдарежљивијом силом и благодаћу светога Духа, издржао правило богоизабраних монаха Свете Горе, и био наречен игуманом хиландарским, када је живео у том месту, посла ка њему благочастиви краљ Стефан Урош, брат овога христољубивога краља Стефана, говорећи му љубазне речи у писму, овако: „Господару мој и оче, молим ти се у име божје, брзо пожуривши, дођи к нама са свима монасима Свете Горе.“ И чувши ову вест преосвећени господин мој, пође брзо ка њему. И кад је дошао у место звано под град славни Скопље, на реку звану Велика, и ту се славно обрадова господин краљ због доласка овога преосвећенога и његова збора (монаха), и учинивши много већање са њиме, посла га ка вазљубљеноме своме брату Стефану краљу, због послова које је имао. Јер овај преосвећени (Данило) беше му веома мио и познат. А када је овај преосвећени дошао у славни двор његов Дебрц, у земљи званој Срем, и са свима изабраним монасима Свете Горе, и када је чуо благочастиви краљ Стефан за долазак овога преосвећенога, веома се обрадова, као да га је снашла нека неисказана радост, и ту седоше засебно, и овај преосвећени јави му речи брата његова.
И тако свршивши све што је хтео, због чега је био послан, и овај христољубиви краљ, духовно и телесно развеселивши се са преосвећеним и са целим његовим сабором, дарова му драгоцене и изабране дарове, много злато и светитељске одежде. Такође и жена његова, благочастива краљица госпођа Кателина, и њезина и сва његова властела и великаши многим даровима почаствоваше овога преосвећенога, како приличи светитељу. Најпосле благочастиви краљ Стефан, узевши са своје трпезе златне панагијаре1, украшене бисером и драгим камењем, даде му говорећи: „Ево, дајем ти у љубави дар за мој спомен.“ И друге многе праведне ствари колико му је било потребно, све даде овом преосвећеном. И коње своје добре дарова му, који ће га однети на своје место (тј. кући), где живљаше у Светој Гори. А исто тако и све монахе Св. Горе, који су са овим преосвећеним, свакога обдари драгоценим даровима према његову звању. А нарочите дарове, које њему приношаху од других народа, све ово даваше на чудну своју хвалу и част. И тако се опрости с њим овај господин мој преосвећени архиепископ Данило, и опет оде ка превисоком краљу Стефану Урошу, свршивши све што је хтео. И нађе превисокога краља на месту званом Овче поље. И даде му књиге2 што му писаше брат његов и опет што је имао нарочито да каже, јави му. И сазнавши превисоки краљ како смислено и разумно овај преосвећени све угодно му учини, јер од младости своје овај преосвећени никада не погреши воље овога благочастивога, и веома много обасувши га чашћу, отпусти га са многим даровима ка ћелији његовој.
И када је овај преосвећени дошао тамо на своје место у Свету Гору, после овога одмах, оставивши старешинство славнога манастира Хиландара, где беше игуман, и оде на сред Свете Горе, место звано Кареја, у сихастирију3 светога Саве, и ту је волео да буде у иночеству, као што је некада ту живео свети господин наш и учитељ, архијереј Христов кир Сава, живећи у великом подвигу, мучећи тело своје постом, бдењем и молитвама, јер сам тамо живећи, и онима који после његове смрти хоће да наследе то иночко место, овако заповеди, говорећи: да један или много два живе у његовој сихастирији. По заповести његовој и овај преосвећени господин мој чињаше, живећи у усамљеном пребивању, сваки законски устав испуњујући; и када је много ту живео, дође му на ум благоугодна мисао да састави списе богоугодних речи и да их пошаље ка оном благољубивоме мужу, тј. благочастивоме и христољубивоме краљу Стефану, с којим је имао велико обећање у љубав божју. И што је био помислио, тако и учини. Све ово свршивши, и са свим срдачним благословом и богоизабраним речима и часним списима, све саставивши и са овима посла једнога од својих монаха, старца Атанасија, јављајући му дивне речи. Када је овај дошао до благочастивога у славни двор његов Дебрц, овај христољубиви краљ Стефан учини велику радост и весеље због његова доласка.
Напомене
- Панагија, огрлица за црквене великодостојнике.
- Књиге, писма.
- Сихастирија, ћелија мучалница.