Поглавље 23: О састанку преосвећенога Саве са царем кир Калајном и о одласку у Свету Гору. Такође долазак његов у земљу отачаства својега
Поглавље 23.1: О састанку преосвећенога кир Саве са благоверним царем Калојаном1
Када је то било, сам Преосвећени оде ка благоверноме цару, и цар га прими са љубављу као божјега ученика и санаследника светих, и свељубазно угостивши га, и даде му мирно место на пребивање, отуда и од стола свога даде му лађу са царском сликом и са људима који ће управљати лађу, и положише у њу све потребе Преосвећенога. А Свети се порадова са царем, и благоверни цар се богољубно и светолепно растаде с њиме, и даде му много злата на потребу, и друго на раздавање светим црквама у Светој Гори. Такође и богољубива царица2, пошто знађаше Преосвећенога док је још жив био отац њезин, благоверни цар кир Теодор Ласкар, и пошто га је видела да је био у великој љубави са њезиним оцем, и ради тога даде му превелике дарове и врло много злата,као што пре беше видела оца свога, једно њему на потребу, друго на раздавање светим чрнцима који живе у Светој Гори. И тако им Преосвећени даде мир божји, и благословивши њих и рођено од њих, сина њихова кир Теодора3 и све њихово царство, и изиђе од њих и, усевши на лађу, предаде се морским валима.
Поглавље 23.2: О пристајању лађе Преосвећенога у Свету Гору и путовању у Лавру иверску4
И пошто му Бог помаже и пречиста његова Мати, који добро крмане његову лађу, приведе га у Свету Гору, где га и пре беше васпитала, и пристаде под Лавру иверску. А сам Преосвећени изиђе из лађе са онима који му служе, а лађи заповеди да иде по мору и да пристане у Лавру ватопедску5, и ту изложи ствари његове. Јер из младости постригавши се ту и показа многе врлине, и тај манастир имађаше себи. И сам оде у Лавру иверску, и ту поклонивши се светој Богородици Иверске лавре, званој Портаитиси, и благословивши се са братијом, и братија се много обрадова због богоносног, и утешивши се с њима духовно и телесно, и давши им благослов од царскога злата, и целовавши цркву пресвете Богородице и давши мир свој браћи и усевши на њихове коње, узиђе у Карије6.
Поглавље 23.3: О доласку Преосвећенога у Карије
И дошавши у протат ка матери свима светогорским црквама, и поклонивши се пресветој Богородици званој Кариотиси, од почетка својој чуварици, и благословивши се са преподобним оцем протом и са свом светом браћом, са сабором свете Богородице, и са њима порадовавши се духовно и телесно, и давши благослов злата проту и свему сабору свете Богородице, и благословивши се са протом и свом братијом, и тако узиђе ка љубазној својој ћелији, ка светоме Сави7, и ту отпочинувши, и утешивши се са братијом, а примивши превелику смерност Владике свога Христа, благодари га за сва добра његова, који показује на њему од прва и до сада пребогату милост, јер његова милост у векове неће оскудевати онима који га љубе.
Поглавље 23.4: О доласку Преосвећенога у Лавру свете Богородице Ватопедске
И тако оде у Лавру свете Богородице Ватопедске, и поклонивши се светој Богородици, и мир давши свој браћи, и ту се братија обрадоваше због њега, и утешивши се с њима духовно и телесно, посла лађу натраг к цару, и оне који су у њој благословивши и обдаривши, и написа благодарну молитву ка цару за сва његова доброчинства, која му сатвори благоверни цар. А сам почину ту у манастиру. А они који су у пустињама и горама чувши за долазак Преосвећенога, и благодарећи посетитеља Бога и даваоца милости, и један другоме завидећи течаху по првом обичају, радујући се због посећења Преосвећенога. И све примајући са радошћу целоваше, и све обдарујући шиљаше, духовно и телесно веселећи се.
И који су остали од тих светих мужева у Светој Гори рекоше ми, који бише самовидци његових преславних дела, називаху га земаљским анђелом и небесним човеком8. И овога, рече, Бог због превелике своје милости јави на крају векова обукавши у своје човекољубље, због своје неизмерне милости, коју Бог и пречиста Мати његова имађаху од почетка према роду човечанском и према чрнцима светогорским. Светим молитвама овога и богоразумним његовим расуђењем никада не остави руке његове празне због љубави коју имађаше према чрнцима и убогима, некакву незамислиму љубав. Као друга примаше свакога обраћајући га на љубав, и имајући руку пуну злата, улагаше му у недра. Или, опет, том љубављу примајући кога, руку његову положивши у своја недра, говораше: „Колико можеш узми, и моли се за мене.“ Или опет идући путем, видећи некога где иде путем и носи раздрте хаљине, или чрнца, или пресвитера или проста, никада га не пролажаше не давши му милостиње, но даваше му, јер му Бог у руку улагаше, и свој му део. Други пут када божјим промислом биваше у граду, и оскудеваше му потребно да га даде убогима, а он заповедаше једноме од оних који му служе: „Води ме на трг, и продај ме за злато9.“ И много пута биваше продан, подобећи се Владици своме проданом ради њега и поруганом и удареном по образу, и собом купљено опет даваше онима који немају. И тако проведе дане живота свога, и не поштеде себи део на земљи, но све посла напред ка небесним, што и нађе.
Поглавље 23.5: О доласку Преосвећенога у Лавру свете Богородице Хиландарске
А од Ватопеда оде у Хиландар, у рукотворени му манастир, у Лавру свете Богородице Хиландарске, и ту поклонивши се светој Богородици и гробу светога Симеона, и посетивши добро чеда своја духовно и телесно, и посла товаре и пренесоше ствари његове од Ватопеда у Хиландар. И ту оставши колико доспе, и благословивши сва чеда своја и игумана са братијом, тако пође ка Солуну.
Поглавље 23.6: О доласку Преосвећенога у град Солун и о састанку са царем и поласку ка земљи отачаства
И дошавши у солунски град, поклонивши се светом Димитрију, и целовавши његову часну раку, и тако се састаде са пријатељем својим, царем кир Теодором10. И цар сатвори свељубазно весеље због Преосвећеног, и остаде са царем у свему добро; и колико требова на пут, даде му цар; и љубазно се растаде са царем.
И тако оде у своје отачаство. И када се приближио ка земљи отачаства свога, благоверни краљ, синовац његов Радослав, чувши за долазак Преосвећенога, посла у сретење њега. И радост и весеље обузе чеда његова кад усретоше богоноснога учитеља свога. И саставши се прво с краљем, и са свом децом свога отачаства, и благодари Бога отаца својих, и сва чеда његова испунише се радости, видевши учитеља свога и господина.
Поглавље 23.7: О доласку Преосвећенога у Лавру свете Богородице Студеничке
И дошавши у Лавру свете Богородице Студеничке, и поклонивши се пресветој Богородици и моштима преподобнога оца Симеона, и целовавши сва чеда духовнога рођења, и благословивши све, и са њима прими весеље духовно и телесно.
Поглавље 23.8: О доласку Преосвећенога у дом Спасов, у велику архиепископију
И отуда оде у дом Спасов, у велику архиепископију звану Житчу. И ту поклонивши се Спасу своме водитељу и пречистој његовој Матери, и сатворивши упокојену молитву над гробом свога љубазнога брата краља кир Стефана, и мир божји давши свој деци својој и слатко целовање, и подигавши ка вишњему своје преосвећене руке, и уздавши му благодат ради велике милости и брзога посећења његова, а богосветла радост обузе сав лик11 ученика Преосвећенога, видевши долазак господина свога. И од свију земаља отачаства његова течаху веселим ногама на благослов Преосвећенога, и благословени и поучени бише од Преосвећенога и испуњени духовном радошћу враћаху се својој кући. И добивши мир, сагледа сва своја дела која се творе у дому Спасову, и испуњаваху се недокончане ствари а веће заповедаше почињати, што требаше на лепоту божју.
А сам се непрестано неослабно придржаваше небеснога учења, сећајући се свакога часа светопевца Давида: Блажен је муж, који не иде на савет нечастивих и који на пут грешника не стаде и на седалиште губитеља не седе; но у закону господњем је воља његова и у закону његову поучиће се дан и ноћ12. И од младости примивши сва дела тога блаженога мужа, и у закону господњем поучаваше се дан и ноћ, примивши прво васељенско законоположење, и више опет достигавши јерусалимскога исправљења, и обоје добро сложивши, и од обојег прибирајући најбоље утврђиваше на пребивање увек будуће; и тако успеваше, исправљајући црквено утврђење и законско исправљење13.
Напомене
- То је Савин други долазак у Никеју.
- Царица, Ирина, жена Јована Ватаца, веома културна и паметна, кћи Теодора Ласкара.
- Теодор, будући Теодор Ласкар Други.
- Види главу 4, пр. 25.
- Види главу 2, пр. 17.
- Види гл. 4, пр. 20. Када се са источне стране долази морем у Свету Гору пристаниште за Кареју је и данас Иверски манастир од кога води врло стрм пут према Кареји. Сава је на повратку из Свете земље ишао право у центар светогорски, Кареју; стога се сам искрцао у Лаври иверској, а брод са стварима упутио у Ватопед.
- Тј. ка својој Карејској ћелији, посвећеној св. Сави Освећеном; види главу 7, пр. 3.
- Види главу 9, пр. 6 и главу 27, пр. 12; Доментијан се позива на очевице, из чега произлази да на овом путу није био са св. Савом.
- Поређење са Христом, кога је Јуда продао, издао, за 30 сребрника и који је био тучен и понижаван, према јеванђељима. Читаво ово причање о Савином милосрђу типично је хагиографско претеривање и шаблон.
- В. главу 21, пр. 5.
- Лик, збор.
- Псалам (1, 1—2).
- Мисли се да овај текст говори о Савиној законодавној радњи. Наиме, Сава је прво прихватио црквени устав цариградске, васељенске, цркве, а потом, бавећи се у Палестини, упознао са јерусалимским уставом који му се учинио савршенијим, виши, па је од обојег прибирајући најбоље, одабирао од оба устава оно што му се чинило најпогоднијим за новоосновану цркву у Србији; старао се о црквеном реду, црквено утврђење, и законском поступку, законско исправљење (Рад. М. Грујић, Палестински утицаји на Св. Саву, Светосавски зборник 1, 1936).