Живот светога Саве

Поглавље 29: Похвала преосвећенога епископа Богоноснога Саве

И свети богоносац сиђе са горе, поставши сличан великоме боговидцу, носећи не само самога Бога у себи и на себи, но и украшен благодаћу његовом. А овај други боговидац постаде, и удостоји се видети не само леђа божија, но се удостоји благодаћу дарованом му с висине да служи самоме Господу преподобијем и правдом пред њим све дане живота свога¹.

Онај велики боговидац силом божјом сатвори толика чудеса; а овај Преосвећени силом истога и благодаћу дарованом му од Бога сатвори иста чудеса, овај други Израиљ Богом подигнут приведе Господу нов народ².

Онај велики боговидац пророчким очима виде купину навештену у Синају где огњем гори и где не сагорева, и гласом Господа Бога из пламена би послан у Египат да изведе Израиљ из ропства фараонова; а овај Преосвећени, самим Господом назнаменан још у матерњој утроби, и од младости почевши анђелски живот, и наоружан светим Духом, богомисленим очима прозре, пре постанка небеса и земље и пре свију векова од Оца небесног наречену божју Матер и богогласним пророцима проглашену Свету Гору пречисту и сеновиту, истиниту Богородицу, коју предобри Бог изволи као стан себи, и овом богогласном младићу даде миг да тамо иде. А он са љубављу примивши глас Господа Бога, потече у Свету Гору као други Илија Тесвићанин, и у њој васпитан би храњен анђелском сладошћу, и пребогатим Оцем небесним. Јеванђелском благодаћу изливеном у цео свет би украшен од Христа љубитеља свога, и ту поцрпе извор богословља великих божјих чудеса, и отуда отишавши на исток, објави се као апостолски сапрестолник, удостојен изобилне благодати тих светих боговидаца, и окрилаћен Духом светим, анђелским крилима као на облак узлете од истока ка западу, и научи доброј вери не само своје отачаство, но оптече истоке и западе као сунце, и богомисаоним својим учењем од преваре избавивши безбројно множаство народа, са собом приведе Господу. И Богом израсли изданак од Свете Горе после потече у Гору синајску, и поклонивши се светоме месту, и послуживши Господу на тој светој земљи, прослави Оца небеснога, и не чу гласа из пламена, но самога давца тога гласа, истинито тело и његову пречисту крв изливену за живот света, примивши у пресвету душу своју жар смотренија тајне божје, и назва се други пророк, као Исаија, који је од серафима примио жар, а овај Преосвећени, сам телесни серафим, постаде стан самога Господа, имајући у срцу своме и у души својој онога који почива на светима и који се поје од серафима и слави од херувима. И сада се догоди пророчанство богоноснога оца нашега Симеона, који му прорече: „И света душа твоја биће престо самоме Господу и Господ који царује у векове и на векове биће с тобом³.“

Онај велики боговидац бројем тисуће изведе из ропства народ израиљски; а овај Преосвећени својим богоразумним учењем сатвори безброј правоверних људи, и избавивши од идолске преваре приведе Господу; првом Израиљу и деци његовој усињење и слава и обећања, а онима који не осташе у његовом завету, догоди се жалост⁴; а на овом Преосвећеном утврди се богатно милост божја, усињење и слава, и овоме би дано од Господа обећање будућих добара бесконачнога живота, и назва се нови Израиљ, и све Господом обећане обете предаде деци свога отачаства.

Онај велики боговидац доби таблице закона Богом написана писмена на каменим плочама; а овај Преосвећени не прими ништа на каменим плочама ни мастилом написано, но новом апостолском благодаћу прими светим Духом назнаменане таблице духовних поука, којима испуни закон и просвети своје отачаство⁵.

Онај боговидац говорио је Господу лицем у лице; а овај Преосвећени из младости примивши неумучну херувимску песму, и све часове дневне и ноћне у уши самога Господа Саваота цвркућући серафимским гласом не престаде све до краја⁶.

Онај велики боговидац измени дажд у град, и реке у крв; а овај Преосвећени молитвом пробивши небеса, и од Господа испроси град чинећи чудо, и напоји краља угарскога студеном водом са свима његовим војницима⁷.

Онај велики боговидац у Египту пресушивши изворе испуни крвљу, да не пију Египћани. А овај Преосвећени заповеди народу своме да призвавши његову свету молитву и изворима млеко ускисну, и по његовој речи тако би⁸.

Онај велики боговидац руком господњом са речју својом изби египатске првенце, а овај Преосвећени узе првенство Израиљево, и ка самом Христу Господу, који је био првенац из мртвих, пресели се у вишњи Јерусалим⁹.

Онај велики боговидац потопи у Црвеном мору Фараона са колима, и потопи непријатеље божје; а овај Преосвећени многе законопреступне непријатеље, који војују на стадо божје, и који уништавају јеванђеље Христово, који су самовољно огрезли у дубини неверовања, силом божјом до краја истреби њихову нечистоту, и својим богоразумијем насади сваку добру веру у својем отачаству¹⁰.

Онај велики боговидац напоји у пустињи жедни Израиљ који је са њим¹¹, а овај Преосвећени напоји сваком добром вером своје отачаство које је од почетка било жедно истинитога пића, Христа истинитога Бога нашега.

Онај велики боговидац прообразујући крст победи Амалика; а овај Преосвећени многе законопреступнике, који су војевали на његово отачаство, осудивши светом молитвом и светим крсним оружјем изби их, и ускоро учини празнима њихове савете и расу њихову славу¹².

Онај боговидац жезлом пресече Црвено море провевши Израиљ, а овај Преосвећени путујући посред великога мора светом молитвом укроти превелике морске вале и заповеди мору да ћути, и заустави га, и са два прста којима се благосиља врати велики ветар са духом бурним, и сатвори велику тишину посред мора, и људе који су с њим преведе кроз велико Сиријско море у радости, уз то и неповређене¹³.

Онај велики боговидац у Црвеном мору написа у старини слику невесте која није искусила брак; а овај Преосвећени прозре оно што ће се догодити са њиме, послужи јој као истинитој Богородици и матери Божјој, и светолепно јој одаде почаст више од живота свога¹⁴.

Онај велики боговидац од Црвенога мора по ваздуху изведе препелице, и насити скуп Израиљев; а овоме Преосвећеном, који је болан путовао кроз велико Сиријско море, по заповести светог Оца небеснога, коме су у руци његовој конци земље и море, сама пучина морска са страхом послужи и жељу му донесе: велику пречудну рибу и као рукама човечјим положи на самог тог Преосвећеног; и насити се сам тај Преосвећени и ученици његови и они који су управљали том лађом¹⁵.

Онај велики боговидац у пустињи прехрани Израиљћане и његовом молбом Бог сведржитељ ману одажди са небеса; а овај Преосвећени од младости заволе пустињски живот, хранећи и грејући оне који живе у пустињама и у пештерама и сваким довољством послужи им, и сваким весељем обвесели их духовно и телесно¹⁶.

Онај велики боговидац чистио је оскврњене крвљу јунаца и коза; а овај Преосвећени истинитом крвљу божјом, изливеном из ребара господњих, и њоме освећиваше оне који прилазе к њему са вером¹⁷.

Онај велики боговидац побеже од рода свога из земље египатске, и дође у земљу мадијамску; а овај Преосвећени постаде преселник од своје земље и од свога рода сличан Авраму, и постаде наследник а уз то и житељ земље обећане великоме Мојсију, земље која точи млеко и мед¹⁸.

Онај велики боговидац измени скупу Израиљеву горку воду у сладост; а овај Преосвећени путујући од истока ка западу, од Свете Горе са светим чрнцима светогорским, и својим благословом измени им горко млеко у сладост¹⁹.

Онај велики боговидац млад у котарици би бачен у море због страха од Фараона, и из мора би извађен од ћерке Фараонове; а овај Преосвећени путујући по мору, од Свете Богородице Ватопедске пловећи у Лавру светог Атанасија, би ухваћен од безбожних гусара, а Бог је од почетка чинио дивна чуда са њиме, и када су они дошли у пристаниште светог Атанасија, сам искочи из лађе виђен од свију, и ниједан од њих не рече за њега у тај час, док се не ослободи од својих непријатеља, и благодари Бога рекавши: „На непријатеље моје погледа око моје.“²⁰

Онај велики боговидац пламеном попали скуп Корејев, и заповеди земљи да прождере Датана; а овај Преосвећени огњем божанственим попали безаконе јеретике по своме отачаству, и српом духовним пожеже, и сваку добру веру насади у своме отачаству²¹.

Онај велики боговидац умртви многе цареве: Сиона, цара аморејскога, и Ога, цара васанска, и сва царства хананска; а овај Преосвећени удиви многе цареве, источне и западне, и на северу и на југу код многих царева сатвори чудеса²².

Онај велики боговидац јединој скинији служаше, и стари закон држаше, и скуп Израиљев вођаше, творећи судбе у њима; а овај Преосвећени многообразне свете цркве сатвори по своме отачаству, и не само по отачаству, но и по источним и западним земљама, селима и градовима, пустињама и горама и пештерама послужи, и своме отачаству постаде вођ на добру веру и на светињу, и постаде нови законодавац, служећи новом благодаћу на истинитом апостолском основу, показујући истоке и западе²³.

Онај велики боговидац помоливши се Богу очисти од проказе своју сестру Маријаму; а овај Преосвећени помоливши се Богу светом молитвом подиже раслабљенога и здрава га учини, и здрав поставши хођаше²⁴.

Онај велики боговидац изведе Израиљћане из Египта са златом и сребром египатским; а овај Преосвећени злато и сребро, колико доби у земљи отачаства свога, све пренесе у туђу земљу, прође истоке и западе сејући богатство своје по заповести Оца небеснога²⁵.

Онај велики боговидац ударивши камен из камена воду источи роду јеврејском камена срца, и напоји их; а овај Преосвећени изврши заповест светога Духа, и реч пророкову испуни: Јавише се извори водни, и открише се основи васељене, то јест, водом и духом Бог освети човечанство; такође и овај Свети, последујући Господу своме, светим крштењем, водом и духом, покајањем и исповедањем освети своје отачаство²⁶, и откри основе васељене по заповести Оца небесно га; сазда свете цркве у правцу истока и запада, као што беше заповест божаствена од почетка, и у последњем веку биће тако, што је Господ учинио од почетка, по истој слици и овај Свети учини, чекајући будући век.

Онај велики боговидац заповеди целом скупу Израиљеву: Исперите ризе своје и у три дана будите чисти од ложа ваших, да се удостојите истинитога виђења, и бићете достојни да слушате глас Господа Бога вашега; а овај Преосвећени засведочи сабору свога отачаства, архијерејима, јерејима, преподобним и богоносним чрнцима и свима својим сродницима и свој деци свога отачаства, говорећи: „Сведочанство господње, свето јеванђелско и истинито законоположење и апостолска предања и пророчка проповедања и исправљења светих богоносних отаца и божанска учења предана вам од мене, добро сачувавши испуните, да вам Господ за то у онај велики и просвећени дан даде добру и пуну меру, и да будете чисти не само у три дана, но да будете свети телом и духом и у све дане вашега живота; и да су бедра ваша препојасана истином, и да светилници ваши горе милостињом према ништима, и да сте ви подобни људима који чекају господина својега и који творе вољу његову, којима је Господ на небесима спремио престо свој, и да Господ Бог ваш, дошавши нађе вас спремне, и не само да се удостојите да чујете глас Господа Бога вашега, но да се и настаните са њиме у бесконачне векове, да се на вама изврши реч господња: Јер биће, рече, први последњи, а последњи први²⁷.“

Онај велики боговидац прими савет Отора, таста свога²⁸, и постави у Израиљу књигочије, судије, десетнике и педесетнике и сатнике и тисућнике на управљање скупа Израиљева; а овај Преосвећени, вођен самим Богом, расписавши крајеве свога отачаства, и унапред гледајући светим Духом, по достојању постави једне епископе, управљаче свете вере и чуваре умних стада христоименитога народа, и те постави као хумке изнад гора, да виде свима чувствима душевним и телесним; а друге преподобне и богоносне оце постави за вође оцима ка царству небесноме; а друге протопопе и попове и ђаконе и подђаконе, свакога у своме чину да чини вољу Оца који их је послао.

Онај велики боговидац не удостоји се наследити нимало обећане земље; а овај Преосвећени муњоносним начином прође истоке и западе испуњујући Христово јеванђеље и приведе Господу савршен народ, и не прими само обећана блага, но би и уселник раја, и са Господом се настани у бесконачне векове²⁹.

Онај велики боговидац васпита Исуса Навина у побожности и да му служи у чистоти, и иза њега постаде други вођ скупу Израиљеву; а овај Преосвећени такође васпита са собом мужа ваљана и богољубна и богобојажљива и света, телом и духом служећи му, чрнца Арсенија, и тога у место себе постави као другога управитеља и вођу отачаства свога³⁰.

Сада се зби пророчанство богоноснога оца нашега светога Симеона, које после одласка из овога живота унапред објави светим Духом љубазноме своме сину благодетноме кир Сави: „Љубитељ твој Христос удостојиће те дара небеснога, и на истоку ћеш примити небесну власт, везивање и дрешење кривица људских грехова, и бићеш заједничар апостолског седења, проћи ћеш истоке и западе, провођен самим Господом, и обасјаћеш долине и брда као сунце, оптећи ћеш све градове као Игњатије богоносац, и испитаћеш све неиспитане путеве Владике свога сведржитеља, и свима ћеш се часно поклонити, и удостојен његове благодати доћи ћеш од истока к мени, и са Господом настанићеш се у бесконачне векове³¹, амин.“

А пробавивши ту у Синају у миру свету четрдесетницу³², свагда држећи стражу у дому душевном крепким умом бдијући и чувајући, истинити пастир, на крајевима земље бдијући за стадо отачаства свога³³, имајући отворено душевно око, свагда гледајући ка свевидећем, и Духом светим предвиде вечна блага и радујући се у нади својој, и свагда помишљајући:

„Шта и како и ради чега је ово моје течење од запада ка истинитом истоку, и шта је приобретење моје, Христос сведобри Господ, просвећење мени и мојем отачаству и спаситељ народу моме, који каже: Тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се; јер сваки који моли добија, и који тражи налази, и ономе који куца отвориће се³⁴.“

Ради ове господње заповести, имао је свагда у уму онај неуклоними дан који ће доћи, у који ће се и небесни цар наћи са славом, дајући наплату свакоме према делима. То унапред видећи мисаоним очима, прилежно се журио на предлежећи му подвиг, чувајући у уму своме заповест господњу, речену пророком: Положих чување устима мојима, када устане грешник на ме; онемех и смирих се и ућутах од добара³⁵. И увек чувајући уста своја и језик свој, да ни речју ни делом не отпадне од страшне заповести господње, и никада се не удостоји празне речи, но је свагда имао пред душевним очима страшну реч, да ће одговарати страшноме на страшном судишту његову³⁶, и по све часове бринуо се да се нађе без страха и бојазни.

И вршећи добре подвиге, живот светих отаца³⁷, увек је напредовао добрим делима истинитог монаштва, омрзнувши од младости живот овог варљивог света и изволи живети са Богом у једињењу, и постаде у Господу веома слободан од свију земаљских ствари, које ће брзо прећи у овом сујетном животу, и свагда прилежно настањујући се на путевима сведочанства господњих, желећи небесних добара бесконачнога живота и непропадљиве награде, у коме је бесконачна радост.

Напомене

1. Цела ова глава представља велику паралелу Саве и Мојсија. Овде се Сава први пут назива богоносац и пореди се са Мојсијем — боговидац. У првој паралели истиче се Савина предност над Мојсијем стога што је он као човек хришћанин ближи Богу од Мојсија, човека старог завета. Када се Мојсије вратио са Синајске горе после састанка са Богом његово лице је светлело, Друга књига Мојсијева (34, 29—35). Упореди и Христа на Таворској гори (гл. 22, пр. 52).
2. О Мојсијевим чудима в. Друга књига Мојсијева гл. 4—10 и даље, а о Савиним чудима раније у овој књизи. Сава је привео Богу Србе, други Израиљ, тј. изабрани народ. Први део ове паралеле, тј. за Мојсија, недостаје, а ово што се каже за Саву иде пре уз следећу паралелу.
3. Мојсију је Бог наредио да иде у Мисир и изведе Јевреје (Друга књига Мојсијева, гл. 3) а Сави да иде у Богородичина насеља, Свету Гору. Сава се даље упоређује са пророцима Илијом, коме је Јехова заповедио да иде у пустињу, где га хране гаврани хлебом и месом (Прва књига о царевима, 17, 1—6; види и пр. 43 главе 28), и Исаијом, коме серафими жеравицом очишћују грехове (Књига пророка Исаије, 6, 1—7). За Симеоново пророчанство уп. гл. 8, пр. 3.
4. Према Другој књизи Мојсијевој гл. 12, 37, Мојсије је из Египта извео 600.000 људи, осим жена и деце. Јехова им је на Синају обећао заштиту као изабраном народу, Израиљу, Друга књига Мојсијева гл. 19—31, али је побуњене отпаднике сурово казнио, гл. 32.
5. О божјем закону на каменим плочама, Друга књига Мојсијева (31, 18 и 34, 1—4). Сава је поставши архиепископ добио духовне законе.
6. Друга књига Мојсијева (33, 11). Сава то чини кроз непрекидне молитве на свим обредима дана и ноћи (часови).
7. Да би Мојсију људи поверовали Бог га је обдарио чудотворном моћи, те пушта град и воду претвара у крв, Друга књига Мојсијева (9, 13—33 и 7, 14—21). За Саву упор. гл. 20.
8. Друга књига Мојсијева (7, 14—24); о овој чудотворној моћи Савине молитве нигде се код Доментијана не говори осим овде, а има код Теодосија, гл. 12.
9. О помору египатских првенаца види Друга књига Мојсијева (гл. 11 и 12); Христ је први васкрсао, постао првенац из мртвих, и ка њему у царство небеско, вишњи Јерусалим, одлази Сава, одузимајући тако првенство Израиљево, поставши ближи и дражи Богу од његовог изабраног народа. Игра речи.
10. О преласку преко Црвеног мора, Друга књига Мојсијева (14—15); Сава је истребио јеретике у Србији, упор. гл. 17, 18 и 19.
11. У синајској пустињи Јеврејима недостаје вода, а Мојсије им је чудом добавља, Друга књига Мојсијева (гл. 17, 1—7).
12. Победа над Амаличанима постигнута је не знаком крста, већ уздигнутим Мојсијевим рукама, Друга књига Мојсијева гл. 17, 8—16, види и гл. 13, пр. 11; односи се на Савино чудо са Стрезом у гл. 13.
13. Друга књига Мојсијева гл. 14, нарочито стих 16 и 21; Савино чудо из гл. 25.
14. Пролазак кроз Црвено море Нови завет тумачи као симбол спасења, дакле онако као и силазак божјег сина на земљу рођењем од невесте која није искусила брак, а Сава тој невести, Богородици, служи целог века, живи у њој посвећеној Светој Гори, подиже јој манастир Хиландар, борави у њеним манастирима: Студеници, Евергетиди и др.
15. О препелицама које је Јехова послао изгладнелим Јеврејима у Синајској пустињи, Друга књига Мојсијева (16), и Четврта књига Мојсијева (11, 31—33), где се и каже да их је ветар нанео од мора; ово Савино чудо прича Доментијан тек касније, у гл. 30, али истим речима.
16. О мани с небеса, Друга књига Мојсијева 16 глава; алузија на Савине поклоне аскетама по Атосу и Светој земљи, па и другде. Нарочито види гл. 2 где се описују обиласци пустињака по Св. Гори које Сава чини у младости, носећи им у време поста топле хлебове.
17. Према Првој и Трећој књизи Мојсијевој нечисти се могу очистити приношењем жртве Богу, која се састоји од крви јунца или овна, в. Друга књига Мојсијева (29, 10—21). Сава је као свештено лице причешћивао крвљу Христовом коју симболизује узимање вина при причешћу.
18. Мојсије је убио једног Египћанина који је мучио јеврејски народ и због тога је побегао у земљу Мадијамску, источно од Акабског залива, Друга књига Мојсијева (2, 11—22); Сава је дошао у Палестину, земљу обећану. И Аврам се из своје прапостојбине, Ура Халдејског, преселио у Ханан, Прва књига Мојсијева (11, 27—31).
19. У пустињи Сур Мојсије је горку воду претворио у питку тако што је у њу убацио неко дрво које му је Бог указао, Друга књига Мојсијева (15, 22—25); Сава је дошао у Србију из Свете Горе са монасима светогорским, од истока ка западу, и претворио горко млеко у сладост, тј. несреће које су у Србији тада владале, због братоубилачког рата, претворио у мир и благостање, в. гл. 11, нарочито похвалу Сави и Симеону са контрастом исток-запад. На непријатеље моје погледа око моје Псалам (54, 7).
20. Фараон је наредио да се сва јеврејска мушка деца бацају у Нил, али је Мојсија нашла фараонова кћи и однеговала, Друга књига Мојсијева гл. 1 и 2, 1—10. О Савином избављењу од разбојника овде у гл. 2. Паралела неуспеха: обојица се спасавају из воде.
21. Кореја, Датана и друге који су се побунили противу Мојсија са својим људима огањ је сажегао а земља прогутала, Четврта књига Мојсијева гл. 16; Сава дејствује против јеретика речју, божанственим огњем, види Савине беседе против јеретика.
22. Сиона, цара аморејског, и Ога, цара васанска, и сва царства хананска, Псалам 135, 11), о овим догађајима у Четвртој књизи Мојсијевој, гл. 21, ст. 21—32, 33—35, и даље, то су догађаји на путу од Синаја ка Ханану; Сава је ишао разним царевима, али је чуда творио само код угарског краља, гл. 20.
23. Скинија (грч.), шатор; Мојсије је по Јеховиној наредби сачинио шатор у коме се налазио ковчег завета, тј. са законским таблицама — ту је приношена жртва Богу и ту је Мојсије са Богом разговарао, Друга књига Мојсијева 26. гл.; о Савином подизању манастира Доментијан говори врло често.
24. Мојсије је очистио од губе, проказе, своју сестру Маријаму, Четврта књига Мојсијева гл. 12; ово Савино чудо описано у гл. 14.
25. Друга књига Мојсијева, гл. 11, 2; Сава чини супротно, своје раздаје туђима — о томе овде врло често.
26. Јеврејски народ се често дизао против Мојсија, камена је срца, а овај је из камена воду источио за њих, Друга књига Мојсијева, гл. 17, 1—7; цитат из Псалама 18, 16; алузије на Савино делање као архиепископа.
27. Мојсије говори народу да се очисти телесно (чисте хаљине и уздржавање од постеље) за три дана, да би се припремио за сусрет са Јеховом, Друга књига Мојсијева, 19, 15; Савин говор овде наведен односи се на последњу Савину беседу у Србији, глава 24, али она је одржана пред црквеним лицима, док се овде говори о сабору, на коме су и деца свога отачаства, баш као и на сабору на коме се Сава одриче архиепископства и поставља Арсенија, глава 26; ово је, можда, доказ да је та Савина беседа држана том другом приликом, на сабору у Жичи, при абдикацији; види гл. 26, пр. 7. — Да су бедра ваша пренојасана истином, Јеванђеље по Луци (12, 35); Јер биће први последњи, а последњи први, Јеванђеље по Матеју (19, 30).
28. О саветима Отора, мадијамског свештеника, а таста Мојсијевог, како да се организује власт у јеврејском народу, види Друга књига Мојсијева, глава 18.
29. Према Јеховиној пресуди Мојсије је умро на путу, не стигавши у обећану земљу Ханаан, види Четврту књигу Мојсијеву, (20, 12) и Пету књигу Мојсијеву (32, 48—52 и гл. 34). О Сави се говори као о већ мртвом. Паралела по супротности.
30. Исус Навин, верни Мојсијев сарадник и војсковођа Израиљаца, одређен је за Мојсијевог наследника, Пета књига Мојсијева гл. 31, 1—8. Сава је за наследника одредио свог васпитаника Арсенија, в. гл. 26, пр. 6. Овим се завршава велико поређење Саве са Мојсијем (које има 30 паралела), којим се пореде чињенице из њихових живота, као и особине и квалитети, с тим што се увек Сави даје предност. Међутим, паралеле не иду хронолошки према догађајима било из живота Мојсија, било Саве.
31. Испуњење Немањиног пророчанства; види гл. 8, пр. 2—7 и, касније, гл. 32, пр. 8. (За критику од Друге до Пете књиге Мојсијеве види: Зенон Косидовски, Библијске легенде, Српска књижевна задруга, Београд 1965, стр. 147—189).
32. Четрдесетница, или велики пост, пред Ускрс, траје 48 дана.
33. Бдијући за стадо отачаства свога, односи се свакако на организовање српских колонија у Синајском манастиру (касније св. Катарине) и у Раити, које су кроз цео средњи век као и у доба турске окупације Србије биле врло живи центри српске књижевности (види В. Розов: Свети Сава и Срби у Светој Земљи и на Синају, Мисао 28, Бгд 1928, 334—341). Исто тако и за набавку светачких моштију и других реликвија, неопходних за новоорганизовану српску цркву и њене храмове и манастире.
34. Јеванђеље по Матеју (7, 7—8) и Јеванђеље по Луци (11, 9—10).
35. Псалам (39, 1—2).
36. Страшноме судији на Страшном суду, тј. Богу.
37. Живот светих отаца, тј. имао је увек као узор подвиге описане у животима светаца, хагиографијама

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34