Поглавље 7
Кад би пред Петровдан, дође ревизор да обиђе школу.
Учитељ одмах нареди да се закоље које пиле и да се спреми ручак ревизору.
Слуга окреће пиле на ражњу на огњишту, а учитељ с ревизором, кметом, попом Вујицом и још двојицом сељака на испиту.
Ревизор пита ђаке:
„Кажи ти, мали, ко је био први човек на свету?“ упита једног, па завири у исти мах у кујну: „Премажи мало сланином да не прегори!“ вели слузи. Ђаче одговори. Ревизор задовољан упита другог: „У којој је части света ово ваше село?“ па одмах извири у кујну: „Нек се само добро истишти!“ Ђаче одговори и то. Ревизор пита даље другог: „Кога ми морамо поштовати?“ па опет у кујну: „Пази да свуд порумени кожица!“ Ђаче одговори и то…
Испит се сврши, раздаше се и књиге.
Зове поп ревизора на ручак. Ревизор погледа у пиле већ печено, па рече да је обећао учитељу да ту руча.
Поп опет мало позелене.
За ручком исприча ревизор учитељу како је био узгред код попа Вујице и како се поп на њ жалио и молио да га уклони одатле, јер деца ништа не напредују, а осем тога — још се завађа с људма.
Учитељу се окрете она школа од чуда! А то ли је! Сад већ зна све!…
— Али ништа, — вели ревизор смешећи се и одвајајући један масан батак у свој тањир — ја сам се уверио да није тако. Видим све ти је у реду, деца ти добро одговарају…
Ревизор оде и остави учитељу врло добру оцену, што је он доиста и заслужио, јер се својски заузимао око деце.
Не може учитељ да трпи него једва чека попа — да му све искреше. Онако љут једнако хода испред школе. Деца се шћућурила у школи, па ћуте и шапућу. „Јаој, како нам се господин нешто наљутио!“
Ето ти попа Вујице. Учитељ не може да га дочека него изиђе чак у авлију преда њ, па поче:
— Зар баш тако, попо? Хвала ти!
— А шта то, на прилику? — упита поп, токорсе изненађен.
— Лепо, богами! — настави учитељ још полако, онако прекоревајући. — Красно! Ићи те ме опадати и говорити што није истина… Баш ти доликује!
— Ко говорио?…
— Ти исти! — викну учитељ Грујица сасвим ускипео и све му искреса што је год рекао.
Боме, сад и поп плану, па све дршће од љутине. Пуче псовка и вика по авлији да се чуло чак на по села… Пуче запето стање! Оде поп као помаман кући, а сваки час тек се обрне, па прети…