Поглавље 2: Јелена подиже манастир Градац на Ибру, храм Благовештење
Када је после овога прошло неко време, паде богоугодна мисао на срце ове блажене госпође Јелене, и сетивши се говорила је: „Ево видим својим очима божаствене цркве и свете манастире, што подигоше христољубиви мужеви (цареви) од основа ради славослова божјега, а себи на вечан спомен. Зато треба и ја да се бринем, да и ја уз помоћ божју подигнем храм у име пресвете Богоматере, не би ли ми она била молитвена заступница у дан судњи.“ И тако ставши на молитву, поче се молити са топлим сузама говорећи: „О пресвета моја владичице Госпођо Дјево Богородице, погледај на смиреност моју и обаспи милосрђем моју немоћ. Јер ево усуђујем се јадна на топло твоје заступство, уздајући се на неисказану милост твоју, и молим се: даруј ми са смелошћу и љубављу вере чиста срца, да у Господу почнем и свршим храм у име твоје свето, у коме ће се прослављати име сина твога и Бога мога, и твоје, моја Госпођо, заједно.“
И тако поче зидати предивну цркву у име пресвете Богородице, празник Благовештења, на месту званом Градац. Сама подвизавајући се, не имајући покоја ни дању ни ноћу, како би само са успехом могла свршити такво дело, које је почела, говораше: „Стрпљиво чекам да примим вечну утеху, имајући тебе опевану као тврдо и сигурно сидро. Јер ти знаш сву моју жељу, и љубав срца мога од тебе се не сакри. Јер ако ти нећеш да се ово сврши, ми се сви узалуд трудимо зидајући, као што рече апостол: Нисмо кадри ништа смислити сами, но помоћ наша је од Бога.“ Заповедила је да се сакупе сви народи њезине државе, и када је то учинила, изабрала је од њих најбоље уметнике, хотећи да подигну предивно уздизање тога храма, много и небројено злато нештедице дајући свима радницима, да нико од њих не буде увређен насиљем, или да ко у нечем негодује, но свима доста преизобилно даваше, као мудри и разумни стројитељ. Ова блажена госпођа Јелена даваше им храну у згодно време, умирући срдачном љубављу, и кајањем умиливши се, јер благодат божја беше она, која је говорила њезиним устима. Јер пророк рече: „Позваше праведни и Господ их услиша.“1 А апостол каже: „И настанићу се у њих, и бићу им Бог, а они ће ми бити синови и кћери.“2
Ова Блажена, сетивши се и опоменувши се својих дела, сузе горке капљући из њених очију недра њезина испуњаваху, и уздахнувши говораше: „Ох осуда савести моје и очајање грехова мојих веома смућују душу моју, а немам никакве наде на спасење. Јер у гресима упропастих душу своју и у нечистоти безакоња удавих свој ум и у дубини глиба огрезе тело моје, и нема ми уздизања. Но слушам списе светих књига, како нас обраћају на покајање и говоре: Сваки који пада у очајање, рече, веома бива роб сотони. Јер јаче је твоје човекољубље од множине безакоња људских. Божаствени Павле каже: где се умножи грех, преизобилује благодат3. Но шта да чиним ја грешна, пуна стида? Јер покри срамота лице моје и тесно ми је одасвуд. Јаој мени, одакле ћу почети оплакивати своја љута безакоња, која се не могу лако исповедити? Због чега прво да заплачем? Због чега да застењем и због чега да заридам? Због множине грехова или због одлучења од Бога? Помисли душо, шта ће те срести после изласка твога од тела! Ево ти се спремају разне муке, анђели љути и немилостиви хоће да те ухвате. Пожури сада и узазови ка Господу Богу говорећи: Ја сам земља и пепео4, црв, а не човек. Молим те доброга, не презри мене, но пази на моју помоћ, Господе Боже спасења мога5, даруј ми време обраћења, који дајеш милост ономе који те моли.“
И умним очима гледајући колико Дух свети помагаше да се овај храм брзо сврши, госпођа ова моја подвизаваше се весељем душе, бринући се о овом светом храму, ако би га могла брзо свршити у своме животу. И када гледаше како се дижу стене тога св. храма, у весељу срца красоваше се, говорећи: „Утврђење оних који се у тебе уздају, Господе, утврђуј ову цркву твоју. А и ти, Госпођо Богородице, заручнице мога живота, овај храм, посвећен твоме светоме имену, сједини га ка светим саборним и апостолским црквама. А онима који ће бити у њему, подај добру веру и чистоту и целомудрену мисао, заустављајући љуте невоље које иду против њих и одлуке (савете) противних што се уздижу на овај свети храм твој, сруши такве моћном снагом силе твоје, а мир и тишину даруј стаду твоме, чувајући и утврђујући благоверне краљеве српске земље, јер и они сву своју наду на тебе положише. И војнике њихове сачувај под закриљем крила твојих. Силу иноплемених народа, који се хвале против државе њихова отачаства, у љубави имајући смелост ка своме Сину и имајући га свагда послушљива за материнске твоје молитве, таковима учини да се врате смирени и посрамљени. Народ њихове државе сачувај неповређен, пунећи клети њихове сваким добрим плодом и уразумљујући их да им служе нелицемерном правдом. Тако да се свима заједно слави Христос Бог наш и пресвето твоје име, сада и на бесконачне векове, амин.“
А када је помоћу божјом свршен овај храм Пресвете, као што се какав добар војник, који се прослави у победи и угодно послужи цару, радује примивши многе и драгоцене дарове из његове руке, тако се и ова христољубива весељаше свршивши овако дело, и говораше: „Слава Богу који ме је удостојио да свршим овако дело.“ И са зборовима свештених јереја који су се помолили за утврђење цркве, и пошто је било свеноћно стојање (бденије) и велико славословље, све подобне божаствене песме на похвалу пресвете Богородице празнику Благовештења њезина, тако и ујутро светло празновавши и свршивши свету литургију, осветише цркву, утврдивши је молитвама на вечно и непоколебљиво пребивање, духовно и телесно утешивши све оне који су дошли на ово празновање, а раздаде тога дана и многе дарове и милостиње. Утврдивши црквени устав, сакупивши изабране монахе, заповеди им да ту пребивају, установивши им законско издржавање, које држе непромењено и до сада, такође и целом црквеном клиру, као што у тај дан установи Блажена, а и најчаснији игумани који управљају њезиним домом, тако чине бојећи се Бога и заповести божје. И сама још за живота свога испуни овај дом пресвете Богородице сваким изобиљем, наиме божаственим књигама и свештеним сасудима златним и сребрним, украшеним драгоценим камењем и другим лепотама. Иконе оковане велелепним златом и посуте одличним бисером и драгим камењем, и пуне моштију светих, златоткане завесе, и друге црквене потребе дарова, да се не може исказати. Укратко речено: сав живот свој и неисказано богатство славе свога земаљског царства ту дарова. Приходе и села многа изабрана приложи том светом месту, утврдивши хрисовуље са својим потписом, у којима су набројани сви њезини прилози и све што је на потребу храму Пресвете, све даде говорећи: „Ти сама, о пресвета моја Владичице, испуни овај твој свети дом сваким изобиљем.“ Ту постави власти и начелнике ђаконе, који ће управљати богатим имањем и ризницама манастирским, и њих богоразумним речима и тихим поукама поучаваше, говорећи:
„Браћо и оци и чеда вазљубљена, приђите и послушајте мене грешну и страху господњу научићу вас6. Треба прво да се Бога бојите и њему да угодно чините, одбацујући далеко од себе лукава и мрска дела. Јер Богоотац пророк Давид рече: Не ревнуј онима који чине зло, не завиди онима који чине безакоње7. Исти, обличавајући такве, рече: Задржаше гордост, и оденуше се неправдом и својом нечистотом, и зато скончаше и погибоше због свога безакоња. И мољаше Господа за њихову погибао, говорећи: Подигни руке твоје на гордост њихову до краја, да се постиде и посраме и погину, јер без правде безаконоваше. И као што се Господ гордима противи, тако смиренима даје благодат8. А ви, чеда моја вазљубљена, сетите се да сте земља и пепео, зато не будите горди и величави, јер свете књиге сведоче говорећи: Није створена човеком гордост. Пророк Исаија каже: Не дај величања души твојој, и нећеш видети страшно привиђење, јер душа охолога остављена је од Бога и пада у руке непријатеља својих. Вама говорим о овом: све богатство овога дома Пресвете, што управљају ваше руке, треба да нештедице дајете од овога у руке ништих, јер рече: Онај који чини милостињу ништему, Богу позајмљује9. Оно што се таквима даје и једном од таквих, Бог, богат у милости, вратиће стоструко опет на своје место. Нека не буде да се ви несито јелом храните или опијате, а ништи и страни и маломоћни да гладују, да место смрти од љуте глади скончавају. Сетите се оних Израиљћана, на које дође гнев и погибао, јер рече: Седоше људи јести и пити, и стадоше играти, и у том разгневише Бога, и падоше једнога дана двадесет и три тисуће10. Да, и ви се убојте такве осуде и будни молите се да не паднете у напаст11 не отежавајући се тешким сном, јер рече: Не заспи, да будеш поруган, изгубивши време добре наде, као и Сампсон седмороплетене плетенице косе главе своје. Покоравајте се учењу божаствених књига и поукама, и са радошћу испуњујте законске уставе црквеног предања, да стечете савршену награду. И устављајте језик ваш од клетве, устављајте и усне ваше од преваре. Јер рече: Потребиће Господ све усне варљиве и језик велеречив12. Зато не заборављајте поука речи мојих, да вам добро буде. А мир божји, који превазилази сваки човечји ум, нека вас утврди у љубави божјој, да једним устима и једним срцем славите пресвету Тројицу, Оца и Сина и светога Духа.“
И ове речи Блажене, усрдно примише деца њезина рођена Духом светим, васпитана у доброј вери поуком ове христољубиве.
Ова госпођа моја, блажена Јелена, провођаше свој живот на земљи целомудрено и побожно, и ово су њезини трудови и подвизи и богоугодна дела. Ако кога треба именовати, чији живот превазиђе човечје умове, то је достојно (именовати) тебе, о најблаженија! Трудове твоје и бодра подвизања расплодила си на стотину и била си од Господа даровани светилник преславном отачаству своме, српској земљи, сијајући многосветлим чудима као сунчаним зракама. Но које хвале и благодарења можемо ти принети од слабога смисла нашега? Јер ти си, Блажена, анђелским хвалама прослављена. Од којих ли цветова лепо украшених и мирисних, саставивши венац, да венчамо свечасну главу твоју, коју је увезала десница Владичња неувелим венцем рајске лепоте? Које ли дарове да ти принесемо ми убоги? Јер ти примивши дар светога Духа, срушила си нападај лукавога и сачувала си твоје тело неповређено. Ти Блажена обукавши се у хаљину изаткану са висина, коју ћу назвати тихост и незлобивост срца твога, и имаш свагда благодат од Господа и наслађиваш се њоме на бесконачне векове. А шта да покушам ја грешни и скудоумни, који се трудим да појединце исповедим неисповедима богоугодна дела ове блажене великоимените госпође? Но ти, Владико свију Господе, који си послао пресветога свога Духа који крепи ову твоју рабу, његовом трисијатељном благодаћу просвети мој ум, ујасни ми и језик, да могу самисаоно и разумно окончати житије и подвиге ове блажене моје госпође.
Напомене
- Псалам (34, 17).
- Друга посланица Коринћанима (6, 16).
- Посланица Римљанима (5, 20).
- Прва књига Мојсијева (18, 27).
- Све по Псалмима (22, 7; 71, 12 и 88, 1).
- Псалам (34, 11).
- Псалам (37, 1).
- Приче Соломонове (3, 34).
- Приче Соломонове (19, 17).
- Прва посланица Коринћанима (10, 7).
- Јеванђеље по Матеју (26, 41).
- Псалам (12, 3).