Поглавље 17: О доласку Преосвећенога у Лавру свете Богородице Студеничке и о освећењу епископа Преосвећеним и о обновљењу истините вере и проклетству безбожних јеретика
Поглавље 17.1: О доласку Преосвећенога у Лавру свете Богородице Студеничке1
Оставши са љубазним својим братом колико хтеде, и оде ка Светој Богородици Студеничкој. И поклонивши се ка светој цркви, приђе ка часноме гробу светога Симеона, и љубазно помиловавши га душевним и телесним рукама, и преслатким целовањем целова га, и претоплим сузама омочи раку свога предоброг учитеља, чедољубивог оца и богоноснога друга, и Свети дотакавши се слатко ка светоме духовном љубављу, и обичном молитвом помоливши се светоме, и мир давши свој братији, преподобним чрнцима, деци светога Симеона, и свему христоименитом народу, деци свога отачаства, и тако отишавши отпочину.
И када је био дан недеље и сатворивши по обичају свеноћно бденије због васкрса Спасова, и додајући похвалу богоносноме, и када је у време подобно настао дан, сатвори божаствену литургију, и освети ту попове и ђаконе и подђаконе и чатце, и када је била свршена божаствена литургија, богосветли архиепископ, богоносни кир Сава, по обичају оде да се помоли над гробом Светога.
А он, Свети, свагда имајући пребогату милост ка своме љубимом чеду, и свагда испуњујући му прозбу, не само ту када стоји пред њим у лице, но и посланицом написаном на хартији од Светога из Свете Горе ка Светоме, и ту примивши његову молитву и испунивши његову прозбу, и сада Свети нарочито преизобилно даде неоскудну благодат пред лицем онога који га љуби, и веома добромирисним миром обли свету и божаствену цркву, и двоструко дадоше благодат светога Духа, оба вршњака, светоно сни богоносци, по првој речи један обливајући чеда своја миром доброга мириса, други испуњујући њихове недостатке апостолском благодаћу2, и сва чеда светих са обе стране примивши дар светога Духа, уздадоше хвалу Богу који прославља своје свете угоднике, и који их води кроз своје свете на свој пут спасења, показујући им живот вечни.
Поглавље 17.2: Поука преосвећенога кир Саве на светоме сабору Лавре свете Богородице
Преосвећени архиепископ отворивши своја богоговорљива уста ка преподобним чрнцима и свему збору деце свога отачаства, објави им богоподобну поуку:
Браћо и оци и чеда, разумите самислено моју реч к вашем благоверију, ово богомисаоно самотрење3 о нашем спасењу пре векова спремљено и светим Духом кроз свете пророке проречен силазак Сина божјег к нама, и кроз свете апостоле, истините самовидце Слова, још боље јавно извештен, и богоносним светитељима и преподобним оцима утврђен, и после њих опет нама предан истим светим Духом да вашем правоверију спомињемо, који је светим апостолом Павлом, учитељем целе васељене, извештен и нама заповеђен: Пазите, рече, умно стадо ваше, у које вас постави Дух свети као пастире и учитеље4. Да, и мени уздигнутом на овај степен, од сада није ми лепо ћутати, нити да гледајући ми своје ствари будем најамник а не истинити пастир.
Молим вас, дакле, браћо, прво разумите божји милосрдни долазак к нама и Христово смирење, који је ради нашега спасења оставио неизмерну висину и сишао са неба, и ваплотивши се од Духа светога и Марије Девице постао човек, и бестрасан вољом божјом примивши страдање, прими самртно распеће вољно ради нас, и умре телом, које прими од наше природе у матерњој утроби, то јест од пречисте и увек девојке Марије, и урачуна се у мртваце, и би положен у гроб, и сишавши у најдоња места ка онима који седе у тами и сенци смртној, и држаним под влашћу држаоца таме и греха и непријатеља, ђавола, који је од почетка погубио многе, и који је у своју таму увукао род наш, и који је од почетка у наша срца положио многа страдања и тешка стењања.
И у ту низост сиђе Господ наш ради нас људи, хотећи нас ослободити и ускрсити, као што и сатвори и ослободи нас те беде и таме, и свакојако просвети, сугубо и трогубо5 и на разне начине сведобрим делима, не гонећи, дакле, свога владичаства, нити се велича својим господством, презревши нас. А и достојно беше да се не брине за нас, ако се добро размотри, како га од почетка не слушамо, нити творимо његове воље, но преступамо све његове заповести, и уз то веће зло творимо што не пазимо себе, ходећи супротно Богу, ништа не угађајући свесуштноме и свемогућему, но штавише творећи му гнев својим многим гресима.
А он не пазећи на све то и видећи нас такове, и знајући сва наша тајна дела, не остави нас да погинемо према нашој злоби, но дође и надмаши своју доброту, и покри нашу злобу, и очисти својом добротом, и откри наша тамна срца, и просвети разумом свога божаства, упућујући учењем и водећи на правду, и причама приведе ка вери, и чудесима удивљујући све нас6, као што и данас виде ваша света љубав на овом бившем пастиру вашем и учитељу и вођу, који вам је собом показао истинити пут. Да, свакако, чувши и разумевши толику божју љубав која је на нама, подигнимо се сви усрдно по стазама духовних заповести, свагда прилежно молећи Господа Бога свога.
Јер то је прво и последње дело: непрестана и богоугодна мољења и молитве ка Богу, ходећи непорочно у његовим светим заповестима, и држећи предања његових светих апостола, и не одлучујући се од црквенога скупа. Јер прва заповест дана је свакоме човеку, и речено клањати се Господу Богу своме, и њему јединоме служити сваком душевном и телесном чистотом и сваком добром вером, и њему работати несагрешно, управљајући сав живот по његовој вољи, и њега јединога бојећи се, и смирујући се пред њим, и себе сматрајући као ништа, а Бога као све, силу и крепост и Спаса избавитеља и победитеља непријатељских нападаја, и од почетка чувара и савршитеља до конца, Исуса Христа сина божја, коме слава и моћ заједно са Оцем и са пресветим Духом, и сада и увек, и на векове.
А благодаћу божјом и силом светога Духа сав збор народа божјега дивљаше се чудесима божјим и светим помоћницима божјим, који су са обе стране имали богодаровну власт, небеску и земаљску, и не даваху ниједној речи Преосвећенога да падне на земљу. А свети Дух његовим светим молитвама све оживљаваше у срцима праведника, и жураше велики број Богом изабраних људи у сједињење свете јединосушне и животвореће Тројице. А Богом послано светило све просвећиваше светим молитвама, удивљујући различним чудесима и богогласним поукама, показујући им истинити живот и пренебесно жиће.
Препочинувши ту колико успе у делима божјим, помоливши се пресветој Богородици и целовавши свету цркву, и поклонивши се часно светоме гробу Преподобнога, и благослови сав збор Богом преданога му народа, и мир божји давши свима, и опет оде у дом Спасов, у велику архиепископију звану Житчу.
Поглавље 17.3: О освећењу епископа преосвећеним кир Савом7
И ту помоливши се по Богом преданом своме обичају, и благословивши сва чеда своја која су ту у дому Спасову, изабра ту од својих ученика богоразумне и богобојажљиве и часне мужеве који могу управљати људе по божаственом закону и по предању светих апостола, и чувати указање светих богоносних отаца: и, осветивши их, сатвори их епископима, и расписавши крајеве отачаства својега, и посла свакога од њих у своју енорију по достојању како кога знађаше, научивши их богоподобно и предавши им свакоме законске књиге, и заповедивши свакоме од њих да са сваком богобојажљивошћу и са чистом вером непорочно ходе, и поревнују за свако добро по новом закону Христову и да сваки пастир чува своје умно стадо по предању светих апостола8.
И о том засведочи свима пастирима, рекавши: „Умна стада Христом предана вам чувајте брижљиво, јер су дани зли9, и време се већ преклонило до тога да ћете и о последњој и хромој овци бити испитивани у онај велики последњи дан од начелника пастира Христа.“
Поглавље 17.4: О обновљењу преосвећеним кир Савом свете истините вере и о проклетству безбожних јеретика
И када су ови тако били послани ради старања и опет заповеди Преосвећени да се сазове велики сабор, да дођу велики игумани и часни чрнци, попови и ђакони и сав народ христоименитих људи, на објављење свете истините Христове вере, на проклињање безбожних јеретика и свију који не исповедају Христа, истинитог Бога нашега.
И када је било сабрање многих у дан празника, и свеноћно славословље би савршено по части празника, и све јутарње по чину беше савршено: а у богоподобно време службе свете литургије, пошто се Преосвећени обукао у богосветлу подобу са новоосвећеним епископима10, са поповима и ђаконима, и после почетка свете литургије11 и у време апостолскога прочитања по извештењу светога јеванђеља, а потом сам санастолник апостолског седења и начелник свима, поучавајући Богом поверено му стадо и оштрећи га на свету веру, и отворивши богогласна уста своја у послушање свима, рече:
Напомене
- Садржина овога поглавља представља логичку целину те је стога и издвојена посебно, мада у Пећком рукопису, према коме је у овом издању извршена подела на главе, његов већи део иде заједно са прва два. Наслов је узет из Бечког рукописа и из Пећког, в. пр. 7. ове главе.
- Као архиепископ Сава је наследник апостола, те му је дужност да проповеда праву веру Христову и да исправља оно што није добро, да испуњава недостатке.
- Самотрење, божју намеру, план, који је он од почетка припремио за спас људског рода.
- Дела апостолска (20, 28).
- Сугубо и трогубо, двоструко и троструко.
- Причама и чудесима, у јеванђељима Христос даје поуке кроз приче, параболе, и чини чуда са болеснима и иначе, да би доказао своју божанску моћ.
- У Пећком рукопису овде почиње ново поглавље са насловом који смо ставили у наслов ове главе од: и о свећењу…
- Изабрао је епископе који су кадри да буду намесници светих апостола на земљи и да чувају указања светих богоносних отаца, тј. одредбе васељенских сабора. Поделио је, расписао Србију на осам епископија (Зета, Рашка, Хвосно, Хум, Топлица, Будимље, Дебар, Моравица) и сваког епископа посла на његово владичанство, енорију давши свакоме по један препис Крмчије, законске књиге.
- Посланица Ефесцима (5, 16).
- У претходном пасусу каже да су епископи већ послани ради старања. Теодосије то схвата као грешку па, у глави 15, каже да је Сава позвао епископе, који су већ отишли, да дођу на сабор. Доментијан не води рачуна о логичном редоследу при причању догађаја.
- Проповед се држи на литургији непосредно после читања делова из Јеванђеља и Апостола (Дела и Посланице), који су за ту сврху подељени на одсеке, „читања“.