Живот светога Саве

Поглавље 26: О примању краљевства благовернога краља Владислава и о постављењу светим Савом уместо себе преосвећенога архиепископа Арсенија и о поласку његовом по други пут у свети град Јерусалим

Поглавље 26.1: О примању краљевства благовернога краља Владислава

Када је Преосвећени пребивао многа лета¹ са благоверним краљем Радославом, а Господ царевао у векове и на векове и још над нама, изволи се Господу, и попусти млађем брату његову Владиславу, и примивши силу и крепост истога цара небеснога, који царује на векове, и лиши земље старијега брата, и узе престо оца свога кир Стефана краља, и би благословен и венчан од Преосвећенога².

Поглавље 26.2: О светитељствовању преосвећенога кир Саве

И док је овај владао, и овај Преосвећени са њим пребивао богославно у чину светитељста свога, успевајући и преуспевајући у заповестима господњим у све дневне и ноћне часове, и оставши многа лета са благоверним краљем Владиславом³, и свакојако исправивши своје отачаство, и приложивши га ка свакој доброј вери и чистоти, и свршивши све велике и мале цркве и поставивши на тврђи својој, и све укрепивши сваким доброзакоњем, постави на чин небеснога славословља по Христовој заповести и његових светих апостола да служе Господу у сједињење светога Духа⁴, и сам владичествовавши у чину тога светитељства, и добро послужи Господу своме четрнаест година⁵.

Поглавље 26.3: О постављењу преосвећенога архиепископа Арсенија од преосвећенога архиепископа кир Саве

И извољењем Оца небеснога и заповешћу светога Духа изабравши од својих ученика богоумна и побожна мужа, подобна богооцу Давиду, кротка и смерна по срцу воље божје, и својим светим прозрењем сам Преосвећени, нашавши богоразумна чрнца јеромонаха Арсенија⁶, Богом изабрана такође још из матерње утробе, и назнамена на светињу и на спасење многима, и сабравши свој свети сабор⁷, Богом изабране светитеље свога отачаства, и часне игумане и богоносне чрнце и христољубиви народ и богомислена чеда свога отачаства, и осветивши га Богом дарованом му благодаћу, и постави га као архиепископа на своме престолу, и опет томе предаде Богом предану му паствину свога отачаства, утврдивши га добро на свем чину свога преосвештенства, и благословивши га сваким благословом, и посадивши га на свој престо, предаде му сву област Богом даровану му над својим отачаством да везује и дреши, по речи господњој: Јер Отац не суди никоме, но сав суд даде Сину⁸, и благословивши сва чеда свога отачаства, даде им мир божји, малима и великима.

Поглавље 26.4: О поласку преосвећенога кир Саве у Јерусалим

И обнаживши се овога живота и земаљских ствари добрим самислом и добрим уздањем, поверовавши првој и другој заповести божјој⁹, и земаљско оставивши земљи, и прилепивши се сав ка небесним, жељенога Христа претпостави више од свога живота и овога свепропадљивога света, који брзо пролази, и раније и опет као високопарни орао летећи по висини, растргну светске жалости. И сада по трећи пут, не као орао, но као Илија огњеоружник вихором би узет на небо¹⁰, а овај се сада јави као други Илија, окрилаћен превеликом љубављу владичњом као и вихором, и устремивши се анђелским пресветлим крилима на небесну висину, надлете мреже држаоца света,и растргну мреже самртне преграде, раширене над страстима света овога, и, ево, по трећи пут¹¹ растргну варљиве узе овога света, и одбаци јарам свој од себе, и отиде последујући ономе који је рекао: Где сам ја, ту ће бити и мој слуга¹².

И отиде настањујући се вечером и ујутро и у по дана са Господом, а још и у све часове, један јединоме служећи преподобијем и правдом у чистоти срца, један јединоме из младости прионувши, и до краја свога заволевши, и сасвим се отргнувши од света по његовој заповести, и ваистину заволевши Христа, један уподобивши се жељи једнога, и ражегавши се његовом топлом љубављу и узевши крст његов на раме пође за њим, умртвивши се целоме свету, и живећи један јединоме који живи на небесима, желећи постигнути један јединога у небесним вратима, и настанити се са њим у бесконачне векове, и један хотећи до краја испитати све путеве једнога, јер пророк пише: Говори Господ: Блажен је који има семе у Сиону, и домаће у Јерусалиму¹³.

Јер ово су заповести светога Духа, и истинити исповедници божји прилежно траже овога, не мудрости овога пролазнога века, но да сазчају истину речи божје, на саграђење душевне светлости, и свети Дух сматра блаженима оне који траже сазнање његово, и који га траже свим срцем. Ваистину овај Свети свим срцем потражи онога који је потражио цео свет, и који га је и нашао. Зато се свагда весели са Господом, и утврђен светим Духом научи безаконе путу божјем. И због њега се радује света Тројица, и сви анђелски и арханђелски чинови купећи се диве се његову превеликом исправљењу и због благодети дане му од Бога, и постаде сматран блаженим од свих небесних сила, јер на земљи живећи претпостави љубав божју више од свега свога живота. И Бог свети, праведни и истинити дарова му за земаљско царство своје небеско царство, а још и изнад његове силе даде му своју славу, да га гледа са светим анђелима његовим у неисказаној радости.

Својим великим богољубљењем и својим премногим подвигом приопшти своје отачаство Светој Гори, и сатвори пустиње градовима, и показа чеда своја житељима Свете Горе; и раније и опет сада обнављајући им пресветли пут ка Јерусалиму, вазда спремаше све ка пренебесном животу, знајући вољу љубитеља свога Христа, и хотећи све сместити у царство небесно, сам собом подносећи све теготе, сам собом дајући пример малима и великима, као Гедеон пророк говорећи трима стотинама својих војника: Као што мене видите, тако исто и ви сатворите¹⁴.

А вођен силом божјом отиде за оним који је у последња времена сишао на тражење првообразне лепоте Богом сатворене слике лика Адамова, хотећи ради њега обновити сав земаљски род, и желећи тога обновљења и овај свети муж отуђи се од свега пропадљивога овога света, и желећи вишње превиде нижње.

Поглавље 26.5: О путовању Преосвећенога по мору

И дошавши на Диоклитијско море¹⁵, и отуда пошавши на пут по мору, воденосланом гробу, и силом крепком, крмањен десницом вишњега, пристаде у град звани Брендич¹⁶.

Поглавље 26.6: О пристајању у град Брендич и о безбожним гусарима против Преосвећенога

А безбожни гусари чувши да Свети путује ка томе граду, и сабравши много лађа, заузеше му све путеве, хотећи га озлобити. Незлобиви Христос некада је ходио са својим слугом Јаковом и није дао Лаву Сирјанину¹⁷ да га озлоби. Пошто је тај сведобри свагде, није се ни од овога одлучио, но штавише исправљаше све путеве његове, који су на његово угађање, по речи богоизабранога Давида који је рекао кроз светога Духа: Плећима својима осениће те надајућа се под крилима његовим, штитом ће те опколити његова истина, и нећеш се убојати од страха ноћнога и од стреле која лети у дану, и од ствари која прелази у тами, и од сусрета демона подневнога; јер пашће од стране твоје тисућа мојих чувара и десет тисућа с десне стране тебе; ка теби неће приступити зло, ни рана ка телу твоме¹⁸.

А истинити пастир проводи незлобиву овцу своју на свој пут, по своме обећању покривши га својом невидљивом силом. Ослепивши њихове очи¹⁹, проведе његову лађу у пристаниште града. Велику вику сатвор ише међу собом, жалошћу јадикујући, ваистину не добише велике ризнице. А после дођоше миром ка Преосвећеноме, када је он био у палати тога града, поклонише му се и рекоше све што се догодило са њима, и колики труд поднеше у валима морским чекајући га, но Господ им не даде озлобити свога слугу, и поклонише му се говорећи: „Ваистину је велики Бог твој, коме ти служиш, који није предао тебе у наше руке.“ И молише нешто од њега говорећи: „За труд наш дај нам благослов ради твога Бога, који те је ослободио од нас.“ А он испуњујући реч Спасову коју је рекао: Ономе који моли у тебе, подај²⁰, и њима даде прошење њихово. И вратише се натраг посрамљени и безделни. А Свети прослави свога чувара због великог посећења безбројне милости његове од почетка и до тога часа. Остаде у том граду, док му Господ не посла време²¹.

Поглавље 26.7: О путовању преосвећенога кир Саве кроз велико Сиријско море

И отуда опет ушавши у лађу, прође кроз велико море Сиријско²². И када је прошло много времена пловљења, и опет кушач²³ хотећи сатворити пакост Преосвећеноме, подиже превелике вале у мору, тако да се лађа покривала валима. А они у лађи дођоше у велику беду, и свима руке ослабише, не чекајући живота, но више смрти. А Свети видевши све ослабеле у изнемоглости, добивши силом божјом снагу, стаде на молитву, подигавши своје преподобне руке на небо ка вишњему, из дубине душе зовући:

„Некада твоји ученици, Христе, мучећи се у лађи вапијаху: Учитељу, спаси нас, гинемо²⁴. А сада и ми вапијемо: Милостиви спаситељу наш, избави нас од наших напасти.“

А сведобри Господ послуша га, онај који се налази близу оних који скрбе, који је у старини утолио морске вале и запретио ветру и рекао мору да ћути, а који почива у срцу угодника свога, ујашњењем светога Духа заповеди му, као што је раније угоднику своме Мојсију, великоме боговидцу, говорећи: Простри руку твоју на море, и раздели га²⁵, а овоме Преосвећеному:

„Погледај на морске вале силом светога Духа, и благодаћу даном ти од мене, и противи се оном који те побеђује; јер је немоћан и нема снаге да стане пред лице оних који ме љубе.“

А Свети подиже руку оброшену Христовом благодаћу светога Духа, божаством и човечанством, и стаде у лице против силноме ветру и превеликим морским валима, и сатвори крсно знамење. Силом добродетеља свога у том часу, у магновењу ока подиже силни дух, и ветар од крснога знамења побеже натраг, и угаснуше превелики морски вали, и сви демони ишчезоше, не трпећи знамења крсне силе, и Владика је чинио слугу који га љуби сличним себи, заповедајући мору и ветровима да га послушају и да се повинују заповести онога који чини вољу његову.

И би тишина велика, и пресветло сунце засија, и срца оних који су у тој лађи испунише се милости господње и доброте и весеља и недомислиме сладости, видевши божју светлост и милосрђа његова која су се просветила на њима. И сви који су у лађи, дошавши поклонише се Преосвећеноме, говорећи:

„Ваистину си слуга Бога вишњега, и његова света реч је у твојим устима, и уздизањем твојих светих руку ка Богу ми се твојим светим молитвама избависмо досаде и смрти, и благодаримо премилосрднога Бога, који наведе светињу твоју са нашим душама на ово море, и од сада видесмо и верујемо Богу који чини дивна чуда кроз своје свете, и познасмо да је Бог послао тебе, анђела свога, да спроводи нас и нашу лађу до пристаништа хотења нашега.“

А богогласни муж и благодарни слуга одавши благодарну хвалу своме избавитељу, заповеди свима да узму храну.

И тако добивши снагу и духовно и телесно весеље, и примивши од Бога послану утеху — угодан ветар, пошто је крманош свега крманио њихову лађу, пређоше велико Сиријско море и стигоше у жељено пристаниште, и пристадоше у Акруг²⁶. А Свети, отишавши са својим ученицима ка светом Георгију, кога раније беше искупио порабаћена од Латина, у метохију св. Саве посред тога града²⁷, и ту остаде колико се изволи Господу.

И отуда опет нађе другу лађу, и оде у њој у Велику Кесарију²⁸. И ту се поклони светом месту, где се сведобри Господ умил о срди над родом човечанским, и од пет хлебова насити пет тисућа²⁹, и отуда оде у Јоп³⁰.

Напомене

1. Многа лета, Доментијанов шаблон који увек иде уз глагол пребивати. Сава се са првог пута у света места вратио 1230, а на други пут пошао у јесен 1233. године, те одиста није био са Радославом многа лета.
2. Додато из Пећког рукописа, а у Бечком рукопису нема.
3. Владислав, други син Стефана Првовенчаног, збацио је са престола свог брата Радослава, потпомогнут од свога таста, бугарског цара Јована Асена Другог (1218—1241), који је после битке на Клокотници, 1230, где је потукао цара Теодора Анђела епирског, таста Радослављевог, постао најмоћнији владар на Балкану. До промене на српском престолу дошло је или 1233. године, и тада је могућа вест да је Сава крунисао Владислава пре поласка на други пут у света места, или 1234. године, али у том случају Доментијанов извештај да је Сава био у земљи кад је до промене дошло није поуздан, па тиме и додатак Пећког рукописа о крунисању.
4. И свршивши све… светога Духа — додатак из Пећког рукописа.
5. Доментијанов податак да је Сава био архиепископ 14 година упућује на 1233. год. као годину његовог абдицирања и одласка на друго путовање (1219. постао је архиепископ).
6. Архиепископ Арсеније (1233—1263, умро 1266) добио је своју биографију у Даниловом зборнику Животи краљева и архиепископа српских.
7. О сабору на коме се бира нови српски архиепископ види гл. 15, пр. 13. У претходној глави Доментијан доноси Савину беседу епископима, одржану у Жичи, на крају које им саопштава да га више неће видети у овом телу, гл. 20, пр. 20; сада их је поново сазвао на сабор — једна од Доментијанових нелогичности, коју Теодосије исправља (види гл. 17).
8. Јеванђеље по Јовану (5, 22).
9. Прва божја заповест гласи: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом; а друга: Љуби ближњега својега као самога себе; Јеванђеље по Матеју (22, 37—39), Јеванђеље по Марку (12, 30—31) и Јеванђеље по Луци (10, 27).
10. Види гл. 20, пр. 4. Илија није умро већ је Бог послао по њега огњене кочије и коње који су га у вихору узнели на небо, Друга књига о царевима, (2, 1—18).
11. По трећи пут, први пут је Сава раскинуо везе кад је побегао у Свету Гору, други пут — пошавши на прошло путовање у Палестину.
12. Јеванђеље по Јовану (12, 26)
13. Неутврђен цитат.
14. Књига о судијама (7, 17).
15. Диоклитијско море, Дукљанско, Зетско приморје; по архиепископу Данилу Сава је тада кренуо из Старог града, данашње Будве.
16. Брендич , Бриндизи, на италијанској обали.
17. Лаву Сирјанину, погрешно; треба: Лаву Сирину, види Прву књигу Мојсијеву, глава 31.
18. Псалам (91, 4—7).
19. Њихове очи, тј. гусарима.
20. Јеванђеље по Матеју (5, 42).
21. Додај: погодно за пловидбу.
22. Велико Сиријско море, део Средоземног мора испред Египта, Палестине и Сирије, познато и као Левантијско море.
23. Кушач, ђаво.
24. Јеванђеље по Матеју (8, 25).
25. Друга књига Мојсијева. Молитвом и подигнутом руком Мојсије је раздвојио воде Црвеног мора и провео Јевреје пред Египћанима, глава 14, овај стих је 16.
26. Пловидба од Бриндизија до Акра трајала је у Савино време око шест недеља.
27. На првом путу у Палестину Сава је у Акру саградио манастир св. Ђорђа, српску колонију под заштитом Лавре св. Саве, која ће бити прихватилиште за српске и друге ходочаснике после напорне пловидбе. Види гл. 22, пр. 65.
28. Велика Кесарија, палестинска, на морској обали, између Акона и Јафе.
29. Нетачан податак; Христова чудо са пет хлебова догодило се иза Тиверијаде, на Генизаретском језеру, Јеванђеље по Матеју (16, 9—10), Јеванђеље по Марку (6, 35), Јеванђеље по Луци (9, 12), Јеванђеље по Јовану (6, 5), а не у Цезареји. Међутим, одмах за тим догађајем у јеванђељима се прича о догађајима који су се догодили у околини Цезареје Филипове, града који се налази око 40 км. северно од Генизаретског језера, код извора Јордана, а који није на мору. Због текстуалне близине у Библији Доментијан је и чудо са пет хлебова пренео у Цезареју Филипову и помешао је са Цезарејом палестинском, једином у коју је Сава могао доћи бродом на путу од Акана у Јафу. Грешка богословска и географска, коју би тешко могао учинити да је био одиста Савин сапутник.
30. Јоп, Јафа, пристаниште у Палестини, које је уговором Фридриха Другог са мисирским султаном ослобођено за хришћанске ходочаснике.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34