Поглавље 6
Мотиви о зеленашима, бирократији и празноверицама, најкарактеристичнији за Глишићево дело, неодвојиво су срасли с његовим именом. Али, с правом највише истицани, они у његовоме стварању не значе све. Сведено само на њих, његово књижевно дело било би представљено непотпуно и неверно, и неправедно осиромашено; он са̂м био би писац који посматра живот једним оком, једнострано као какав тесногруди политички странчар, пристрасан и неосетљив за богато шаренило људских нарави, навика, настраности, страсти, свакојаких мана и врлина. Већи број својих приповедака посветио је он људима са разноврсним индивидуалним цртама и особеностима.
Док је у друштвеним приповеткама био недвосмислено на страни искоришћаваних и тиме остављао утисак извесне мисаоне монотоније и једносмерности, у овим индивидуалним, у којима приповеда о разним људским жељицама, разметљивостима, довитљивостима, лукавствима, приказује се он као шири посматрач људи, који више не води рачуна о њихову пореклу, положају у друштву или уверењима, већ о њиховим личним квалитетима, не о томе шта ко исповеда и проповеда већ шта ко чини и какав је ко према другима. Отуда у његовим делима и има по карактеру врло разноврсних и супротних ликова из истих сталежа и истих занимања. Полицијске чиновнике, који су тужили и гонили „комунце“ и „републиканце“, засипао је он сатиричним нападима и духовитостима, али је исто тако знао да се подсмехне и личним настраностима понеког „комунца“ и „републиканца“ (Нови Месија). Уз несимпатичне капетане, помоћнике и писаре, Глишић је давао места у својим делима и честитим капетанима и писарима, који су бранили злонамерно нападнуте људе или гонили лопове и зеленаше (капетан у Ни око шта, писар Страхиња у Свирачу). Попове, кад су подли или празноверни, он ће са задовољством нападати и исмејавати (поп Пера и Јеротије у Глави шећера, поп Вујица у Ни око шта, поп Ивко у Брата-Мати), али кад су честити и разумни, од празноверица чисти, приказиваће их и у привлачним бојама (поп Миле у Брата-Мати, поп Новак у Награисао, поп Мића у Вујиној просидби, поп Жућо у Два цванцика). Тако редом, у његовим делима има од две врсте и учитеља, и адвоката, и трговаца, и сељака.