Живот светога Саве

Поглавље 19: О заповести Преосвећенога венчати се свим људима земље отачаства његова и о венчању брата свога Стефана на краљевство венцем посланим му папом од Рима

Поглавље 19.1: О послању Преосвећенога ради венчавања људи који су по земљи отачаства његова

После овога опет изабра од својих ученика богоразумне мужеве и постави их као протопопе¹; и ове опет посла у све крајеве отачаства свога да попуњују недостатке. Јер неки људи, који се беху женили по закону, а не беху венчани², беху сметени као овце без пастира. А посланима заповеди овако венчавати род људски: сабирати у цркву све, старце и средовечне и младе мужеве и жене, и сву децу која је рођена од њих без законског благослова, сакупивши их под окриље родитеља својих, и тако венчаваху појединце свакога од њих, да буду сви благословени у име господње. И весељаше се небесно, и радоваше се земаљско, род човечји благословен који греде у име господње, а свети Дух испуњаваше све благодаћу, и Бог их венчаваше милошћу и милосрђима, и молитвама преосвећенога угодника свога. И сви његови ученици потекоше са радошћу, наоружани светим Духом, испуњавајући заповест Оца небеснога, славећи и благодарећи обновитеља рода човечјега.

На овом Преосвећеном сада се изврши Јоиљево пророчанство, које рече Духом светим: У последња лета у оне дане излићу од Духа мојега на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше³. И пророштво овога Преосвећенога изврши се на родитељу његову, које прорече истим светим Духом, унапред видећи од Свете Горе: Јер ти ћеш, рече, дошавши у Свету Гору изменити земаљско царство на небесно, и јавићеш се велики чудотворац⁴. И ваистину његовим светим молитвама изли се велика благодат пресветога Духа на његова родитеља, благодат преизобилног милосрђа и великога чудотворења.

И опет молитвама преподобнога родитеља његова изли се на овога преосвећенога превелика благодат светога Духа, и изврши се на њему пророштво његова родитеља, које му рече, јавивши му се после смрти доласком у сан: „Јер ти ћеш — рече — на истоку примити благодат Христом јављену, и показаћеш се као саопштник апостолскога седења, и научићеш своје отачаство свакој побожности, и сваким добрим законима спремићеш Господу савршен народ, и свакако ћеш га обновити Духом светим⁵.“

И овај Преосвећени опет то испуњујући, обнављаше своје отачаство сваким начином, једне учећи побожности, друге освећујући Духом светим и Богом дарованом му благодаћу, друге венчавајући новом благодаћу по заповести Оца небеснога и апостолским предањем, и неосвећене осветивши, и онима који се после њих рађају опет заповеди женити се и узимати, и да сви буду венчани у име господње са сваком побожном вером и са страхом божијим, што и до данас молитвама преосвећенога кир Саве свака добра вера расте и светли се по целом његову отачаству. Јер владика његов Христос, сишавши у последња времена, саврши свако отачаско самотрење, а овај ученик Владике свога, на крају века послан од истог Оца небеског, сатвори и већа дела од својих отаца.

Поглавље 19.2: О посланству Преосвећенога у град великога Рима

И опет изабравши од својих ученика богоразумна мужа, свеосвећенога епископа Методија, и посла га у Рим ка прехвалним апостолима Петру и Павлу, и ка великоме сапрестолнику светих, папи велике римске државе⁶, давши благослов подобно почасти светима на похвалу, много часно кандило састављано богомисаоним разумом и извајано пресветлом маштом и прекрасним бојама изумљено, које и до данас стоји код гроба прехвалних апостола Петра и Павла. Јер оне свете богомисаоне зраке⁷, где сами телом не дођоше, ту Духом светим превелику благодат сатворише, своме саслужнику⁸ помажући, благословеном да испуњава њихове недостатке; Богом благословени венац њему послаше, да уистину савршенством благословено буде краљевство земље отачаства његова, сваким правоверјем служећи бесконачном царству Оца и Сина и светога Духа⁹, да и они благослове његово отачаство и својом благодаћу венчају добровернога сапрестолника његова отачаства¹⁰.

И написавши посланицу ка великом сапрестолнику светих и славних апостола, папи, исповедавши му неутајену благодат којом сам би венчан од Бога, и молио је да му пошље благослов од светих апостола, а од тога самога благословени венац, да венча свога брата на краљевство по првом отачаству краљевства њихова, у коме се и отац њихов роди по божаственом самотрењу, у месту званом Диоклитија, које се зове велико краљевство од почетка¹¹. И Бог који одасвуд даје силу и успех љубимом слузи своме и испуњује све његове небеске и земаљске прозбе, и томе светоме сапрестолнику светих апостола заповеди Духом светим да му пошаље Богом благословени венац, истинитом испунитељу његових светих заповести, да буде благословен Богом, и брат његов по телу венчан, и обојица заједно прослављена још овде на земљи, пре онога великога дана¹².

Поглавље 19.3: О доношењу светога венца од римске државе

И принесен би благословени венац у отачаство његово, кога примивши Преосвећени прослави благодатеља свога ради свих благих дела његових¹³.

Поглавље 19.4: О крунисању благовернога кир Стефана од преосвећенога кир Саве

И призвавши благовернога брата свога, превеликога жупана кир Стефана, у велику архиепископију, звану Житчу, у рукотворени му манастир, и по заповести небеснога стројитеља и свога добротвора, преосвећени кир Сава сатвори по обичају свеноћно стојање¹⁴, и двоструко прослави онога који га је прославио, с једне стране богогласним песмама, а с друге стране сакрушењем срца, приносећи жртву један јединоме на душевном олтару скрушенога срца, које Бог никако не понижава.

И у богоподобно време сатворивши свету литургију, и после великога исхода свете литургије¹⁵ узевши Свети венац у великом светилишту, венча благовернога брата свога, и помаза га Духом светим на краљевство¹⁶ да се зове самодржавни господин кир Стефан краљ свих српских и поморских земаља, да од Бога буду венчана сва три помоћника Христова, још у телу живи бише венчани обилном благодаћу од живота Бога, и прослављени различним чудесима.

И не бише само написана њихова имена на небесима, но и слика и подобије, још док су били живи на земљи бише написани на небесима, по речи апостола: Они који су добро служили, добар ред себи стекоше¹⁷. И Господу и његовим светим анђелима бише познати, и још у телу вазљубљени бише Богу и анђелима због њихове праве вере и свима људима бише на удивљење.

Три светила сведочанства божјега подигнута од истинитога Бога ради привођења свога отачаства ка Богу;

три љубитеља пресветле вере Христове;

три испунитеља светих заповести, извршитеља његова закона;

три имајући једномислену вољу у три тела, сви једнодушни, једно мислећи и на једно гледајући, сви нађоше један пут живота;

три подобећи се непрестано Тројици, дан и ноћ, Оцу и Сину и светоме Духу;

И три сатворише на земљи вољу Тројице, отац са два вазљубљена чеда, свети Симеон са богоносним кир Савом, и са њима помоћник божји кир Стефан, првовенчани краљ, сатворивши вољу божју на земљи, јавише се и небески грађани на небесима.

А овај један, најмлађи телом од двојице¹⁸, би прво рођен светим Духом, и, божјом благодаћу вођен, показа родитељу своме пример божје заповести, и брата свога научи сваком богољубију, и сав страх божји прикуца у његову богољубиву душу, и умно стадо свога отачаства поучи свакој доброј вери, и све венча у име господње, као Бог све испуњујући добротом, и он непрестано подобећи се своме Владици, испуњаваше недостатке свога отачаства, и љубазнога свога брата венча Богом дарованом му благодаћу, и сву земљу свога отачаства испуни сваком добром вером и добрим законима, утврдивши са свих страна¹⁹.

И тако пребиваху у своме отачаству, добро успевајући у Богу, и у све дневне и ноћне часове са љубављу чекаху блажени и слатки глас позива Владике свога на предлежећи им пут, свагда имајући будне умне и душевне очи на испуњење закона, и на чување божјих заповести и на предани им таланат²⁰, свагда спремајући се за одговор небесноме цару, и тако напредујући помагаху један другога.

Напомене

1. Протопоп, протојереј, виши свештенички чин.
2. Женили по закону, према обичајима који су у народу владали, а нису венчани у цркви.
3. Књига пророка Јоиља (2, 28) и Дела апостолска (2, 17).
4. Цитира Савине речи из писма Немањи, упореди гл. 3, пр. 8.
5. Немањине речи из његовог јављања Сави после смрти, нешто модифициране, упореди гл. 8, пр. 4 и 6. Доментијан веома води рачуна да се свако пророштво касније и испуни, као и да се то истакне кад год је погодно.
6. Тј. ка папи, који седи на престолу, сапрестолник је, апостола Петра и Павла, којима је римска црква посвећена.
7. Тј. ова два апостола.
8. Тј. Сави, који, као црквени главар, служи такође истим циљевима.
9. Од подобно почасти довде текст је из Пећког (Петроградског) рукописа. У Бечком рукопису тога нема.
10. Венац, круна; венчати, крунисати.
11. При тражењу краљевске круне Стефан се позива на Дукљанске, Зетске, краљевске традиције. Дукља је постала краљевина 1077. године. Немања, Сава, Стефан и Доментијан нарочито наглашавају да је Диоклитија у склопу државе Немањића; Сава и Стефан истичу да је Немања рођен у Дукљи и тамо крштен први пут, а Стефан, уз то, да је крштен од стране латинских свештеника (што Сава као православни монах није могао рећи). Све су то аргументи за тражење краљевске круне. Стефан је још у доба сукоба са Вуканом тражио круну од папе, свакако користећи ове исте аргументе.
12. Крај реченице проширен је према Пећком рукопису.
13. Цео овај пасус је омашком изостао у издању СКЗ 1938, а налази се и у Бечком рукопису.
14. Тј. бдење уочи дана крунисања.
15. Велики исход, велики вход, део литургије кад се свети дарови (хлеб и вино који симоболишу тело и крв Христову) преносе на часни престо ради освећења, после кога следи причешће; стога је велики вход један од најсвечанијих тренутака богослужења.
16. Велико светилиште, олтар. Помаза га Духом светим на краљевство, тј. извршио над њим тзв. свету тајну миропомазања. По хришћанском схватању на владара се излива сила светог Духа путем помазивања освећеним уљем—миром.
17. Прва посланица Тимотеју (3, 13).
18. Паралела са св. Тројицом, па и конструкција ове похвале личи на одељак о св. Тројици и Христу из Савине беседе о правој вери, види гл. 18.
19. Стефан је крунисан септембра 1217. године круном коју му је послао папа Хонорије Трећи, а сам чин крунисања извршио је папин легат. Доментијан Сави приписује и крунисање и иницијативу, па је навео и писмо Савино папи, у коме му саопштава да је постао архиепископ: „исповедавши му неутајену благодат којом би венчан од Бога“, а то се десило тек после две године, 1219. Очигледно је да је Доментијан желео да помири историјску истину о Стефановом крунисању са тенденцијом свога дела да Саву начини духовним вођом српске државе. Стога и овај анахронизам.
20. Алузије на причу о талантима, Јеванђеље по Матеју (25, 14—30) и Јеванђеље по Луци (19, 12—27).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34