Поглавље 4: Смрт краљице Јелене у Брњацима и пренос њезина тела у Градац
Пребивајући ова блажена госпођа Јелена у царском двору своме, у месту званом Брњацима1, поче боловати јаче, и разуме да дође дан смрти њезине. И били су у то време са мном најчаснији монаси и јереји стараца изабраних, велможе њезине, и призвавши их, ослабила у лицу и са уморним очима, и отворивши слаткоречива уста своја, рече им: „Браћо и оци и чеда моја љубима, знајте да се мој живот већ свршава, и ево прискрбна је душа моја до смрти2, и извесно знам да нећу умаћи смрти у овој болести.“ И када чуше оваке речи Блажене (Јелене), настаде међу њима скрб и ридање и вапај велики. И горко плачући, говораху: „О добра госпођо и мати наша, зашто тако изненадно жалостиш наше душе? Јер када чусмо такве твоје речи, у недоумици сви се колебамо жалошћу која није у своје време.“ И ова Блажена утеши их најчасније слатким речима уста својих, и у тај час не каснивши ни мало, поче слати веснике у целу земљу државе своје, у писму рекавши: „Дођите, о љубимци, и видите престављење моје, јер идем на пут, којим никада не ходих.“
И сви који чуше такве речи ове своје госпође и добре хранитељке, рећи ћу вазљубљени, слично је било ономе као у оно време када је било престављење Богоматере, апостоли облацима по ваздуху узимани иђаху на њезин погреб; такође је био и приликом представљења ове Блажене, мени грешноме чини се, да се толико брзо чуло у целој земљи ове христољубиве, као да је Дух свети свуда јавио да брзо иду на престављење ове Блажене. Тако сам ваистину видео где одасвуд иду славни, тако исто и ништи и страни, хроми и слепи, којима беше хранитељка ова блажена госпођа моја. И пошто се сабрао цео сабор српске земље ка њој у славни двор њезин звани Брњаци, а ја смерни Данило био сам у то време епископ цркве светога апостола Христова и првомученика и архиђакона Стефана у месту званом Бањска, и када сам чуо за престављење ове блажене, брзо пожуривши се колико је могуће, и нађох се ту са осталом браћом, епископима, архимандритима и игуманима, и целим сабором отачаства њезина.
И када је ова блажена госпођа Јелена чула за наш долазак, још и не видевши нас, подигнувши се од одра свога, на коме лежаше, и подигавши руке своје ка висини небеској, рече: „Благодарим те, Владико Господе Боже мој, Исусе Христе, најмилосрднији и милостиви човекољупче, што си мене грешну рабу твоју удостојио да у данашњи дан, последњи мога живота, угледам очима мојима долазак ове господе моје, а слугу и служитеља твојих, да се, чувши њихове речи и божаствена пјенија, обрадујем због најслађег имена твога.“ И после овога рече: „Оци свети, све што знате од обичнога пјенија, почевши запојте Господу.“ И пошто смо сви стојали око одра Блажене, погледавши на њу, и беше видети лице њезино као лице анђела божјега, или као зраку сунчану која сија многосветлим лепотама. И када смо разумели да хоће да се престави, жалошћу обузети, плачући повикасмо: „О госпођо наша и мати, видимо те где се веома спремаш за одлазак.“ И пошто смо почели надгробна пјенија и све што треба за престављење ове блажене, и ту је био са нама богољубиви муж свеосвећени епископ рашки кир Павле, и после овога мало закаснивши прими причешће светих и пречистих тајана.
И помоли се ка Господу за сву државу свога отачаства, са сузама овако говорећи: „Благодарим ти, слатки мој Исусе, за сва твоја добра, што ме грешну ниси презрео од првога дана живота мога, све до сада. Но молим те, Господе, погледај милосрдним ти очима од престола славе твоје на државу отачаства мога, даровану ми тобом. Утврди је свемоћном десницом твојом. Даруј народу твоме да се боји твога светога имена. А слуге твоје и синове моје утврди у твојој љубави, да ти чистим срцем узашиљу дужну хвалу у све дане свога живота. И за цео свет молим те, Господе, даруј му да има тихи и безметежни живот, и оне који буду празновали дан мога престављења, сачувај силом твојом.“ И целоме сабору, онима који су стајали пред лицем ове Блажене, свима мир даде, говорећи: „Мир вам, у Господу оци и браћо, свештенички зборе; мир вам најчаснији монаси; мир вам, јереји и цели клире црквени; мир и вама, чеда моја љубима (благоверни краљеви земље српске); мир и вама ништи и убоги и маломоћни, јер ви молисте Бога за мене грешну и бесте услишани.“ И свима, од малих до великих, савршени благослов даровавши, и свакога од њих појединце утврдивши слатким речима поука својих, и после овога знаменавши се руком својом крстообразно, рече: „Господе Исусе Христе, у твоје руке предајем дух мој.“3 И тако са славом благодарећи Бога предаде дух свој, пошто је био велики вапај и ридање по целој области државе ове Блажене.
И тако свеосвећени епископи скупивши тело блажене госпође Јелене,и појући песме надгробне, узевши њезино тело, иђаху кротким ходом ка њезину гробу. А у то време њезина престављења би узмућење ваздуха и љута зима не мала, и тако полако идући са телом блажене и мало места прешавши, почиваху, појући многохвалне песме божаствене. И тако носећи тело блажене са великолепном славом, дођосмо у славни манастир њезин Градац. И ту извршивши све обично са најчаснијим (монасима) старцима тога места што се тиче погреба Блажене, и не хтедосмо погрепсти њезина тела, очекујући долазак вазљубљенога сина њезина, благочастивога и превисокога краља Стефана Уроша. И мало почекавши, прво дође преосвећени архиепископ кир Сава други са свим клиром велике цркве. После овога дође и благочастиви краљ, син Блажене са свом властелом и свима силнима својима у царској слави. И ту учини велики плач и ридање, трзајући власи главе своје и бацивши се над телом богољубиве своје матере, бијући се у лице своје и плачући говораше:
„О мати моја и госпођо, како ћу ја недостојни заборавити жељу срца твога и болове трудова твојих што си поднела за мене? Христос удахну дух у мене, а ти ме васпита, упућујући ме разумним речима твојих поука, као из неисцрпнога извора медоточних уста твојих. Но, о добра моја хранитељко, и крепка и необорима тврђаво отачаству своме, ево пуни се срце моје ридањем и плачем многим, у недоумици сам какво ће пјеније изрећи уста моја у твоју похвалу, Блажена. Но од недостатка ума мога кличем ти хвалећи твоја величија, и говорим: Блажена си мати моја госпођо, најслађа хранитељко младости моје и заступнице живота мога, блажена си, јер ради великога ти подвига и богоугодних дела учини се обитељ светој Тројици, блажена си јер крсним знаком ограђујући се, растргла си мреже ђаволске; блажена си, мати моја и госпођо, јер си семе доброга плода Христа посејала у твоје душевне бразде; блажена си, јер си извором суза твојих омила душевне и телесне нечистоте; блажена си, јер си због милостиња ништима и странима учинила Бога себи милостивим; блажена си као хранитељка сиротима и утеха жалоснима, избављење вређанима; блажена си, јер Богу угодним ти молитвама помажеш нама у ратовима; блажена си, јер се чеда отачаства твога тобом хвале, радујући се; блажена си, јер се написа твоје име у књиге живота; блажена си, јер се приброја у зборове многострадалних мученица; блажена си госпођо и мати моја, непресушни изворе воде живе, напајајући садове младоснога узраста чеда прехвалнога отачаства твога; блажена си, јер се твојим молитвама утврђују скиптри држава благоверних краљева све српске земље; блажена је и земља која се испунила машћу тела твога; блажен је и тај свети храм који је примио блажено твоје тело; блажена си, госпођо мати моја, и опет кажем: блажена, јер ја грешни твојим молитвама чекам да примим проштење грехова мојих у страшни и трепетни дан испита свих људи.“
И овим похвалним говором вазљубљенога сина њезина, благочастивога и превисокога краља Уроша, од свију који су ту били, малих и великих, узвишаваше се плач и ридање на много часова сличан грому, тако да се и само то место подизало и неосетљиви камен покретао се на ридање и сузе, гледајући самодршца где овако горко плаче и како се топи реком суза. После овога пошто је све спремање за погреб извршено, сам благочастиви и превисоки тај краљ Стефан Урош, узевши рукама својима тело блажене матере своје госпође Јелене, и са преосвећеним архиепископом кир Савом и са сабором свеосвећених епископа и игумана, и ношаху је са псалмима и божаственим песмама ка спремљеном њезину гробу, уз пратњу целога освећенога сабора и царског синклита4, са осталим велможама и бољарима ове христољубиве, и целог народа њезина отачаства. И тако положише свете њезине мошти у спремљени њезин гроб у великој и предивној цркви пресвете Дјеве Богородице славнога њезина Благовештења, коју сама ова блажена госпођа Јелена од основа достолепно подиже. Благочастиви и христољубиви краљ Стефан Урош раздаде веома многе милостиње ништима, странима и маломоћнима, који се ту нађоше на престављењу ове блажене госпође матере његове. И са целим сабором отачаства свога повеселивши се духовно и телесно, и опет се врати свом царском престолу. А други остали разиђоше се сваки својој кући, славећи свету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и хвалећи успомену блажене Христове рабе преподобне Јелене.
Напомене
- Брњаци, место на горњем Ибру. Ту је био и двор краљице Јелене, као и домаћичка школа за сиромашне девојке.
- Јеванђеље по Матеју (26, 38).
- Јеванђеље по Луци (23, 46).
- Синклит, ужи дворски савет.