Живот светога Саве

Поглавље 22: О поласку преосвећенога Саве од земље отачаства свога и о уласку његовом у свети град Јерусалим и о његовом обиласку свих светих места јерусалимских

Поглавље 22.1: О поласку Преосвећенога у Јерусалим

А овај преосвећени богоносац као високопарни орао прелажаше по ваздуху, добивши лака крила, желећи раније и сада отпочинути у пренебесној обитељи, растргнувши светске жалости¹, и отиде, оставивши другоме земљу свога отачаства, и род и братију, и све земаљско остави земљи, поревнујући ономе што је пре речено староме великом патријарху: Изићи од твоје земље и од рода твога, и иди у земљу коју ћу ти ја показати, земљу која истаче мед и млеко², на којој оба завета³, Богом почета, савршише се Христом истинитим Богом нашим, који се родио на тој земљи, и који је све извршио неисказаним промислом ради нашега спасења. Овај богољубац и истинити законоположник своме отачаству, истинито желећи ове земље, сматраше се као дошљак на земљи не својој, као и сви оци наши; и светлом радошћу радујући се последова Господу своме.

Поглавље 22.2: О уласку преосвећенога кир Саве у свети град Јерусалим

И добро чуван својим водитељем Христом, и ушавши у свети град Јерусалим, удостоји се видети богосветлу радост и место, где спасоносну муку пострада спас наш, Исус Христос, и изврши спасење целога света, и провевши три дана у живоносном гробу, и васкрсе бесмртан⁴, и ускрси нашу природу, која је пре пала преступљењем и сведена од љутог држаоца света у доње делове света, а предобри изведе у старини свезане од адских пропасти⁵, као крепак и силан, све изврши на небу и на земљи ради нашега спасења.

И ушавши у свету и божаствену цркву⁶ преклонивши својом превеликом смерношћу своја срдачна и душевна и телесна колена, обилно изли два извора чистих и топлих суза, и целова животворећи гроб Владике свога, добротвора Христа⁷, својим богољубивим душевним и срдачним устима, слатко милујући и гледајући самога љубитеља свога као да је ту. И добро насладивши срце своје бесмртним животом који је у гробу лежао, и обишавши сва света места по реду, и све свештене храмове⁸ и часну Голготу, на којој човекољубиви Бог наш изврши истинито спасење, раширивши своје пречисте руке на часном крсту, и од пречистих својих ребара изли своју божаствену крв⁹ и воду, којом нас искупи од порабоћења свелукавога ђавола.

И што Владика окропи својом пречистом крвљу, ту верни његов слуга оброси срдачним ридањем и омочи прегорким сузама, не као жалећи за другом, но као насићавајући се владичњег бестрасног извора од животворећих ребара, као нашавши самога траженога, и постигавши гоњенога и насладивши се жељенога. И сва света и часна места која су у великој цркви Светога Васкрсења Христова, на којима вољна страдања поднесе Господ наш Исус Христос, и свима часно принесе части од свога чистога срца, често и тешко уздишући из дубине душе, погледајући на толика страдања животодавца свога и Господа, и љубављу уподобљавајући се његовој жељи, како би света страдања изобразио у дубинама срца и пред очи положивши их и на њих погледајући, да пређе овај варљиви живот и да се уподоби да ма и мало пострада Господу своме.

И срдачну веру делима објављиваше у свему, хотећи до краја савршити превелику врлину, имајући у својој богоносној души човечју природу покривену светим Духом, и гдегод путоваше, свуда беше вођен светим Духом.

Поглавље 22.3: О уласку Преосвећенога у Витлејем

И порадовавши се светло са часним патријархом¹⁰, и отпочинувши, и потом оде у Витлејем¹¹, у рођење Господа нашега Исуса Христа, где анђели са пастирима славословљаху Бога телом рођена на земљи, и слава се у висинама преузносаше, и на земљи се обнављаше мир међу људима, и јављаше се бесконачна радост свима који љубе онога који се је родио у Витлејему јудејском¹². А ову радост сагледа и овај Христољубац, и подобљаваше се волсвима који су из Персиде дошли на поклоњење цара небеснога; но они волсви и од погане земље звездом само вођени¹³, а овај истинити служитељ господњи служаше му преподобијем и правдом на истинитом основању апостолском и пророчком, носећи сва страдања владичња на душевном и телесном саграђењу, имајући ка њему сву срдачну љубав у својој светлој души, и имајући неисказану сладост и небеску похвалу у своме богољубивом језику, вођен самим Богом дође из даљне земље, тражећи онога који је њега тражио и који је осиромашио ради њега.

И нашавши истинито подобије тога написано образом смерности његове где лежи у јаслама¹⁴, и тога слатко дотакавши се и принесавши часно поклоњење и премногу смерност подобно своме Владици, целова га са љубављу срца, цара неба и земље који је на земљи младенац постао, и Бога анђела и људи, срдачним очима гледајући горе на његову превечну првообразну лепоту, где са Оцем равно седи на престолу славе своје. И удостојивши се оба дара, небескога и земаљскога, и са свештеницима који служе дому његове пречисте матере, служивши са њима божаствену литургију, и уместо злата и ливана и измирне мириса добромирисна¹⁵ принесе Господу своме жртву живу, узаслав Господу на пренебесни олтар. И злато много давши клиру који ту служи рођењу Христову, и ту написа родитеље своје и љубазнога свога брата кир Стефана на спомињање¹⁶, и пошто је био благословен од свију, и тако се опет врати у Јерусалим ка животворећем гробу.

И опет оде ка његову часном служитељу патријарху Атанасију, и с њим двоструко утешивши се због радости небесних и користи душевне, и због законског исправљења и због божаствених служби¹⁷ и оба светилника божја стекоше многу свету љубав међу собом, и много пута служаху заједно свету литургију код животворећег гроба, слични светим одјејањем, оба богоразлични служитељи и богомисаони разумници, имајући истиниту божаствену љубав и анђелску вољу, истинити служитељи небесне дворане; обојица уневестивши се Христу од младости, обојица разумне звезде беспочетнога начелника истока Христа, једномисаоно послужише му, колико остадоше на земљи.

Поглавље 22.4: О одласку преосвећенога кир Саве на свети Сион

Свети отиде на свети Сион, где пре беше мати цркава, и где небесни цар и Владика анђелски и човекољубиви Бог наш обећано испуни, где пресветога Духа свога богато изли на свете ученике и апостоле, и где вечера Господ наш тајну вечеру са светим апостолима, где пречиста Мати његова предаде пречисту душу своју у пречисте руке сина свога и Бога нашега¹⁸. И ту поклонивши се свечасно и срдољубно, и служивши свету службу, и поставши саопштник светим апостолима, и такође би удостојен благодати дара пресветога Духа од истога дародавца Христа.

Поглавље 22.5: О одласку Преосвећенога у цркву светога Подножја божија

И опет уставши оде у манастир иверски, у цркву Христову, у свето Подножје његово; и ту поклонивши се часно подобију Божија подножја, и служивши свету литургију на месту светога и часнога дрвета, на коме беху приковане пречисте ноге божје¹⁹. И ту даде много злато на братство и на саздање палата му, много љубећи ту свету цркву и сам хотећи пребивати у том манастиру а још и данас стоје палате његова сатворења и помен родитеља његових и њега самога²⁰. И благослови се са свом братијом.

Поглавље 22.6: О одласку Преосвећенога у Подгорије

И тако оде у Подгорије²¹, у дом часнога пророка Захарије, у рођење часнога пророка и Претече и Крститеља Јована, с ове стране града Јудова, поклонивши се на месту целивања пресвете Богородице са Јелисаветом; и оде у дом Захаријин истим путем којим иђаше пречиста дјева Марија, још носећи у утроби Христа љубитеља његова; и тако уђе у дом рођења Јованова, и ту поклонивши се часно рођењу друга господњег²². И ту близу такође поклони се на месту где побеже Јелисавета са Јованом од Иродових војника²³. И ту служивши свету литургију у цркви светога Захарије, и давши благослов и злато јерејима који ту живе, и благословен од њих, опет се врати у град господњи, у Јерусалим.

Поглавље 22.7: О доласку у дом часних праведника Јоакима и Ане

И, опет, оде у дом светога Јоакима и Ане, где родише пречисту Богородицу, хранитељку живота нашега. И ту је близу црква Светога Михаила арханђела, где Господ подиже раслабљенога при овчијој купељи²⁴. И поклони се часно на оба поклоништа, стопама владичњим и рођењу његове пречисте матере²⁵.

Поглавље 22.8: О одласку Преосвећенога у светињу над светињама

И тако оде истим путем, којим би уведена пречиста дјева Богородица у цркву светиња над светињама²⁶, у којој и узрасте. И ту, поклонивши се и на степенима усхођења Пречисте, где, по сновиђењу Јакова, првога Израиља, усхођаше на вишње седање и лествица остаде на лествици²⁷, а на врху тих степеница је високо место њезина пребивања, где је била храњена из руке анђела²⁸.

И ту поклонивши се, и опет изван цркве, где дође носећи на пречистим рукама пречистога Христа и праведном Симеону²⁹ давши га по закону Мојсијеву да испуњење закона изврши и да, по пророку, завршетак Старога оконча, а Новога отпочне³⁰. И ту поклони се стопама свога добротвора и његове пречисте матере.

Поглавље 22.9: О доласку Преосвећенога у Гетсиманију

И тако изишавши изван светога града, оде у Гетсиманију³¹. Ушавши у цркву Пречисте Богородице, и приневши часно поклоњење, и целовавши пречасни гроб њезин, и ту служивши свету литургију при гробу пречисте Матере господње³², и опет се врати у свети град Јерусалим.

О одласку Преосвећенога на Гору Јелеонску. И опет уставши оде на Гору Јелеонску на Вазнесење господње, одакле добри наш човекољубац Господ узиђе на небеса са телом, и благослови свете апостоле и матер која га је родила³³, и узнесавши са собом нашу природу, посади је с десне стране Оца³⁴, и обећа се истим путем опет доћи са небеса са славом. И ту поклонивши се по достојању ономе коме се клања свако колено небесних и земаљских и најдоњих, и служи свету литургију.

О одласку Преосвећенога у Галилеју. И потом оде у Галилеју, где се изволи Господу васкрсломе из мртвих прво јавити својим ученицима, светим апостолима. И, ушавши у свету цркву, поклони се слатко свељубазном Владици своме Христу васкрслом из мртвих, и који је све просветио, и који је тога самога преизобилном милошћу обогатио добрим делима, и који га је јавио као саврсника светим апостолима својим ученицима из млада, због његових добрих дела.³⁵

Поглавље 22.10: О одласку Преосвећенога у Витанију

И тако уђе у Витанију³⁶, у отачаство друга божјега Лазара, кога из мртвих ускрсну љубитељ његов Христос. Ушавши ту у свету цркву, сатвори часно поклоњење на месту где стојаху пречисте ноге Слова божјега³⁷ и Бога од Бога, зовући Лазара од преисподњих, и показујући превелику милост човекољубља, и изливајући божаствене сузе; и принесе таково достојно поклоњење томе пресветом месту где се изли бездна милосрђа човекољубља божја ради нашега спасења. И ту поклонивши се Богом водитељ и даде благослов, злато јерејима који служе, на помен родитеља својих, и самога себе и свељубазнога брата свога, бившега краља кир Стефана.

Поглавље 22.11: О одласку Преосвећенога у испосницу господњу

Тако оде у испосницу господњу, где је Господ наш постио четрдесет дана, и као што пише самовидац његов јеванђелист Лука: „А у те дане, рече, није ништа јео, показујући божаство и човечанство, и дајући добар пример нама који га љубимо, и који хоћемо да последујемо њему, божаственом и неисказаном самотрењу његову³⁸.“ И ту поклонивши се часно светом страдању господњем ради нашега спасења, и ту давши много злата служећим свештеницима дома господњег на помен себи и својим родитељима и своме љубазном брату, и ту примивши благослов од свештених, отуда оде ка светом Јордану.

Поглавље 22.12: О доласку Преосвећенога на Јордан

И дошавши на место купалишта господњег, где Господ наш потре рукопис наших грехова праотачког преступљења, и својим милосрђем оми наша прегрешења, и толико далеко удаљи безакоња наша од нас, као што далеко стоје истоци од запада³⁹, и ту умивши се у светом Јордану, на месту где глас са неба засведочи о јединочедном вазљубљеном Сину божјем⁴⁰, на том месту где је некада Јордан од страха господњег показао свој ток сухим, када је први пут Израиљ пролазио са кивотом господњим⁴¹, на крају лета̂, пак, сам се Господ у њему крстио, и овај слуга Владике свога, подобећи се своме добротвору, и крстивши се у њему, благодари свога родитеља, тога Владику Христа, за сва његова добра.

Поглавље 22.13: О повратку Преосвећенога у Свети Град

И тако се са божаственом радошћу врати у свети град Јерусалим. И опет се порадова са богоносним патријархом Атанасијем, и одајући свима црквама сваке части, и раздавши много злата свима по Реду од гроба господња, часном патријарху и клиру свете велике цркве Христове и свима убогима, и које нађе у светом граду Христову, свима даде изобилно утешење. И остаде неколико време у светом граду⁴², увек светло славећи са часним патријархом о исправљењу божаствених заповести и о овом животу, који брзо пролази.

Поглавље 22.14: О путовању Преосвећенога у велику Лавру светога Саве и о пустињском прохођењу

Васпитање пустињско из младости научивши се тескобном путу господњем, не трпећи обичне службе, опет зажеле на пустињска прохођења, изиђе и за собом оставивши свети град, са игуманом лавриотским Николом јеромонахом, и са осталом братијом оде прво у велику Лавру светога Саве⁴³. И ту часно поклоњење приневши љубитељу љубави Христу, који је пустиње начинио градовима⁴⁴, богољубивом смерношћу преклонивши срдачна колена и Богом освећену главу, и сузама боговидних очију љубазно оброси свету цркву Светога Саве, свога саликостојника⁴⁵.

И опет изишавши од његове свете цркве, оде ка његову светом гробу, и ту сатворивши трисвету молитву и тропар светога и богохвалне стихире запојавши преосвећени преподобноме, и слатко целовавши слику светога написану на часном гробу његову⁴⁶, потом оде ка самозданој цркви, у Иверски манастир, ту страну гроба светога Саве; и ту поклонивши се часно и целовавши свету цркву свете Богородице, и опет оде ка светоме Михаилу у рушски манастир, ту близу за великом црквом⁴⁷. И ту поклоњење учини, и тако сатворише вечерњу службу, и духовно и телесно утешише се са братијом која ту живи.

А ујутро Преосвећени обиђе сав град светога Саве и све цркве које су ту, и богочасно целовавши све мошти светих, који су ту починули, и видевши сва чудотворења светога која су ту у манастиру⁴⁸, и служивши свету литургију, и опет утешивши се са братијом духовно и телесно и добивши мир, ујутро опет изиђе на ону страну ван манастира ка пештери преподобнога Саве, који ту остаде у старост своју ка концу свога живота, и ту, поклони се месту пребивања светога⁴⁹.

Потом обиђе све манастире у дужину ка Мору содомскоме⁵⁰ и опет вративши се пређе на ову страну долине, и поклонивши се часно свима и целовавши све цркве свију светих, и опет дође у Лавру светога Саве, и порадова се са светом браћом, и приневши им части све обдари по чину њихове светиње, и много злато давши у Лавру светога Саве, назва се један брат од њих⁵¹, и написа у помен своје родитеље и свељубазнога брата свога, и тако у свима светим црквама по реду, од гроба господњег.

И оставши ту са игуманом, опет се врати у свети град Јерусалим, и сврати се у Лавру светог Јевтимија, и поклонивши се ка светој цркви и давши благослов светој братији која ту живи, и благословен од њих оде са игуманом у лавранску метохију, где од прва имађаше своје пребивање⁵².

И измоли место на саздање манастира, и би му дано место од игумана и од све братије, и од часнога патријарха Атанасија, и благослов примивши посвети цркву светога и великога апостола и јеванђелиста Јована богослова на Сиону⁵³, ту близу дома његова, где пре телесно беше пребивао, чувајући пречисту Богородицу после распећа господњег⁵⁴, и тако све добро управивши са часним патријархом о свима божаственим потребама, и одликова га светим божаственим частима патријарх, и са лавранским игуманом и са свом братијом, и управивши добро за братство, после саздања свете цркве без закашњавања пође натраг опет у Јерусалим, што и би уз божју помоћ.

Обишавши све пустиње витлејемске и јорданске и сву Палестину, и поклонивши се у свима црквама, и напунивши све сузним изворима, и обдаривши божаственом милошћу и својом богатом десницом оне који живе у њима, и поклонивши се животворећем гробу господњем и свима светим страдањима његовим и свечасном његовом предстатељу патријарху Атанасију, и свима светима који живе у Јерусалиму, и благословен Богом и свима светима, опет се врати на запад, хотећи опет посетити свете који живе у Светој Гори.

Поглавље 22.15: О повратку Преосвећенога из светог града Јерусалима и о доласку у Назарет

А ово се све догоди по самотрењу божјем, пошто му свагда Бог предлаже путеве, свагда вођен светим Духом и покривен божјом благодаћу, и Дух свети свагда почиваше на њему, и диван небу и земљи, и чудан небесним анђелима и земаљским људима, Богом удостојен вишњега царства, и светлећи се његовом благодаћу у целом свету као сунце, да се може са Давидом казати: Онај који ходи без порока и дела правду⁵⁵ божју, слави се од вишњих и нижих.

А од светога града Јерусалима оде у свети град Назарет⁵⁶ истим путем, којим и Господ његов Исус Христос у све године иђаше са својим родитељима од Назарета у Јерусалим пред празником Пасхе⁵⁷, и после празника Пасхе опет се враћаше у свети град Назарет, у коме и отхрањен би, као што пише јеванђелист Лука⁵⁸, у коме беше и стан пречисте његове матере пре његова зачећа, у коме арханђел Гаврило и благовести пречистој Девици, и благословом Оца небеснога и осењењем пресветога Духа ваплоти се у пречисту Дјеву Христос, истинити Бог наш⁵⁹.

И ту ушавши у велику саборну цркву господњу, где пречисте божје ноге безброј пута хођаху, јер је Господ Бог наш ту живео до свога васпитања⁶⁰, и ту поклонивши се са љубављу светоме месту божјег прохођења, и желећи жалосним сузама, док му се даде сила и успех да стигне тога самога и да угледа његово човекољубиво и пресветло лице без осуде⁶¹, и, опет тога самога достигавши, да се насити његове ненаситне красоте, и ту светло и слатко целовавши љубитеља свога Христа насликанога на слици, и обишавши сву свету цркву, и поклони се часно свима светима.

И опет изиђе у другу цркву, мало више велике цркве, где се свети арханђел раније јави пречистој дјеви Марији на студенцу⁶². И ту поклонивши се месту пречисте Богородице, девице која није искусила брака, и стојању пред њом тога чудеснога весника пресветле радости, пресветлом арханђелу Гаврилу, који је благовестио обрадованој бесконачну радост и објављење целоме свету, а она видевши издавна дивна и неисказана божја промишљења, и удививши се чуду, испуни се Духом светим и незамислимом радошћу; и уздавши велико благодарење своме добротвору и ту одморивши се и служивши свету литургију пречистој Богородици, и давши оба благослова и златом и светим молитвама, свештеницима који ту служе, клиру пресвете Богородице и свима убогима, и бивши благословен од свију, и опет се врати од града назаретског на десну страну, као што пише о Господу његов велики јеванђелист Лука: поврати се, рече, Исус од Назарета у сили духовној у Галилеју⁶³.

Поглавље 22.16: О одласку Преосвећенога на Гору Таворску

И овај преосвећени ученик подобећи се Владици своме и наоружавши се силом светога Духа, и као јелен који свагда жели на изворе водне, тако и овај жељаше да види сва дела Владике свога која сатвори на земљи идући са људима. И пожуривши се богомудрим умом, врати се у сили божјој, исправљајући божје путеве, и стиже на Гору Таворску, где Владика његов пре облиста красоту свога божаства, и глас очев с висина засведочи га као вазљубљенога сина: и на том месту озаривши се богосветлим умом, виде пресветло преображење Христа љубитеља свога са боговидцем Мојсијем и са Илијом огњеоружником и са трима вазљубљеним му ученицима⁶⁴, и ту поклонивши се страшном божјем Подножју по достојању велељепија трисунчанога божаства пребожаствене Тројице, и насладивши се небесне славе и приопштивши се пресветлој слави љубитеља свога, опет се врати к Назарету.

Поглавље 22.17: О доласку Преосвећенога у Акр

И отуда оде у Акр⁶⁵. И ту оставши у граду у дому светога Николе у лавранској метохији, и нашавши лађу која иде у Анатолију, и усевши у њу оде, пошто му је Бог помогао и свети Дух поспешествовао, оде право у Анатолију, где хођаше Преосвећени. И када је лађа пристала, посла ка благоверноме цару Калојану⁶⁶ да му даду коње, да подигну стан његов од мора. И цар посла коње, колико требоваше послани.

Напомене

Види гл. 21, пр. 6.
Рекао је Бог Авраму, Прва књига Мојсијева (12, 1), Пета књига Мојсијева (11, 9), Дела апостолска (7, 3). Односи се на земљу обећану, Ханаан, каснију Палестину или Израел.
Оба завета, Стари и Нови; на којој се одиграла стара јеврејска историја, и на којој су живели Христос и његови ученици.
О муци Христовој, смрти и васкрсењу види последње главе свих јеванђеља.
О Христовом силаску у пакао и о томе како је отуда извео праведне људе који су живели пре његовог рођења на земљи прича се у апокрифном Никодимовом јеванђељу, које се у старој српској књижевности радо читало.
То је Црква светога гроба или Васкрсења Христова, на месту где је, по Јеванђељу, Христос страдао, био сахрањен и васкрсао. Зидао ју је цар Константин, а састоји се од читавог комплекса олтара, капела и др.
Животворећи гроб, јер је својим васкрснућем Христос донео, створио, нов живот, спас људском роду, како мисли црква. Усред ове цркве налази се капела на месту тог гроба.
Сва света места, све свештене храмове, односи се на горепоменуте, у пр. 6. Ту су поред капела и олтара такође и ризнице са реликвијама.
Голгота је брдо на коме је Христос разапет. Данас, у склопу ове цркве налази се и црква на Голготи са местом Часног крста (тако се зове крст на коме је Христос разапет) и са Христовим распећем у природној величини које као да стално точи крв — према новијим описима овог места. Судећи по Доментијановом опису слично је било и у доба Савиног путовања.
Други по реду васељенски патријарх кога је Сава упознао, а један од четворице.
Витлејем, налази се неколико километара јужно од Јерусалима. Одатле је Давид, а из његовог племена, по јеванђељима, и Маријин муж Јосиф. Због пописа становништва дошао је са породицом из Назарета, где је живео, у место рођења, те се ту родио Христос.
По причању Лукиног јеванђеља, глава 2 (1—20).
Према Јеванђељу по Матеју (2, 1—14). Волсви су маги, „мудраци са истока“, свештеници персијански, који су се бавили прорицањем и астрономијом.
У цркви у Витлејему, коју су зидали Константин и Јустинијан, налази се мермерна пећина са јаслима које приказују рођење Христово, на месту где је, по хришћанској традицији, била пећина у којој се Христос родио и где су му се мудраци са истока поклонили.
Злато, ливан, измирна, поклони мудраца Христу, према Јеванђеље по Матеју (2, 11).
Обилазећи разна светилишта Сава је уписивао богатим даровима своје родитеље, брата и себе, често постајао и други ктитор, па чак и зидао палате и цркве. Све је то у складу са циљем његовог путовања.
Сава је проучавао тзв. Јерусалимски устав о организацији монаштва, па је по повратку у Србију уносио неке његове делове у црквену праксу (види: Рад. М. Грујић, Палестински утицаји на св. Саву…, Светосавски зборник 1, Београд 1936).
Сион, брдо на коме је Давид саградио храм од кедровине и у њега сместио шатор са ковчегом завета, највећу јеврејску светињу. По псалмима то је дом божји. У Савино време Сион је ван Јерусалима. Према хришћанском предању ту је била кућа апостола Јована у којој је била Тајна вечера, где је сишао свети Дух на апостоле и где је, после Христове смрти, живела и умрла Богородица. То је прва хришћанска црква, мати свих цркава. Данас је то џамија Наби-Дауд.
Иверски манастир св. Крста, на путу витлејемском, ван Јерусалима, стари манастир. У њему место где је, по традицији, расло дрво од кога је начињен Христов крст, Подножје божје; у Савино време ту је свакако била скулптура као подобије тога крста.
Овде је Сава основао српску монашку колонију, сазидао „палате“, а по свој прилици по доласку у Јерусалим ту је и становао. Доскора библиотека овог манастира имала је и српских рукописа. Доментијаново: још и данас стоје говори да их је он видео знатно касније.
Подгорије, место у Јудејском горју, планинском венцу јужно од Јерусалима са главним градом Хевроном (град Јудов), удаљено више километара од Јерусалима.
Према причању код Луке, глава 2, али тамо су се Јелисавета и Марија сусреле у самој кући Захаријиној, а по Доментијану изгледа да су то два различита локалитета. И данас тамо је само једно светилиште, дом и место сусрета у једној цркви, па је тако било сигурно и у Савино време. Доментијан, у ствари, само понавља причање, те се чини као да говори о два места; типично за његово невођење рачуна о реалном.
Ирод је наредио да се покољу мала јеврејска деца (Јеванђеље по Матеју, глава 2). О Јовановом скривању — према предању.
О Христовом чуду код Овчије купељи, Јеванђеље по Јовану (5, 2). То је рибњак код тзв. Овчијих врата, у источном делу Јерусалима.
Према легенди о Богородици њени родитељи Јоаким и Ана имали су кућу крај тих градских врата, која се зову и Гетсиманска јер су према Гетсиманском врту, и ту се родила Богородица. Ту се налази камен на коме се показују стопе Христове, стопе владичње.
Светиња над светињама, је трећи, најсветлији део Соломоновог храма (цар Соломон, око 970—931 год. ст. ере, саградио је велелепан храм на брду Аморији у Јерусалиму) у коме се налазио ковчег завета са таблицама које је Мојсије добио од Бога на Синају (према јеврејском предању у Библији) и где је првосвештеник улазио само једном годишње. У Савино време овде се налазила црква Ваведења на месту срушеног Соломоновог храма, посвећена увођењу Богородице у храм (према предању о њој).
Лествица Јаковљева, на путу за Ханан Јаков је у сну видео лествице које воде на небо, по којима иду анђели, а на врху стоји Бог, Прва књига Мојсијева (28, 10—22). Ово је алегоријско тумачење Маријиног уласка у Храм. Лествица остаде на лествици — на тим степеницама, лествици, остала је Богородица — лествица, јер се преко ње људски род пење у вечни живот.
Из Богородичине легенде, као и остала предања о њој. Пошто су је родили под старост, родитељи је намене Богу као дар измољен од њега. Са три године одведена је у храм да тамо живи са осталим девојкама, Богу посвећеним. Свештеник Захарије је дочека на степеницама храма и уведе у светињу над светињама, што је знак изузетне части. Ту у храму остала до 12 година, храњена из руку анђела, а тада предата Јосифу да се стара о њој. Сва ова причања су у апокрифним јеванђељима, од којих је најпознатије Протојеванђеље Јаковљево (в. пр. 8, главе 1), од 2 до 3. века, а касније улазе у званичне црквене списе: беседе, песме и др.
Симеон, звани Богопримац. Пред храмом Марија му даје у руке малога Христа кога носе на обрезање, према јеврејском обичају, Јеванђеље по Луци (2, 22—35).
Христом се завршава стари закон, Стари завет, а отпочиње нови закон, Нови завет. Односи се на прорицање Исаије о слузи господњем (Књига пророка Исаије, гл. 44—45) и Јеремије о новом савезу између Бога и изабраног народа, који ће бити вечан (Књига пророка Јеремије, гл. 30 и 31).
Гетсиманија, источно од Јерусалима у подножју Горе Јелеонске (Маслинске), око потока Кедрона, врт који је Христос волео и у коме је радо боравио са ученицима; ту је и ухваћен — све према јеванђељима.
Богородица је често одлазила на места која је њен син волео, те је стога и сахрањена у Гетсиманском врту (према легенди о њеној смрти, која је доста касно формирана и најпре била апокрифна — 5. век), где се у базилици, коју је подигао цар Маркијан а Турци разрушили, налази њен гроб. У Савино време још је постојала велелепна црква.
Гора Јелеонска, поред Јерусалима. Христос на њој често боравио и са ње се, четрдесет дана после ускрснућа, узнео, вазнео, на небо (празник Вазнесење). О томе код Луке у јеванђељу (24, 36—53) и Делима (1, 1—14).
Јеванђеље по Марку (16, 19). Марко само у том стиху, крајње сумарно говори о вазнесењу; уз то, мисли се да је ова глава код Марка потекла из друге традиције, не Маркове. — На Гори Јелеонској царица Јелена подигла базилику коју су Сарацени разорили, и сад је џамија.
Христовим вазнесењем завршавају се јеванђеља по Луки и Марку. Јеванђеље по Матеју говори како се Христос јавио женама мироносицама и поручио апостолима да иду у Галилеју где ће га видети, те они одлазе тамо на гору и Христос им се јавља (28, 9—20). Порука по мироносицама налази се и код Марка (16, 7), али он се завршава на други начин, вазнесењем (в. горе пр. 34). И Јованово јеванђеље се завршава Христовим јављањем ученицима у Галилеји, на Генизаретском језеру (гл. 21), мада код њега нема раније поруке апостолима да тамо иду. — Галилеја је удаљена од Јерусалима преко 100 километара, а по овом Доментијановом опису Савиног путовања види се да је он пошао у обилазак места која су источно од Јерусалима (Гетсиманија, Јелеонска Гора, Витанија, Јордан), а тек касније, на повратку, Сава иде у Галилеју. Јасно је да је причање о Галилеји на овом месту убачено да би се показало да је Сава био и тамо где се завршава Христова историја према Матеју и Јовану, кад је већ био на Јелеону, где се завршава по Луки и Марку. Карактеристично за Доментијанов начин писања, а можда указује на то да Доментијан није пратио Саву на овом путу (Драг. Костић. Да ли је Доментијан био ученик Савин и сапутник му по светим местима, Гласник Југословенског професорског друштва 13, 1933, 933—944, другачијег је мишљења, али ово место није ни запазио).
Витанија, на падинама Јелеонске горе.
Према Јовану (11, 1—44), стога и назива Христа Словом, јер га Јован тако зове.
А у те дане није ништа јео, Јеванђеље по Луци (4, 2). Настављајући пут према истоку Сава је дошао у Јудејску пустињу (од Јерихона до Јордановог ушћа у Мртво море и дуж Мртвог мора) где је, према јеванђељима, Христос четрдесет дана постио, искушаван од ђавола (Јеванђеље по Матеју: 4, 1—11; Јеванђеље по Марку: 1, 12—13; Јеванђеље по Луци: 4, 1—13), припремајући се за своју мисију. Тзв. Посница господња налази се на брду, тешко је приступачна, на камену, са црквом и низом ћелија у околини.
Толико далеко удаљи безакоња наша од нас, као што далеко стоје истоци од запада, Псалам (103, 12).
Односи се на Христово крштење у Јордану од стране Јована Крститеља (Матеј: 3, 13—17; Марко: 1, 9—11; Лука: 3, 21—22; Јован: 1, 29—36), када је глас божји посведочио да је Христос божји син. Крштењем се скида најпре прародитељски грех Адама и Еве, праотачко преступљење, као и свака друга морална нечистоћа. Два пута годишње, пред Ускрс и Божић, ходочасници у поворци долазе од Јерусалима и улазе у Јордан на месту где се налази црква св. Јована.
Према Библији Јордан је престао да тече да би прошли Израиљци долазећи из Мисира и носећи Ковчег завета, Књига Исуса Нанина (3, 15—17).
Мисли се да је Сава у почетку становао у манастиру Иверском (в. пр. 20 ове главе) и да је ту хтео да направи српско упориште, али је потом прешао у метох Лавре св. Саве Освећеног, за који је касније везао све своје колоније у Палестини (Шести Розов, Страница из живота св. Саве, Споменик СКА 69).
Лавра св. Саве, велики манастир три часа удаљен од Јерусалима у каменитој пустињи, основао св. Сава Освећени (умро 531. год.), види и гл. 2, пр. 22.
Пустиње начинио градовима, тј. ради њега су људи отишли у великом броју у пустиње. У Јудејској пустињи било је у Савино време веома много пустињачких колонија. Сама Лавра је била прави комплекс грађевина и ова слика јој одлично пристаје.
Саликостојник, истога лика и имена.
У манастиру је пећина са гробом св. Саве Освећеног и његовом иконом. Ту је наш Сава запојао тропар и стихире — можда овде имамо податак о несачуваним Савиним песмама, посвећеним његовом патрону и омиљеном узору. Доментијан увек говори како је Сава одслужио у разним црквама, а само овде помиње песме.
У огради Лавре налазили су се манастири других народности, са извесном аутономијом, па је то вероватно био разлог да и Сава под патронатом Лавре организује српске манастире у Палестини. И данас Лавра је једина која има међу братијом Словене. У Савино време овде је био мали иверски манастир, који је Сава већ помагао (самосаздана црква) као и манастирић руски, у коме је и одсео приликом свог боравка у Лаври.
Чудотворења, може да се односи на локалитете где су се та чуда догодила, али и на иконе и фреске које то приказују, или на литерарна дела која их описују, на житија, похвале, песме и сл.
Пештера Саве Освећеног у Јудејској пустињи.
Море содомско, Мртво море, назива се тако према библијској причи о Содоми и Гомори, градовима који су због свог безакоња спржени и пропали у земљу, а поврх њих се створило ово језеро (Прва књига Мојсијева, гл. 19. Види Косидовског, нав. дело). Око Мртвог мора је ужасна пустиња без икакве вегетације, а у самом мору нема живота због велике концентрације соли.
Један брат од њих, постао члан заједнице, основао српску колонију у Лаври, установио веома чврсте везе са овим манастиром, познатим са свог строгог монашког реда. У касније време Срби су на махове држали овај манастир.
Види примедбу 42 ове главе, о метоху лавранском као Савином боравишту.
То је манастир светог Јована Богослова, који је Сава дао као метох Лаври св. Саве, али у коме су живели српски монаси. Данас је у рушевинама. Неколико стотина година ово је било српско упориште за ходочаснике из свих словенских крајева, веома богат и цењен манастир. Сазидавши га, Сава је испунио један од главних циљева свога пута у Палестину.
Види примедбу 18. ове главе.
Псалам (15, 2).
Назарет, градић у Галилеји, око 120 км. северно од Јерусалима. Место становања Јосифа и Марије, у коме је Христос провео детињство, према јеванђељима.
Пасха, највећи јеврејски празник којим се слави ослобођење од ропства и излазак из Мисира под Мојсијем, Јевреји су о празнику Пасхе долазили у Соломонов храм у Јерусалиму из свих крајева.
Причање о Христовом детињству код Луке (2, 39—52).
Код Луке (1, 26—38). То су Благовести.
Односи се на главну цркву, на месту дома Јосифовог.
Без осуде, тј. да види Бога, Христа, пре Страшнога суда, када ће га сви видети.
Према Протојеванђељу Јаковљевом арханђео се јавио Богородици са вешћу да ће родити сина божјег док је она била на студенцу. По Луки било је то у кући Јосифовој. У Назарету постоји црквица на месту Богородичиног студенца. Из овог причања јасно је да Доментијан прихвата апокрифну традицију о Благовестима.
Јеванђеље по Луци (4, 14). Међутим тамо је: И врати се Исус у сили духовној у Галилеју, а односи се на Христов повратак из пустиње јорданске, после пошћења, кад се испунио снагом св. Духа. Према томе ово је још један пример Доментијановог сасвим произвољног цитирања.
Гора Таворска, у близини Назарета, на њој су се Христу, који је био са апостолима Петром, Јаковом и Јованом, јавили Мојсије и Илија огњеоружник (в. гл. 20, пр. 4), и Христ се преобразио лицем, а божји глас га посведочио као сина (Јеванђеље по Матеју: 17, 1—9; Јеванђеље по Марку: 9, 1—9; Јеванђеље по Луци: 9, 28—36). Царица Јелена подигла цркву на Тавору, која је порушена.
Акр, Акон, у Савино време велико пристаниште за ходочаснике. Види гл. 26, пр. 27.
Цар Калојан, никејски цар Јован Ватац (1222—1254).