Поглавље 6: Састанак Симониде, жене Милутинове, са Катарином, женом Драгутиновом, и њихов одлазак на Јеленин гроб у Градац
И када је после тако љубазног растанка ових благочастивих краљева прошло мало времена, предобри и човекољубиви Господ хтеде да сви људи пребивају у савршеној љубави, јер сам рече: „Где сте два или три сабрани у моје име, ту сам и ја посред њих.“1 Таквим именом господњим и његовом љубављу срдачне вере и ова госпођа моја уразумивши се, тј. благочастива и христољубива краљица Симонида, кћи светога и великога васељенскога цара грчкога Андроника, а жена великога краља Гроша, поче му се молити говорећи: „Молим те, Господару мој, заповеди ми да идем до вазљубљене сестре моје, а снахе твоје, благочастиве краљице Кателине; јер достојно је да се и ми видимо, да и ми учинимо дужну љубав међу собом, као и ти са вазљубљеним ти братом. Ако не презреш моје молбе и заповедиш ми да идем ка њој, то ће већа љубав бити међу вама, о господару.“ И овај христољубиви господин мој краљ Урош, ревнитељ сваке праве љубави, а и ово је дело било по његову науку, у сласт узе њезине молбене речи и заповеди да иде. И изабравши великоимениту своју властелу са њиховим женама, које је поштовао и љубио као своју браћу, и њима даде све потребно, и посла их са својом женом благочастивом краљицом Симонидом. И тако оде са великом и предивном чашћу и славом, тако да су се сви, који су гледали, дивили њихову изгледу. Тако је ваистину било видети њихов одлазак, украшен царским оделом и златним појасима, бисером и драгоценим камењем, пурпури царски и багренице бацале су зраке светлећи се, као и многи пољски цветови, украшени многоразличним лепотама.
И тако ова благочастива идући са таквом великолепном славом царском кроз све државе своје, и дође у славни и сјајни град звани Београд српски, који стоји на обали реке Дунава и Саве. И ту се у великој саборној цркви митрополитској поклонише са умиљењем чудотворној икони пресвете Богородице. И саставши се са благочастивим и христољубивим краљем Стефаном и са његовом женом благочастивом и христољубивом краљицом Кателином, и ту је била велика радост и весеље приликом доласка ове благочастиве и неисказана љубав. Овај благочастиви краљ Стефан беше напред извештен о доласку њезину, и беше заповедио да се саберу к њему сви силни и великоименити државе његове у сретање ове благочастиве. И од угарске земље иђаху славни и благородни, послани од свога краља, носећи различите дарове, на дивну част и похвалу овога благочастивога. И пошто је било торжаство и неисказано весеље на много дана, радујући се у Господу своме неисказаном радошћу, и ту многим даровима почаствова ову благочастиву према царском достојанству, такође и сву великоимениту њезину властелу и жене њихове.
И после овога благочастива краљица Симонида саветова се са христољубивом краљицом Кателином, да се обе отишавши поклоне гробу блажене госпође Јелене. И јавише свој разговор благочастивоме краљу Стефану. А он се због овога веома обрадова и такође изабравши славне између своје властеле са њиховим женама, и посла их да иду са богољубивом краљицом Кателином. И пођоше обе радујући се у Господу, имајући велику љубав међу собом. И дошавши у дом пресвете Богородице, у место звано Градац, и ту се прво поклонише часној икони пресвете Богородице и потом пођоше на гроб блажене госпође своје Јелене, и са великом љубављу целивавши га, и омочише раку њезину топлим сузама. И ту многоцене дарове и прилоге дароваше дому пресвете Богородице, и покрише гроб блажене Јелене драгоценим златним плочама, обдаривши игумана и све часне монахе достолепним даровима, и ту се утешише духовно и телесно, веселећи се у Богу Спаситељу своме не мало дана.
И подигавши се отуда и опет обе одоше заједно ка благочастивоме и превисокоме краљу Урошу. И велико славље учини господин краљ због њихова доласка. И многе дане проводише заједно у великој слави и радости. А благочастиву краљицу Кателину овај благочастиви и превисоки господин мој краљ Урош почаствова многим изабраним даровима, и сву властелу свога вазљубљенога брата краља Стефана, са њиховим женама и тако је отпусти са великом славом и торжаством своме дому.
Напомене
- Јеванђеље по Матеју (18, 20).