Поглавље 8: Борбе са Турцима у Малој Азији под великим војводом Новаком Гребостреком
И после кратког времена паде добра и богоугодна мисао на срце овом светом и васељенском цару кир-Андронику. Јер удахну Бог у његов ум да објави такву тајну царску овом благочастивом и христољубивом краљу Стефану Урошу, и видећи како мали остатак оне предречене триклете јереси, тј. погани Персијанци, велику злобу и пакост чине држави његовој, и посла ка овом превисоком краљу Урошу, говорећи му: „Слатки и љубазни, па и најсрдачнији сине државнога (моћнога) ми Богом царства, усудих се да ово споменем твом христољубивом краљевству; они зломислени Персијанци, побеђени од тебе у Богом дарованој ти држави и у другим крајевима, што скончаше од твоје крепости, још нека њихова грана оставши, чини веома велике туге држави мога царства, и много протививши се не могосмо одољети њима. Ако добију времена, то ће доћи велика злоба до саме моје главе. Но знам да си помоћу и заступством љубитеља твога Христа крепак да силом твојом погубиш спомен њихов са земље. Молим и убеђујем благочастиво и христољубиво твоје краљевство, пожури се да их ускоро гневом јарости твоје сметеш и велику и сујемудрену досаду уклониш од нас, да се не урачуна ни у што.“ И, чувши ове речи превисоки краљ од таста свога, цара грчког, и због толике безмерне љубави коју су имали међу собом, нимало не закасни, и у тај час заповеди да се скупе сви војници његове државе. Када је то било, и изабравши великоимениту властелу своју која му је срцу мила, и укрепивши њихова срца разумним и слатким речима, и одликова их многом чашћу, давши све што им је на потребу, и пусти их да са великом силом иду журно на ове погане Персијанце. И даде им место себе великога војводу Новака, званога Гребострека1. И они, као истинита чеда његова, не прекршивши никада такве заповести свога господина и хранитеља, као што су и први пут послушали да иду на победу такове јереси, тако и тада одоше веселим ногама, призивајући помоћ Владике Христа на своју победу.
И када су дошли у државу грчкога царства до града званог Ираклија, и ту оставивши своје војнике, дођоше ка светоименитом цару кир-Андронику. А цар, чувши за њихов долазак њему у помоћ, веома обрадовавши се, учини велико весеље због њихова доласка, и љубазно угостивши их, отпусти их с миром. И тако, укрцавши се у лађе, пловљаху кроз Црно море. И помоћу божјом управљани, неповређено прешавши такву пучину, и изишавши од мора, уђоше у саму ту Анатолију, у државу безбожних. И пошто је био велики рат међу њима, не једном или двапут, и заступством доброга Бога, добро добивши снаге, победише их, секући њихова нечастива тела као траву пољску. И сасвим уништивши њихов спомен, све њихово богатство и славу уграбише у своје руке, које су они кроз много времена сабрали, и градове њихове и станове до основа порушивши, и испунивши сву вољу и жељу господина свога превисокога краља, вратише се у своју државу са великом славом. И чувши васељенски цар, грчки кир Андроник, за такву победу против његових непријатеља, посла у сретање њихово са великом чашћу. А када су дошли ка цару, велику радост учини због њихова доласка, и љубазно повеселивши се са овима и многим даровима почастивши их, отпусти их. А када су дошли до доброга свога господина и хранитеља превисокога краља, известише га о свему како му послужише. И ту овај мој господин умножи многе хвале ка Господу Богу своме, а њима дужну част одавши, отпусти их својим кућама.
Сви они који су слушали живот овога блаженога и велику славу и прослављање отачаства његова у дане самодржавнога његова господства, како да се не диве? Но, о љубимци, удивимо се и прославимо Бога, сматрајући блаженим, и принесимо овоме добру похвалу, говорећи: „О љубазни и прослављени Богом, и слични светим и великим царевима, кротком Давиду и славном Константину, достојниче божје помоћи и покрова на прослављење и на узвишење свога отачаства. О благословена утробо која си носила такво и богомисаоно васпитање (пород) ка Богу и људима!“
Напомене
- Милутин је заиста 1313. послао у помоћ своме тасту одред од две хиљаде коњаника, под заповедништвом Новака Гребострека, и њиховом помоћу Андроник је протерао Турке из Галипоља.