Увод
Божаствени пут је жесток и оштар, и има тесне и пуне страдања путеве. Они који од овога света желе неизречених и непостижимих дарова у небесном пребивању, морају прво оставити овај свет и оно што је у свету, и преочишћеном душом боголепно подвизавати се ка вишњем животу. Такав, опасавши се крепошћу вере срдачне и истинитом љубављу ка Господу, подупирући се умном лествицом, улази на висину врлине, имајући улепшано лице светлије од сунца и чистије од снега, и обучен у хаљину, коме је похвала не од људи, но од Бога. Јер Он је једини Бог богова и Господ над господарима, створитељ свега видљивога и невидљивога створења, неприступна светлост и живот свега, који је утврдио небеса мудрошћу и основао земљу на ничем. О овом пророк јављајући рече: „Речју господњом утврдише се небеса, и дахом уста његових сва сила њихова.“1 И опет: „Јер он рече, и постаде, он заповеди, и показа се.“2 Свако створење назвао је по вољи свога разума. Хотећи ослободити човечју природу од првог Адамова преступа, узе облик слуге, прикривши телом божанство и без греха постаде уједно Бог и човек. Дошавши у свет ради нашега спасења, показа онима који греше различне начине покајања.
Ко се неће дивити смерности неисказане твоје славе, Владико, кога не могу небеса сместити и кога анђеоске силе не могу са трепетом (страхом) гледати? Ти си говорио са грешницима, и становао са митарима и фарисејима. Велика је и неисповедима тајна дивних чудеса тебе Бога нашега! Милостив си и многи су станови у тебе. Ко је тај, ко мало потрудивши се верује у тебе истинитога Бога нашега, и који погреши уздања наде своје? Ако је то блудни, но покајавши се опет дође ка твоме милосрђу. Хананејци, која је рекла: „Смилуј се на мене“, исцелио је кћер. Давид је оплакивао себе због два греха, и чуо је речи пророка: „Господ ти опрости.“3 Крвоточивој жени, због вере, од дотицаја краја хаљине твоје стаде извор крви. Многа су твоја таква човекољубива дела, Владико, којима си, помиловањем нас грешних, засуо ме, но опет она страше душу моју, ако се не кајем као они. Јер знам множину грехова мојих. Но ако хоћеш могу огрезнути у пучини безбројнога твога милосрђа. Разумем, да ћеш имати право када ме будеш судио4. Ко је тај који ће ме избавити од твоје руке? Јер рече један од мудрих: „Страшно је пасти у руке Бога живога.“5 И апостол Павле слично овој речи каже: „Страшно је очекивање суда, који ће појести све оне који чине неправду.“6 Јер многи се јавише у сујети овога света, па и силни цареви и управљачи народа. Но и за њих је речено: „Служите му, цареви, са страхом, и радујте му се са трепетом“7, и разумите ко је онај, који одузима душе царевима.
Ко је тај од земаљских, који се спасао поуздавши се на множину богатства свога? Или ко се помогао силом снаге своје? А они, који ради твога светога имена, оставивши земаљско царство, пођоше за тобом, добрим пастирем душа наших, такви примише место земаљске и маловремене славе небеску славу, која остаје на векове, и своју душу чисту сачуваше. Јер узевши духовна крила, прелетеше све мреже лукавога. Шта ја кажем овај свет, љубимци моји, у коме су жалост и узбуна, туга и метеж, и то прелази као сенка и вене као цвет? Јер рече пророк: „Човек је као трава, и дани његови су као цвет пољски.“8 И опет: „Ја сам земља и пепео.“9 Блажен је онај који је заволео заповести твоје, Владико, у којима први који су пре ходили и обећано им кроз тебе добише и награду примише, као што се и у данашњем времену многи од последњег рода јавише, идући по заповестима твојим и све врлине окончаше тобом. Пророци и мученици пролише крв (мучени) од безаконика и поднеше толика различна страдања, и добар дар себи стекоше. А други место проливања крви и мука, топлим сузама и многим врлинама распеше тело своје, чиме је могуће теби угодити; такви се прославише и на висинама се прослављају анђелским хвалама и опевају се са похвалом. А и ми грешни треба да их сматрамо блаженима, као твоје истините угоднике.
Напомене
- Псалам (33, 6).
- Псалам (33, 9).
- Друга књига Самуилова (12, 13).
- Псалам (50, 21—22).
- Посланица Јеврејима (10, 31).
- Посланица Јеврејима (10, 27).
- Псалам (2, 11).
- Псалам (103, 15).
- Прва књига Мојсијева (18, 27).