Живот краљице Јелене

Поглавље 1: Побожност и богоугодни живот краљице Јелене

После овога почињемо у Господу житије блажене и христољубиве Јелене, но молим вас, љубимци, обратите вашу пажњу ради пажљивога слушања. Мисао мога слабога разума присиљава ме да овако кажем: Светлост праведних увек се светли¹, а успомена њихова бива са похвалом. Њиховим животом просветише се све земље благоверних народа и име Бога нашега слави се на векове. Јер он прославља оне који га славе, а и ми исповедајући њихова похвална житија, молимо се Богу да успомену њихову покаже светлијом у наше дане. Пре свега треба да славимо Бога који се ваплотио ради нас, који је ради нашега спасења све претрпео. Јер пророци њега проповедајући весељаху се, а мученици умирући њега исповедаху, а богољубиви људи живећи у сујети света овога, неки од њих ради вере у Бога сами себе распеше страдањима и крепким подвизима, и одрекоше се света, да стеку јединога Христа. Ради толиког трпљења њихова добише венац победе против ђавола.

Почеци исповедања су многи. Добро и тачно треба да изнесемо житије блажене Јелене о њеном уздржавању и подвигу. Светим молитвама вашим изоштрен, ја, грешни Данило, саставих напред писана житија благоверних краљева српске земље, што је видљиво пред лицем вашег христољубља, и о овоме потрудићу се и све ћу казати по истини, као што ми објавише сведоци живота ове блажене Јелене пре мене, а колико и ја очима мојима видех, истинито ћу исповедити.

Ова благочастива и христољубива блажена госпођа Јелена била је од племена фрушкога (францускога), кћи славних родитеља, који су били у великом богатству и слави. Њу снабде добри и најмилосрднији Бог од њезине младости, унапред знајући све будуће. Ова благочастива и христољубива би дана од својих родитеља да буде жена великом српском краљу Урошу. Са њиме проводећи живот славно и дивно, имали су и деце, и пошто се такво дело догодило мужу њезину од сина свога Стефана краља², као што смо указали у напред писаном, и после смрти мужа њезина примивши од вазљубљенога сина свога достојни део државе земаља многих и красних, сетивши се младосних грехова својих и дошавши у велико покајање, умртвљује мисли телесне, и храни свој ум благодаћу божаственога разума, као што је речено у Премудрости Соломоновој: „Ризнице царске испуниће се златом, а умови истинитих подвижника испуниће се богатим разумом.“

Ова блажена несмућеном душом и кротким срцем истините вере приноси Богу молитву, који једини испитује срца и утробе. Живећи на земљи том непрестаном својом молитвом види небесне ствари, и целим својим умом брине се како ће угодити Господу, овако говорећи:

„Боже добри и најмилосрднији Господе, који си вечан, који требаш спасење људи, који кажеш у своме светоме јеванђељу: Не дођох да призовем праведнике но грешнике на покајање³; брз у милости и богат у милосрђима, који кажеш: Када обративши се к мени уздахнеш, тада се спасаваш⁴. И тиме нам даде слику спасења да се обраћамо теби. Ако се када уплетосмо у гресима и ако будемо уловљени врагом, и опет будући у таквој скрби поменусмо свето име твоје, уздамо се у твоју неисказану милост да ћемо се спасти. А мене, Владико, грешну и недостојну рабу своју не презри, да се не порадује непријатељ мој због мене, јер знам да си близу скрушених срцем и спасаваш смерне духом. Зато треба да се прво бојим твога светога имена и да у свему чиним вољу твоју, по Богооцу Давиду: Почетак премудрости је страх божји, а разум је добар свима који га чине. Господе, наведи ме на твој пут, и поћи ћу у истини твојој. Дај ми извор суза да омијем моје душевне нечистоте. Ако се трудимо да сабирамо земаљско благо, која нам је корист од тога? Све то слично сенци пролази, и као снови онога који устаје ишчезава. Веома је корисно за нас који смо познали пут побожности, тебе истинитога живота, да све наше имање расточимо по твојој заповести. Јер рече: Расточи и дај убогима⁵. Ово учинивши, без сваке жалости и без хаљине узићи ћемо на стазе врлине, знајући да ћемо имати добро имање на небесима, које остаје. Речено је у св. јеванђељу: где рђа не једе, и крадљивци не поткопавају ни краду⁶. Јер ако и цео свет стечемо, а душу своју оштетимо, какву ћемо измену дати за душу? Зато божаствени апостол Павле каже говорећи: Имајући храну и одело, овим се задовољимо. Они који хоће да се богате, падају у разне напасти и скрби.“⁷

Говорећи ове речи блажена Јелена подвизава се добрим подвигом, украшавајући се сваким добрим делима, и освећујући се у сваком добром животу уздржљивошћу изнад природе. Овака је била нарав ове блажене: оштра речју, а блага по природи, непорочна животом, у заповедању кротка, да обрати доброразумним речима, да теши нелицемерно и безлобно, а колика је свесрдачна њезина смелост к Богу, просто казати била је украшена сваком врлином. Опевану и всехвалну благодат имађаше, коју је примила просвећењем св, Духа, познавајући све књиге, била је готова да одговори свакоме ко је пита. Њена реч била је растворена сољу, и не нађе се у њој лицемерност, као што је има у неких, да некога поштује, а другога да презире. Великога и малога, богата и ништа, праведника и грешника, болна и здрава, свакога од њих једнако је поштовала и свакоме дужну част одавала, сећајући се у своме уму онога грознога и страшнога дана, када ће праведни и нелицемерни судија заповедити анђелима својима да разлуче грешнике од праведника, разлучујући грешнике, једне у крајњу таму, спремљену ђаволу и његовим анђелима⁸, а друге у огањ вечни, трећи ће бити послани међу црве који не спавају, а четврти биће предани грози.

Овако помишљајући блажена и умиливши се са сузама пред Господом, говораше: „Оплакуј себе, јадна и грешна душо, оплакуј себе због толиких зала која си ти учинила, јер где су сузе, ту је и божја милост. Јер знам блудницу да због топлих суза прими опроштај многих грехова. Врховни апостол Петар, због једнога часа горких суза, био је не само проштен греха и одрицања, но доби и кључеве царства небеснога. Цар Језекија због мало суза доби да живи петнаест година.“ Све ово чинећи блажена Јелена, исти ток сврши.

Мало времена иза смрти свога мужа, Бог богат у милости, због неисказане доброте увек бринући се за род људски и хотећи свакога упутити у покајање, тако није превидео ни молбе ни толикога подвига ове блажене, и после овога павши у велику болест, поче веома боловати и умиливши се пред Господом љубављу срдачне вере, убојавши се дана смртнога разлучења, поче се усрдно молити Господу, горко плачући и говорећи: „Ево видим, о Владико мој, спасе Христе, да приспе конац души мојој и сада ме чека други век, и ево сам као неплодна смоква посечена љутом и страшном смрћу. Но знам те као доброга мога Бога, који се више радује због једног грешника који се каје, него због деведесет и девет праведника⁹, који не требају покајања. Но молим те, пресвети Владико, не погуби мене у овом времену са мојим гресима.“ И ова блажена презревши све красно видљиво овога света, жели невидљиво, тога самога невидљивога као гледајући, и усрдно трпи анђелски живот, свагда умом пустиње гонећи и причешћујући се Богу у великом ћутању.

По оваквом дару колико је примила од Господа, много година проведе живећи у овом веку, љубећи ниште, и дајући милостињу странима, одевајући наге, и уводећи у дом бескућнике. Многострадални и праведни Јов рече говорећи: „Ја бејах отац немоћнима и око слепима, нога хромима.“¹⁰ Тако и ова блажена чињаше, мучећи тело своје постом, хранећи гладне, јер није то пост када човек сам пости, а презре гладнога; јер ко пости и не да гладноме хлеба, узалуд му је пост. Колика је, о љубимци, радост онима који се држе савршенога поста. Јер Боговидац Мојсије постивши добио је таблице закона. Такође и Тесвићанин Илија постивши би узет огњеним колима на небеса. А она три младића, које не искуси јарост зверова и чија се огњем пламена пећ претвори у хладноћу, зар није то све пост учинио? Ниневићани постивши три дана, спасоше град са много становника. Многи постом превазиђоше човечју природу и удостојише се да говоре са анђелима. А шта ја спомињем Мојсија, Илију, па чак и Данила? Сама бесконачна светлост и хранитељ свега створења Христос, који зна да нахрани пет тисућа са пет хлебова у пустињи, и он сам је постио 40 дана, показујући нам начин поста, победу против ђавола. И ова христољубива (Јелена) хвалећи се говораше о овом: „О посно величество, подобије анђелско, и монашка похвало, апостолска проповеди, која узводиш људе на небо и увршћујеш у зборове мученика.“

И ово чинећи блажена, никада није остављала милостиње, но је увек имала раширену руку своју за давање ништима и маломоћним, хромим и слепим, сећајући се речи Владике коју рече у светом јеванђељу: „Милостиње хоћу, а не жртве.“¹¹ И опет: „Стран бејах и уведосте ме, наг, и оденусте ме, болан и у тамници, и дођосте ка мени.“¹² Таквима даваше ова блажена одело и храну. Скрбнима била је састрадање и увређенима избављење. Све мисли младосног разума згазивши богоугодном мудрошћу, отворивши своја богохвална уста, вапијаше ка Господу, са речима Давида: „Не помени, Господе, греха моје младости и мога незнања¹³, јер сам у безакоњима зачета, и у гресима роди ме мати моја, јер су многа безакоња моја пред тобом, Господе, но учини са мном знамење на добро¹⁴. Ево ја грешница призивам твоје свето име. Ти који си нас искупио драгоценом својом крвљу, и знаменовао нас заруком твога светога Духа да наступимо на сваку непријатељску силу, узведи ме која лежи у страстима као Левију и митара, и оживи ме умртвљену гресима, као удовичина сина. Ево исповедам моја безакоња против себе, и ти си милостив да очистиш грехе моје.“

Тако је ваистину и чинила, и колико је могла сећала се својих грехова од младости своје, и писала их је, и колико је имала духовне оце у светом божјем граду Јерусалиму, на Синају и Раиту и у Светој Гори атонској, јер тамо одоше многи њезини дарови, које не могу исказати, јер све имање тамо источивши, до смрти непрестано шиљаше часне и достоверне и великоимените монахе своје. Ови су носили списак њезиних грехова, и отуда су опет доносили писане заповести, које су на корист њезине душе. И њима даваше изабране дарове и писма слатких и смирених речи својих, у којима је овако говорила: „Господо моја и оци, сетите се да сте ви силни у имену Господњем, и зато сте дужни да носите наше немоћи. Јер ево ми који смо у сујети овога сујетнога света, ако и хоћемо да духом живимо, колико је угодно Господу, то не можемо да постигнемо. Јер сав овај свет лежи у злу¹⁵, као што рече божаствена реч. Јер ако се душа не остави светских брига, то не може ни Бога истинито волети, ни ђавола достојно мрзети. Пошто је наш ум обузет метежом животних похота, као што се лађа на морској пучини љуља од морских таласа, тако и ја грешна љуто тонем у гресима мојим. Но молите Господа за мене недостојну, не бих ли како Богу угодним вашим молитвама постала достојна да примим такав дар од Христа, да доспем у богоугодна места.“

А ови блажени оци доброразумним речима поучаваху ову христољубиву, састављајући речи божанских списа, и ове слаху њој и овако говорећи:

Богољубиво чедо наше, поверено нам у Господу, ево примивши кротке и богоразумне речи твојих писама, насладисмо се. Ако хоћеш, можеш земаљским царством искупити небесно, и узићи ка небесноме цару веселим ногама. Знаш град наш у коме ћемо живети. Зашто да у туђем спремамо села и здања и сујетне станове? Ако ове спремамо у овом веку, то је у туђем граду познато, и нека никако не чека да се врати у свој град, тј. у вишњи Јерусалим. Достојно ти је, христољубива госпођо царице, да се сетиш речи апостола Павла, који каже: Наш је живот на небесима, оданде чекамо нашега Спаситеља Христа¹⁶. И опет: Бивајте слични Богу, и као чеда вазљубљена ходите у љубави, као што и Христос заволи вас, јер се нарекосте синови Вишњега. Постиди се у садашњем веку онога који те је тако заволео, да се не постидиш у доласку његова јављања. Служи му са страхом као Владици по природи. Радуј му се са трепетом као цару по благодати. Сила је царство небесно и они који се са силом труде у њега чистим срцима са смелошћу, такови га грабе¹⁷. Венац победе исплетен од руке Сведржитеља дарује се онима који су претрпели зло, као добрим војницима Христа Бога, који су овде примили беде и скрби и напасти, који су заборавили природу и презрели смрт, да стеку царство небесно. Не постизава се царство небесно ни речима, ни лепотом, ни родом, ни јачином, ни годинама, но силом вере. Ове речи, које ти шаљемо христољубива госпођо, ако сачуваш и примиш у свој ум љубављу истините вере срца твога, а уз то не одлучуј се љубави према странцима, не одступи од истине, гони мир и правду са свима који призивају име господње. Све ово што си чула сачувај, и неће наићи на тебе искушење лукавога. А ако и наиђе, не похули, но благодари Господа говорећи: За све што ме је снашло нека буде благословено име господње на векове¹⁸. Не дај безумља уснама својима Господу.

И ова блажена госпођа Јелена у сласт примаше све речи и поуке отаца ових, и красећи се, радоваше се, говорећи речи Богооца Давида: „Колико су слатке речи ових поука грлу моме, и више од меда устима мојима.“¹⁹ Утврђујући у овом свој ум, трудила се је да искушану постави себе пред Господом, као непостидна раденика, трудећи се да пређе из ропства у слободу и наследи добру земљу, коју је обећао Господ онима који га љубе и да са брижљивошћу једе тајну пасху, говорећи: „Како су мили станови твоји, Господе сила! Душа моја жели у дворе твоје²⁰. Блажен је онај кога си ти избрао, и примио и настанио у дворима твојима²¹. Не престајем говорити богоугодна дела и исправљања ове Блажене, њена страдања и трпљења, молбе и молитве и ноћна стојања, црквене уставе, којима се Бог слави.“

Све ово сабираше Блажена подвизавајући се добрим подвигом и непрестано бринући се дан и ноћ како ће угодити Господу, а нарочито се трудила о том како ће давати милостиње у божаствене храмове, и све што је на потребу светим црквама и манастирима нештедице даваше, састављајући божаствене књиге у своме дому и одлично пишући, а исто тако и свештене сасуде, златне и сребрне, украшене драгоценим бисером и скупоценим камењем, изабране одежде јерејима и сваке друге црквене правде, што је на потребу. Све ово даваше, непрестано веселећи се у Господу, и такве дарове приносећи од земаљскога живота свога ономе, у чијим су рукама све небројене ризнице, овако говорећи: „Узвеселићу се и обрадоваћу се са тебе, као нашавши корист многу.“ И опет: „Узвесели душу рабе твоје, сва је моја жеља пред тобом, јер се узвесели срце моје и обрадова се језик мој.“ Јер весеље праведника, које је на онима који љубе Бога, тако их присиљава, по Давиду говорећи: „Ходите, обрадујмо се Господу и насладимо се због имена његова.“²² Јер речено је у причи Соломоновој: „Једи, рече, мед, сине, јер добар је сат да се наслади грло твоје.“²³ Он рече говорећи: „За весеље не пријања скрб, од лика праведних одбеже печал и уздах.“²⁴ И опет: „Очи које гледају добро, веселе срце.“²⁵

Ова госпођа блажена Јелена, распињући тело своје толиком љубављу истините вере, којом је могуће угодити Господу, не само да се бринула за једину душу своју, но и удовицама и сиротима и ништима и свима који требају, небројено богатство земаљскога царства свога нештедимице раздаваше, да су се сви око ње дивили таквој врлини и богољубљу њезину. И није само овим била задовољна, но овоме додаде још и другу врлину. Заповеди у целој својој области сабирати кћери сиротих родитеља, и њих хранећи у своме дому, обучаваше сваком добром реду и ручном раду, који приличи за женски пол. А када су одрасле, удаваше их за мужеве да иду у своје куће, обдарујући их сваким богатством, а на место њих узимала је друге девојке као и прве. И тако увек усрдно чинећи ишла је за оним јединим, који ради нас претрпе вољно распеће, и будући богат осиромаши вољно да нас обогати божанством, молећи се са сузама топло и говорећи:

„Добри мој даваоче светлости, Христе, просветитељу оних који су помрачени грехом и обратитељу преварених, бесконачно слово, просвети и очисти мене грешну и страстима омрачену и сву поцрнелу, да не осудиш мене у дан страшнога ти доласка у најнижим крајевима земље. Ево мртва сам пре моје смрти, и пре бесконачне муке сама себе мучим очајањем својим. Која ће ме реч избавити у дан страшнога твога доласка, не имајући да ти принесем добра дела? Но пошаљи светлост твоју и истину твоју и просвети ми очи срца, да гледам љубављу срца твоје красоте. И ка овоме додајем и молим ти се: колико је деце утробе моје, који су моји синови и слуге твоје, и синови робиње твоје, и за њих молим те, Владико Господе, утврди их у страху од тебе, да се боје твога светога имена, и да у свему чине твоју вољу.“

О љубави срдачна, о болезни материнска, види како се моли за синове своје, управљајући ка Господу молбу за њихова сагрешења, поставши слична праведном оном мужу Јову, који узношаше жртву за своје синове, молећи се ка Господу и говорећи у своме уму: „Да ли ће заборавити синови моји закон господњи у својој младости.“ Два сина њезина беху у тим данима, крепка, силна и самодржавна краља у своме отачаству, у српској земљи, држећи многи страни народ, наиме благочастиви краљ Стефан звани Драгутин и брат његов краљ Стефан Урош звани Милутин. За њих се мољаше ка Господу да се не ухвате у мрежу греховну, и сама поучавајући их богоразумним речима, говораше:

„Децо моја љубима у Господу, вама говорим, а ви слушајте разумно речи моје, и не одбаците поуке ваше матере; сећајте се да сте пород и васпитање хришћанске вере и народа светога и благовернога, од младости ваше вођени и крепљени Духом светим, никада не бојећи се од противљења иноплемених народа који вам чине насиље, него крсним знаком ограђивани све такове победисте и низложисте, пошто је Бог због свога великога човекољубља утврдио ваш престо да непоколебљиво владате у своме отачаству. Зато за сва добра, која вам учини, дужни сте да му служите преподобијем и правдом у све дане вашега живота, да и ја грешна, гледајући ваше добро исправљање, проводим свој живот у весељу срца радујући се душом. Јер доћи ће велики и страшни дан господњи, у који ћемо се сви наћи пред престолом бесмртнога владике Христа, дајући одговор за учињена зла, мала и велика. Која ће човечја природа сатрпети долазак његов, чији долазак предвиђајући, пророк Данило говораше: Ја видех где се престоли поставише и старац данима седе, и књиге се отворише. И ово посматрајући са трепетом говораше: и власи главе моје сметоше се²⁶. И Богоотац пророк Давид такође предвиде долазак његов и Духом светим прозре, и говораше: Земља се убоја и умуча, када ће Бог васкрснути на суд²⁷.“

„Зато и ја вама говорим, вазљубљена моја децо, брините се о оном што је од користи душама вашим. Можете, осим ако нећете. Прародитељи ваши изнеше пред Бога добра дела и подвиге, држећи земаљско царство, и у њему богоугодно живећи, управљајући смислено и разумно својим имањем, делећи дарове божаственим црквама, милостињу ништима и странима, и тако чинећи, нађоше себи Господа милостива и удостојише се да на висинама живе са анђелима, бесконачно блаженство примивши од Господа, а имена своја написаше у књиге живота, а њихове молитве од Бога примљене утврђују ваше домове. достојно је да и ви ревнујете њихову животу, да се и ви не лишите вечних добара у Господу. А ви љубављу срца држите се сами међу собом, имајући једномислену вољу у телу, по пророку, који хвали братску љубав и говори: Колико је добро и красно да браћа живе заједно²⁸. И васељенски учитељ Павле апостол каже: Плод духовни је љубав²⁹. А Син Громов: Ако ко каже: Бога љубим, а брата свога мрзи, лаж је, и његова је вера сујетна³⁰. Ради тога јављам вам ове речи, да останете у љубави. Јер који остаје у љубави у Богу, остаје и Бог у њему³¹. Јер каже прича: Као што рој пчела ради медни сат, тако и љубав братска царство небеско. Брат који се дели од брата љубављу, такав је сличан птици која је излетела из свога гнезда и која лети на друга места, коју лако може уловити сваки птичар и ловац. А брат кога брат помаже јесте као тврд и висок град. Боље је два него један, а једном је тешко на сваком месту³².“

А синови блажене госпође Јелене у сласт и са страхом примаху речи и поуке своје блажене матере Јелене, повинујући јој се са сваком радошћу и истинитом побожношћу.

Тако блажена госпођа Јелена чинећи, никако се не умори нити измени своју нарав добрих дела, како је навикла. Од суботе до суботе масла крстећи рукама многих јереја, и у те дане довољно милостиње дајући свакоме који је требао, насићујући гладне утробе, и одевајући наге, а болнима и странима и који нису имали где главе потклонити, беше ова Блажена тврди покров и необорима кула. Сама је предњачила и служаше им са побожношћу, а када је то чинила, увек је топлим сузма квасила лице своје и болом срдачне љубави горко оплакујући себе говораше:

„Јаој мени грешној, како погубих време свога кајања и не знам шта да чиним. Тешко мени, јер задремавши тешким сном, угасих светилник душе своје, јер не знам када ће доћи глас господњи који каже: Ево иде женик, ево се дворана (свадбена) отвара, и женик Христос зове говорећи: Приђите благословени Оца мога³³. Овај слатки глас слушајући они који су Богу послужили у овом сујетном животу, са радошћу ће се пожурити у живот вечни. А шта ћу ја јадна учинити? Где ли ћу сакрити множину својих грехова? Стазу спасења не налазим нигде. Но ти цару векова, бесмртни Господе, који хоћеш да се сви спасу, даруј и мени недостојној начин да се пре смрти теби покајем. Мени је довољно ако и два дана будем робиња теби Владици моме Христу, и дух свој предам, а да не (будем) робиња бесовима и греху. Јер ево сунце излази на тврди своје, хотећи осветлити сву васељену, а ја грешна не чекам да те видим где залазиш, јер боље би ми било да се нисам ни родила. Свако дисање и свако створење слави те, Господе, а ја једина заборавих да славим твоје име. Шта да чиним? Но обраћам се и молим се: Не одврати лице твога од мене³⁴ и не затвори ми срце човекољубља твога да се и до последњег даха свога клањам и прослављам свето и великолепно име твоје.“

Напомене

1. Приче Соломонове (13, 9).
2. Драгутина, који је 1276. збацио свога оца са престола.
3. Јеванђеље по Марку (2, 17).
4. Књига пророка Исаије (34, 15).
5. Цео пасус по Псалмима (41, 11; 34, 18; 111, 10; 86, 11 и 112, 9).
6. Јеванђеље по Матеју (6, 20).
7. Јеванђеље по Матеју (16, 26).
8. Прва посланица Тимотеју (6, 8)
9. Јеванђеље по Матеју (25, 30, 41).
10. Јеванђеље по Луци (15, 7).
11. Књига о Јову (29, 16).
12. Јеванђеље по Матеју (9, 13).
13. Јеванђеље по Матеју (25, 35).
14. Псалам (25, 7).
15. –Псалми (51, 5 и 86, 17).
16. Прва посланица Јованова (5, 19).
17. Посланица Филибљанима (3, 20).
18. Јеванђеље по Матеју (11, 12).
19. Књига о Јову (1, 21).
20. Псалам (119, 103).
21. Псалам (84, 1-2).
22. Псалам (65, 4).
23. Псалми (86, 4, 38, 9, 16, 9. и 95, 1).
24. Приче Соломонове (24, 13).
25. Приче Соломонове (14, 13).
26. Приче Соломонове (15, 30).
27. Књига пророка Данила (7, 9, 10, 15).
28. Псалам (76, 8—9).
29. Псалам (133, 1).
30. Посланица Галатима (5, 22).
31. Прва посланица Јованова (4, 20).
32. Прва посланица Јованова (4, 16).
33. Књига Проповедникова (4, 9).
34. Јеванђеље по Матеју (25, 6 и 84).
35. Псалам (143, 7).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10