Живот светога Саве

Поглавље 25: Поучење о заповедању светога Саве ка освећеним епископима

Чеда моја љубима, и браћо моја Богом изабрана, Христом објављена и мноме васпитана, добро сачувајте стада Богом предана вам, и Духом светим будно управљајте све људе у сједињење светога Духа, и пасите душе њихове као добри пастири, подобећи се великом душељубном пастиру, и још посећујте болне истинитом љубављу, и браните ради немоћи, да последују стопама здравих оваца, јер истинити пастир не одступа од онога који блуди, терајући га иза свога умнога стада. Пасите крсним жезлом и палицом духовне благодати у месту паствине, у закону хришћанском, хранећи у доброј вери, напајајући је водама добре вере од јеванђелских извора, пунећи срца њихова весељем светога Духа, и сами свагда очекујући глас пресветога пастира¹, и са радошћу чекајући његов долазак, и чистећи себе од грехова колико је по сили могуће, свагда пребивајући у покајању, као што пише наш учитељ Павле: Јер оскрбесте, рече, на божју, да не будете лишени ни због једног².

И пожурите се у време награде праведнога, који ће тада судити тајнама нашима пред свима силама, и вратиће нам сугубо за добра дела, пошто душа живи у векове, а тело брзо умире и године се брзо свршавају, као да беже пред чама и као да нас журе ка судишту. Зато се и ми пожуримо ка добрим делима спремајући се у свему, колико је могуће овога света, да као из огња што уграбимо, и приложимо себе у вечни живот, ако што са собом уграбимо. Јер овај век изгара бедним пламеном, и све што се у њему види као красно, брзо постаје као да није било. Да, ако што уграбите бежећи од овога света, и тиме ћемо живети у оном, и увек приближујући се мишљу ка небесним, и светлећи се добрим божаственим речима, свагда приносећи Господу своме добра приношења, душевну жртву на олтару срца, добра дела добросрдачне воље у миомиру доброга мириса.

О браћо, и ово разумите, колико брзо беже времена овога живота, и самотрите колико страшан суд иде, разумите, и ово положите пред очи ваших срдаца, и ово кажите кроз душе своје вашим ближњима: не брините се дакле за оно, што је земаљско. Остављајући оно што је привремено, купујмо небесно.

О чеда моја, ово разумите, ви који држите обичаје овога света, и ваше мисаоне очи и уха срдачна приклоните у речи усана мојих, и уклањајте се од свију злих дела, а прилажите срца ваша ка добрим, а за добра дела не тражите наплате ни од кога на овом свету, но почекајте самога јединога сазналца ваших дела, добро чувајући оно што вам је предано. Пастирима који су бдили за своје стадо јавио се анђео, и божја светлост засија због њих³, тако исто и пастири стада верних треба да разумеју са бригом, када ће се милостиво и њима, који бдију над преданим им стадом, просветити божје милосрђе и милост. Јер предани му таланат је пасење умних оваца⁴, и што ко буде примио, треба да свагда пази, шта ће умножено принети Господу своме који је раздао таланте свакоме према сили његовој и који води рачуна о враћању, а то је други долазак⁵, као што сада са милошћу даје духовне дарове, тако ће опет са љутином и са јарошћу питати у дан судни наследства, шта је ко примио, и шта је умножено донео.

Да, који од нас принесе двоструки таланат, биће похваљен од Господина и биће приведен вечној награди, кад му одговори глас: Добри верни слуго, пошто си у малом био веран, поставићу те над многима; уђи у радост Господина свога⁶. У малом су, дакле, блага целога света, макар да изгледају као многа, но тада ће верни слуга бити постављен над многим; а када буде побеђена свака жестина пропадљивости, прославиће се због вечних и радосних на оном небесном столу, и тада ће се савршено увести ка радостима Господа свога; а када милошћу Господа свога буде узет на ону вечну земљу, и придружен множини анђела, и тако унутра уведен, радоваће се због награде у бесконачне векове настанивши се са Господом. А онај, који је примио и није сатворио сугубо таланат који има, лишиће се онога што је примио, и по речи Господа биће бачен у крајње таме, и упашће муком у крајње таме, и тако присиљен страдаће од безброј одмазда онај који је овде са радошћу вољно примио безброј похота.

Помислимо, дакле, браћо, на обе одмазде, и разумејмо колико умножење чинимо Господу, ми који смо примивши од њега таланат послани на куповање, јер рече: Купите, док не дођем⁷. И ево већ греде, и од наше куповине тражи добит. Колико ћемо му пријавити плодова душа као стечено од наше куповине? Колико смо пред лицем његовим духовних синова изгубили одрицањем наше жетве? Положимо пред нашим мисаоним очима дан толико велике љутине, када судија дође и положи испитивање са слугама којима је предао таланат. Јер ево је страшан у слави, биће виђен у анђелским и арханђелским зборовима, и привешће се на онај велики суд множина грешних извољења, и сваки појединац од нас што буде чинио видеће, и примиће или добро или зло; што буде сејао то ће и пожети.

Помислимо, дакле, браћо, на наше куповине, помислимо и на време које смо узели, и творимо по све дане са нама пре оно што ћемо имати са нашим судијом; и тако смо свагда достојни да се бринемо сами собом, да не оставимо ближњима да се брину за нас, да ако ко уздође ка књигама, да буде сладак сољу нашега језика. Зар неће Господ тада против нас јавити апостоле, који су учећи са собом привели ка царству⁸ множину верних?

Ту је Петар са Јудејима који су се покајали, које привуче за собом, са њима ће се јавити⁹.

Ту је Павле, који се обратио, водећи, тако рећи, сав свет¹⁰. Ту је Андрија водећи за собом Ахају¹¹, Јован Азију¹², Тома Индију¹³, пред лице свога цара привешће на казну. Ту ће се јавити сви ученици стада господња са приложењем душа, који ће својим светим учењем привући за собом Господу поверена им стада.

И када, дакле, многи пастири дођу са својим стадима пред очи вечнога пастира, шта ћемо рећи тада кад приђемо ка Богу нашем без куповине, ми који држимо име пастира, а овце, које смо нашом храном дужни јавити, не јавимо? Овде названи смо пастири, а онамо стада не доводимо, па чак и не учимо. Да ли ће свемогући Бог оставити своје овце? Никако. Јер сам, собом, као што је кроз пророка обећао, сам собом пасе све оне које упути на вечни живот, и остане ране подстичући духом учи. И кроз нас, дакле, прилазе ка крштењу, и благосиљају се нашим молитвама, и ради полагања наших руку од Бога примају Духа светога, и ти се прикупљају ка царству небесно ме.

Пазите, дакле, браћо, да ли господско богатство држимо? Тако и вашу пагубу брижљиво пазите, када од нас буде тражено са лихвом, и разумејте испитујући да ли сте истинити наследници небескога пастира, и немојте о овом животу неверно помишљати на земаљске ствари, и нека вас не подави жалост овога варљивога света. Но разумите због чега сте стражари, и какав ћете одговор дати у страшни дан великога цара. Ако се обучете којим лакомисленостима злата или сребра, ако ли оденете тело којим предрагим ризама, шта је друго него тело? Немојте помишљати шта имате, но шта сте и због чега сте.

Јер ако дође у прву стражу или другу, и нађе вас где творите његову вољу и испуњујете његове заповести, слатко ћете ући са њима на брак. Шта ли је грче од затворених врата и немати уласка?¹⁴ Јер доћи ће и у време доласка свога потрешће створењима, и пред њим ће се устрести земља, по речи пророка која каже: Још не једном ја ћу потрести, не само земљом но и небом¹⁵. Ка његову суду биће приведен сав човечји род, злим људима на одмазду, а добрима на плату; а анђели и арханђели служе му.

Помислите, дакле, браћо, какав ће страх бити у тај дан пред лицем толико великога судије, јер већ у муци неће бити избављења. Колико је велика та срамота коме се догоди да се стиди у скупу свију људи и анђела када буде испитиван за дуг свога греха; колики је страх тога, који кротка мисао људска не може обухватити, када види где се судија гневи на њега, који дан пророк добро сагледавши рече: Дан тај је дан гнева, дан скрби и туге, дан страдања и беде, дан таме и мрака, дан магле и буре, дан трубе и вапаја¹⁶. Помишљајте, браћо, на последњи дан суда, каквом љутином и жестином срца грешника пророк виде и огорчи се, који дан не може описати ни толико многим речима.

О, колика ће бити тада велика радост правовернима, који се удостоје да се радују због његова виђења, угледаће где се пред лицем његовим тресе створење, а они који га љубе ући ће с њим на брак, који се спремају овде будући још у телу, јер у оном вечном царству његову и у свечаној одаји Бог ће се приближити нашем виђењу и јавити онима који га љубе, као Бог богова у Сиону, од кога виђења никада више у векове неће их одгурнути од љубави свога загрљаја. Тада ће се затворити врата царства онима који плачу, као што се сада отварају сви дани онима који се кају. Биће и тада кајања, али већ неће бити плодно, и неће наћи никакве милости који је сада погубио молбено време милостиње. Јер овде¹⁷ говори апостол Павле: Ово сада време је угодно, и оно је дан спасења¹⁸.

Пожурите се, браћо, и са љубављу сачувајте моје заповести, да будемо истинити наследници рајских радости и достојни славе небесне светлости, коју нам је достојно молити у Господа; не ове светлости, која на истоку исходи и на западу заходи, која се временом свршава, и која се дели доласком ноћи, коју заједнички са животињама видимо; но молимо светлости, коју са јединим анђелима можемо видети, којој ни почетак не почиње, ни крај престаје, ка тој истинитој светлости пут је права вера, која нас уводи у вечни живот и у бесконачну светлост Господа нашега Исуса Христа, кога разумемо и видимо, и делом га наслеђујемо, и пазимо камо иде, и пожуримо се последовати његовим светим стопама, да побегнемо од вечних мука, и да заједнички са светима будемо обдарени небеском славом и да духовним мачем са душа наших одсечемо телесне похоте, како би уз помоћ Христа, били наследници његовог царства.

И ово рече по речи господњој реченој ка светим апостолима: „И блажене су очи ваше, који видите, и уши ваше, који чујете; јер многи цареви и пророци хтедоше видети, што видите, и не видеше¹⁹.“ На исти начин и овај Преосвећени рече ка свеосвећеним ученицима својима:

Блажене су очи ваше, који видите ово моје худо смирење, и уши ваше, који слушате, и свете душе ваше које ће написати ове речи на таблицама ваших чистих срдаца. Али и бићете трипут блажени од Господа на небесима у онај велики дан, и бићете удостојени даром праведне награде од раздатеља Христа Господа нашега, ако испуните предано вам, и извршите речено вам од мене, оца вашега. Јер ја вас родих Духом и светим јеванђељем. Да, молим вас, чеда и браћо, будите ми подобни, учитељу своме, и последујте ми учењу и опомени и вери и љубави, и нећемо бити далеко од царства небеснога, но ћемо се настанити са Господом нашим у бесконачне векове, амин.

И више ме нећете видети у овом телу, нити ћете чути реч уста мојих, и много ћете желети да видите дане моје, но неће вам се дати више да ме видите у овом веку²⁰. Но када се тамо скупимо у дому господњем, ту ћете ме угледати, на коме се утврдих од утробе матере моје²¹. Мир божји и мир мој дајем вам²², и благодат Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа и љубав Бога Оца и заједница светога Духа, нека буде са свима вама, амин²³.

Напомене

1. Христос је пастир, а хришћани стадо, али су и епископи пастири који чувају, пасу, своје стадо које им је поверено, предано, духовном палицом, жезлом, које је знак епископског достојанства.
2. Неутврђени цитат.
3. Алузија на причу о пастирима, Јеванђеље по Луци (2, 8—18).
4. Паралела са причом о талантима, Јеванђеље по Матеју (25, 14—30) и Јеванђеље по Луци (19, 12—27).
5. А то је други долазак, тумачење алегорије; тражење рачуна представља слику будућег Страшног суда.
6. Јеванђеље по Матеју (25, 21).
7. Јеванђеље по Луци (19, 13).
8. Царству, мисли се: божјем царству. Христ је наложио својим ученицима, апостолима, да после његове смрти шире његово учење. О томе се пише у Делима апостолским и у Посланицама, списима који спадају у хришћанске канонске књиге, али исто тако, и још много занимљивије, у бројним апокрифним делима апостолским, која с пуним правом носе и назив Апостолски романи.
9. О томе у Делима апостолским у двема посланицама, али и у једном апокрифу (види пр. 11).
10. Апостол Павле је био Јеврејин, фарисеј, велики прогонитељ хришћана, по имену Савле. Изненада се обратио. О његовом деловању: у Делима апостолским и Посланицама, којих има 14; проповедао у Палестини, Малој Азији, Ахаји, Македонији, Риму итд. Постоје и апокрифне приче о њему. Таква је Прича о Павлу и Текли, сачувана у нашим рукописима, ћирилским и глагољским, почев од 14. века.
11. О делима апостола Андрије не говори се ни у Делима апостолским ни у Посланицама. У нас постоје апокрифи: Дела апостола Андрије и Матије у граду људождера, у ћирилским и глагољским рукописима, почев од 14. века, и: Дела апостола Петра и Андрије међу варварима, у ћирилским и глагољским рукописима истог периода, али је за оба дела сигурно да потичу из ранијег периода, најкасније до 12. века.
12. О томе врло мало у Делима апостолским и Јовановим посланицама. Постоји код нас апокриф Дела апостола Јована, у ћирилским и глагољским рукописима од 13. века и даље.
13. Ни о овоме нема у Делима апостолским ни у Посланицама, али постоји апокриф Дела апостола Томе у Индији у ћирилским рукописима од 14. века, а било га је и у глагољској књижевности. Сви ови апокрифи су врло рано ушли у словенску књижевност, вероватно већ пре 12. века. Учени Доментијан је, дакле, читао и волео ова наивна дела хришћанске фантастике.
14. Према причи о мудрим и лудим девицама, Јеванђеље по Матеју, (25, 1—13).
15. Књига пророка Агеја (2, 6).
16. Књига пророка Софоније (1, 15—16).
17. Јер овде, вероватно се мисли: јер за овде, тј. за живот овде, на земљи.
18. Друга посланица Коринћанима (6, 2).
19. Јеванђеље по Матеју (13, 16—17).
20. Сава, по Доментијану, предвиђа да се неће жив вратити са предстојећег пута.
21. На коме се утврдих од утробе матере моје, Псалам (71, 6).
22. Јеванђеље по Јовану (14, 27).
23. Друга посланица Коринћанима (13, 13).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34