Поглавље 1
Говораше мени мој покојни отац:
. . .
Ал’ држ’ се границе што међ нама свима,
Између складности и ласкања има.
Не реци ни цару — ако га кад видиш
Ропске речи којих можеш да се стидиш
— Љ. П. Ненадовић, Сећам се
Последњих деценија прошлога века Љубомир П. Ненадовић уживао је највеће симпатије читалачке публике и добијао похвале српске књижевне критике. Његови путописи из разних земаља, његове патриотске и сатиричне песме, његови погледи на свет, политичка и социјална уверења, мисли и начин на који их је исказивао, ведрина и хумор којим их је обасјавао — све је то означавало једну нову и свежу књижевну појаву која је у највећој мери годила расположењима и укусима читалачке публике и књижевне критике. Тадашњем поколењу које је живело под ћудљивом самовољом једнога љубавника и коцкара на престолу, морао је бити близак и омиљен писац који је у својим делима помоћу хумора и сатире војевао против тираније и монархије, који је у деспотској Србији, где је слобода мисли угушивана и слобода савести кажњавана, целога живота славио слободну мисао проглашујући је за највишу вредност свога столећа:
Деветнајстог века била б’ сјајност мала,
Да слободу мисли судба није дала.
Његово слободоумље спојено са хумором и сатиром јесу они елементи његове личности и његовога дела који су га у то време начинили популарним, омиљеним и цењеним писцем.
Свет одонда изгледа много друкчији, а у његовој земљи изменило се све: држава је без краљева, друштво без богаташа, култура виша и распрострањенија, знања о свету огромно увећана, уметнички укуси несравњено утанчанији, захтеви од литературе већи, створена је нова књижевност, врстама, садржином и формама богатија и сложенија, а погледима, тежњама и изразима модернија но што је онда била. Патина старинског, што прекрива многе књижевне вредности којима су се сувременици некада усхићивали, прекрила је много штошта и у његовоме делу. У сплету нових сазнања, искустава, остварења и захтева човека наше ере његова дела изгубила су неке од својих некадашњих дражи и свежине; време, полако али неумитно, спира са њих све што је било ефемерно, трошно и помодно. Али има и особина његове личности и вредности његова дела које одолевају времену и не предају се Летиним таласима. Једна допадљива доброта и благост његове нарави, светли хуманизам, искрено родољубље, морална чистота и људска честитост његове душе, његове паметне мисли, његово слободоумље и вера у настанак једног бољег и лепшег света на земљи, хумор којим је задахнуо своја дела и стил којим их је писао — неке су од особина којима је овај писац заузео стално место у друштву оних који надживљују своје доба.