Живот светога Саве

Поглавље 28: О поласку Преосвећенога у Александрију и о похођењу светих пустиника, а потом о одласку његовом у Свету Гору синајску

Поглавље 28.1: О путовању Преосвећенога у Александрију¹

Добивши проводитеље из Јерусалима, уставши оде у Александрију. И када је стигао до тога града, би часно примљен од александријског патријарха², и с њим прими духовни савет и душевну корист, за коју је увек имао отворено око. И оба небесна светила примивши духовну и телесну радост, један другога одликоваше различним даровима, овај од запада западним, а овај од истока разним источним свештеним даровима, апостолским частима и патријаршијским одејањима и добромирисним кадионицама.

И много злато даде тој цркви³ и часноме њезину предстојатељу и целом клиру његову, и дружини божјој, убогима, повећи део. И у тој светој цркви уписа у именик себе и своје родитеље и љубазнога брата свога кир-Стефана, који је био краљ. И разумеде Духом светим да су од почетка у Александрији били крепки мужеви и силни духовним подвизима⁴. И порадова се с патријархом, и за све добро прославише Бога који се слави у светима, и корист примише сами у себи, и исповедише се један другоме, и добивши Богом опроштај, и о Господу радујући се, тако се растадоше.

Поглавље 28.2: О посети светих пустињака са преосвећеним кир Савом

Свети доби од њега⁵ мужа добра и духовна, који је знао около путеве александријских пустиња и свете мужеве који су живели у њима, једне у Мареоту⁶, друге покрај Ливије⁷ у пустињским светим местима, где један другога надмашују добрим делима. Обишавши све крајеве тих светих прими од свију поуку, хотећи научити тачно све што је од првих мучалника⁸, који су истинито проводили монашки живот, и сам пун свега добра и блага, и све умејући научен самим Богом, али још требаше ненаситне красоте и некончајеме благодати, и са свима беседовавши речи вечнога живота, све утеши по речи господњој: Ако кога заборави мати његова, ја вас нећу заборавити⁹, и овим својим слугом утеши своје страдалце, поштедивши им превелики део злата.

И пошто су га сви благословили, опет отуда оде у Тиваиду и у Скит и у Црну Гору¹⁰, у којој манастири имају скитски образ¹¹ и свете мужеве који живе у њима по два или по три. Обишавши около сву Сурију¹² и Персију¹³ и цео Египат и његове крајеве, где год је чуо за крепке чрнце, никако их не остављаше, док их не би видео. Постаде испитивач истине и самовидац дела светих, које нађе у телу, свима постаде саопштник и саподвижник, не дође ни једноме од њих са празним рукама, но све испуни благословом, и све одликова даровима, и већи део учини Богу и светима његовим од свога отачаства, примивши на се образ превеликога божјег смирења, и до смрти смирујући се пред свима.

А Господ свију, друг понижених, благослови га молитвама својих светих, и обећа му даровати награду у онај велики и просвећени дан. А поднесе скрби и печали, знојеве и све трудове самих светих проповедника, господњих самовидаца. Они прођоше исток и запад, север и југ као изоштрене стреле, испуњујући заповест господњу. А овај такође, подобећи се светима, прође све истоке и западе, југ и север, и опет осим тих светих горе и пештере, долине и брда, пустиње и градове и пропасти земаљске¹⁴, помишљајући на прописано Духом светим: Јер трудове њихове и смрт прими као боље од сваког приношења¹⁵. Ради тога, имајући изоштрено срце на сва дела божја, и ум окрилаћен благодаћу божјом, прође као и муња, и облете као пчела сабирајући своме отачаству мед богоразумија.

Поглавље 28.3: О повратку Преосвећенога у свети град Јерусалим

И отуда опет врати се у свети град Јерусалим, и у њему отпочинувши, у весељу духовном и у радости душевној настањаваше се са богосветлим патријархом у све дане, у исправљењу божаствених заповести и у пресељењу ка оном животу радоснога пребивања¹⁶.

Поглавље 28.4: О путовању Преосвећенога на Гору синајску

И отуда узевши проводитеља, оде у Синају истим путем којим и Господ његов, превечни Бог, поставши младенац телом, са пречистом својом матером и са обручником њезиним Јосифом побеже од безаконога Ирода у Египат¹⁷. И прошавши јерихонске крајеве, и прешавши Јордан¹⁸, и гледајући ка јорданским пустињама, дође у Каломонију¹⁹, у манастир пресвете Богородице, и ту препочину, где и пре Господ његов са пречистом својом матером, где рече пречиста Богородитељница ка своме обручнику Јосифу: Ово је место пречудно, да починемо овде, да се и наше магаре наједе добре траве²⁰. И ради тога назва се ово место: добро преложиште; и ради тога и манастир пресвете Богородице ту би сатворен. И ту се поклони месту Господњем, где поспава на тој чудној трави, буђен од пречисте своје матере због журбе пута. И целовавши свету цркву пречисте његове матере, злато даде на подизање тога манастира²¹.

И уставши отуда пређе пустиње јорданске, и дошавши у град Корак²², и ту отпочинувши, отуда оде у Велики Вавилон²³, и посла вест преко ученика својих ка султану тога града који је царевао²⁴. А он, као безаконик, а уз то и поганин, када у речима његових ученика чу да је дошао преосвећени, одмах га обузе велики страх и бојазан и ужасан трепет уђе му у духовни самисао. И тако би обузет страхом божјим, према писаном: И не хотећи поштујем Бога јеврејскога²⁵. И у том часу посла онога што стоји пред њим, заповедивши: „Шта треба божји човек, све ће наћи представљено и место пресветло за његов одмор.“ И са великом чашћу одликова њега, који је поштовао Бога више од свога живота. Ради тога и Господ заповеда не само верним слугама да служе онима који га љубе, но и неверним и поганим заповеда да са страхом стоје пред оним који чини његову вољу. И ту поклонивши се тројици светих младића, Ананији, Азарији, Мисаилу²⁶, и отпочинувши ту колико хтеде, и тај султан даде му проводитеља да га са великим запрећењем и са страхом проводи у велики Египат²⁷, и да га опет преда султану египатском, као што и би.

И отуда уставши оде у велики Египат, и ту такође посла ка султану који је царевао Египтом, и овај такође чувши за долазак Преосвећенога, такође обративши се страхом божјим, и с радошћу прими га²⁸, и заповеди му да иде у митрополију²⁹ и да препочине ту у дому пресвете Богородице, где Господ пре тога станова младенствујући телом, побегавши од безаконога Ирода, и страшним доласком сакрушивши преваре египатске³⁰. Када је Преосвећени ту дошао, по заповести тога цара све потребно што је на корист њему и онима који су с њим, све би донесено. И ту отпочину колико хтеде, и поклони се стану господњем и пречисте његове матере, и удиви се неисказаним чудесима његовим и неизмерном човекољубљу и превеликом смирењу његову, који је своју пресветлу лепоту божаственога лика свога човекољубља и пречисте своје матере преобразио у црни египатски вид, који је поцрнио ради Адама у аду, и тим својим преображењем хтео је обући га у пресветли вид и опет украсити у прву красоту, и палу своју слику уздићи и поставити на престо славе своје³¹. И овај султан посла му проводитеља чак до Синајске Горе³². И пошто је Господ исправљао његове путеве, тако оде, у Господу радујући се, до Горе синајске.

Поглавље 28.5: О доласку преосвећенога кир Саве у свету Гору синајску

И дошавши у Град синајски³³ би часно примљен од епископа тога града. И дошавши у манастир пречисте Богородице³⁴, поклони се светој цркви и тој самој добротворци и светоме месту, где купина огњем горећи не згараше³⁵, где сам Господ из купине, која је пламеном горела, рече ка великом пророку Мојсију: Изуј обућу са ногу твојих, јер место, на коме стојиш, земља је света³⁶, где и до данас јереји боси служе свету литургију. И тај сам Преосвећени на том месту служио је пред Господом свету литургију истим начином, по речи господњој, на светој земљи светолепно послуживши, и прослави Оца и Сина и светога Духа, и ону која је пространија од небеса и шира од земље, пречисту његову матер, која је Бога у себе сместила, и са радошћу изрече реч Давидову: „Господ ми постаде као прибежиште, и Бог мој као помоћ надању мојему³⁷.“

Изиђе горе на свети врх Горе синајске³⁸, где Господ Бог сведржитељ много пута сиђе са небесном славом, дајући закон вазљубљеном Израиљу, топећи горе и сатирући камење својом силом³⁹ и где рече великом пророку Мојсију: „Благодат имаш од мене“ а велики боговидац одговори ка Господу сведржитељу: „Ако сам нашао благодат пред тобом, јави ми се, да те видим разумно.“ А Бог ће к њему: „Не може човек жив у телу видети лица мога и жив бити, но ево у мене место свето, и стаћеш при камену, и покрићу те руком мојом, и када прођем са славом мојом, и кад дигнем руку моју, и видећеш леђа моја, а лице моје неће ти се јавити⁴⁰.“ А велики Мојсије, веома покорив слуга и добро бојажљив, чувши славу вишњега Бога, веома устрепта од славе и крепости Бога сведржитеља, и помишљаше да бежи, но не имађаше камо, но у страху великом уступаше назад, и гора, као восак растопивши се од лица Бога Јаковљева, од страха сама чињаше му пут посред целога камена, а Мојсије веома бежаше дужином камена који се растопио од страха господњег⁴¹ више него Јордан када се у њему крстио Господ⁴².

И Преосвећени, узишавши на то свето место, поклони се цркви светога Илије⁴³ и целова подложење свемоћне деснице на том светом камену и на великом боговидцу, и ту сатвори целовање са многом љубављу, узмучив се великом жалошћу не хтеде се отргнути од тога камена, као видећи самога тога који је преклонио небеса и сишао, и као да је ту крепка и свесилна света мишица његова и мислећи да се још није подигла⁴⁴, и приносећи умиљење из срца, гледаше умним и срдачним и душевним очима онога који горе седи на престолу херувимском, чекајући од њега богате милости, видећи га верна у обећањима, нераскајана у благодати, и који свакоме испуњује прозбу. И испунивши се духовном радошћу и обогативши се благодаћу божјом, истинито знајући свога Господа да је свуда и да испуњује све ризнице добрим, и да се без закашњења налази близу свију који га призивају истином.

Напомене

1. Александрија, била је тада под влашћу египатског султана Малека Ел Ћамила. Сава је из Јерусалима добио водиче, али се не види да ли је ишао морем или копном.
2. Александријски патријарх, један од четворице васељенских патријарха; у ово време био је то Григорије Први.
3. Иако Доментијан не каже, несумњиво се то односи на цркву св. Марка, заштитника Александрије. У своме писму студеничком игуману Спиридону Сава каже да жели да иде у Александрију, да се поклони светом Марку.
4. Крепки мужеви, односи се на чувене хришћанске мислиоце и раднике александријске школе, као што су Атанасије и Кирил Александријски, који су иступали против јереси и за утврђење хришћанске догме.
5. Тј. Сава од патријарха.
6. Мареот, југозападно од Александрије, око истоименог језера.
7. Ливија, Либија, западно од Александрије. Египат је света земља зато што је света породица (Христос, Марија, Јосиф) побегла пред Иродовом мржњом у Египат, а исто тако и зато што је у њему настало хришћанско монаштво (3—4. век). Стога Сава обилази познате колоније монаха и испосника у пустињским крајевима око Александрије.
8. Односи се свакако на проучавање њихове организације, начина живота и устава.
9. Неутврђен цитат.
10. Тиваида, Табенизи, Теба, у непосредној близини Александрије, веома чувен монашки центар у коме се живи у општежићу, скупа. Скит, пустиња, равница, у северозападном Египту где се живи усамљенички, види гл. 7, пр. 2 и гл. 13, пр. 3. Црна Гора, превод коптског назива за Египат, а значи: плодна земља, црница.
11. Скитски образ, начин усамљеничког живота, види гл. 7, пр. 2.
12. Сурија, по свој прилици пустиња Сур, на десној обали Нила, према Синају.
13. Персија, вероватно се односи на џиновско дрво Персеа гратисима (Persea gratissima) код села Матарије, 9 км. североисточно од Каира, испод кога се, по предању, одмарала Богородица са малим Христом по доласку у Египат; један од локалитета веома поштованих у средњем веку и касније (види Д. Витковић, дело наведено у гл. 27, пр. 3). Није вероватно да се односи на Багдадски калифат, како неки узимају.
14. Сава се пореди са апостолима, господњим самовидцима, јер је много путовао као и они, али је посетио и више од њих; горе и пештере итд.
15. Неутврђен цитат.
16. Овај опис Савиног повратка у Јерусалим веома личи на исти такав опис, и са истим насловом, на стр. 247, па није искључено „да је то нека обичајна фраза да се има враћати у Јерусалим, иако то није обична шетња или излет“ (Д. Витковић нав. дело). У Пећком рукопису овде је нова глава са насловом као у Бечком рукопису.
17. Прича о бекству Јосифа и Марије са дететом Исусом у Египат, код Јеванђеља по Матеју, глава 2.
18. Јерихон, град североисточно од Јерусалима, у близини Јордана. Сава је, дакле, прешао на источну обалу Јордана.
19. Каломонија, један од три јорданска манастира који су постојали у Савино доба.
20. Свакако из неког апокрифа, можда из Псеудоматејевог јеванђеља, где се говори како се Богородица одмарала под неком палмом (ратан — једна врста палми).
21. Добро преложиште, Доментијан узима Каломонију као двосложну реч, те тако преводи. Можда је Сава и овде основао српску колонију.
22. Град Корах, Керак, стари Кир Моав, тврђава старих Моаваца, данас Кирхарешет, источно од Мртвог мора у Јордану, важна караванска раскрсница у доба крсташких ратова.
23. Велики Вавилон, Каиро, чији део, Стари Каиро, лежи на месту где је био египатски Вавилон, у коме су живели асирски заробљеници, зван и Мемфис. Ту се, по хришћанском предању, населила света породица по доласку у Египат.
24. Види даље пр. 27.
25. Неутврђен цитат.
26. Ананија, Азарија, Мисаило, тројица светих младића, другови пророка Данила, које је Бог спасао од ужарене пећи у вавилонском ропству, Књига пророка Данила, главе 1—3. Догађај се одиграо у Вавилону у Месопотамији, а не у Вавилону египатском. Доментијанова богословска грешка.
27. Велики Египат не може бити ништа друго осим Каира, престонице египатских султана. Стога је вероватно да Доментијан прави грешку и говори о два града: Великом Вавилону и Великом Египту, као и о два султана: султану града Вавилона и египатском султану. И описивање боравка у та „два“ града указује да се ради у ствари о једном. Једини догађај у Вавилону који може да послужи за идентификовање је посета месту мучења тројице светих младића, па се и то показало као грешка. Очигледно је да Доментијан није био у Савиној пратњи при овом путу у Египат. Упореди и примедбу 16 горе.
28. Султан, Малек Ел Ћамил (види пр. 9, гл. 21), учен и способан, познат због своје наклоности према ученим људима.
29. Коптски манастир (данас посвећен св. Сергију) у коме је било седиште коптске патријаршије; али у време Савиног доласка патријаршија је била упражњена (до 1235. год.), те стога: митрополија.
30. Према Књизи пророка Исаије (19, 1).
31. Односи се на чудотворну икону Богородичину која се у том манастиру налазила од 11. века.
32. Синајска гора, на њој је Бог дао Мојсију законе и показао му се. На Синају је био велики центар аскета и монаштва. Стога је Синај света земља за хришћане.
33. Синајски град, односи се на велики и утврђени Синајски манастир, који се налази на подножју Џебел Мусе, једног од највиших синајских врхова. Саградио га је цар Јустинијан, око 557. године.
34. У манастиру је велика црква посвећена Преображењу, али има више олтара од којих је један Успење Богородичино.
35. Главни олтар ове цркве је на месту где је била „купина неопалима“ и код њега свештеници служе боси.
36. Друга књига Мојсијева (3, 1—5). Тада се Бог први пут јавио Мојсију и наредио му да изведе Јевреје из мисирског ропства.
37. Псалам (91, 2).
38. По врло тешком каменитом путу и великој узбрдици за неколико часова стиже се на врх синајски са кога је изванредан поглед на све стране.
39. По Библији, Јехова је у два маха дао Мојсију таблице са законом, Друга књига Мојсијева, главе 19—31 и 32—34. Види опис божјег силаска па Синајску гору у гл. 19, 16—19.
40. Овај разговор Мојсија са Богом одвијао се у шатору, крај јеврејског логора под гором, а не на врху, види: Друга књига Мојсијева, (33, 12—23).
41. У последњим стиховима горе наведеним Бог говори Мојсију да ће се овај од њега уплашити, а Доментијан то прича као догађај.
42. Није из Јеванђеља већ из црквених песама које певају о два догађаја која су се десила на истом месту: крштење Христова на Јордану и ранији прелаз Јевреја на уласку у земљу обећану кад се ток Јордана зауставио, види гл. 22, пр. 40 и 41.
43. Црква св. Илије налазила се, сад је у рушевинама, на једном од брда синајских, Хориву, ниже од самог врха, где је једно време живео пророк Илија да би обновио јеврејски савез са Јеховом, Прва књига о царевима (19, 8—14). Пут на врх Синаја води преко овог локалитета.
44. Односи се на следеће: „И рече Господ: ево мјесто код мене, па стани на стијену. И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у расјелину камену, и заклопићу те руком својом док не прођем. По том ћу дигнути руку своју, и видјећеш ме с леђа, а лице се моје не може видјети“ — Друга књига Мојсијева (33, 21—23).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34