Поглавље 2: Борба са браничарским велможама Дрманом и Куделином
После многога времена, када је поново примио власт земље сремске благочастиви краљ Стефан нађоше се неке две велможе који су се укоренили у држави земље браничевске1, у месту званом ждрелу2, и од многих времена ту утврдивши се као самовласни, не бојећи се никојега насиља, браћа једне матере, наиме Дрман и Куделин. Ови, веома хвалећи се својом силом и не дајући никоме да има власти око њихових предела, од ђаволског дејства наговорени, почеше се носити злом мишљу против овога благочастивога, хотећи озлобити и њега и његову државу. И овај христољубиви краљ, чувши ову злу њихову заверу, и сакупивши сву силу своје државе, пође у област њихову, хотећи их прогнати, да какогод, мислећи зло из дана у дан, не окончају вољу своју. И када је он дошао у њихову државу, земљу браничевску, пошто је ова земља била веома утврђена, није им могао никакве пакости учинити, нити их одагнати из тих предела, и опет се врати у своју државу. И ови, видевши насиље овога благочастивога краља против њих, отишавши сакупише око себе многу војску народа татарскога и Кумане, давши им много злата. И са овима се једнодушно устремише на државу овога благочастивога краља Стефана. И тада, завојевавши многе стране његове државе, и веома нападајући, чињаху му велике пакости, не разилазећи се.
А господин краљ Стефан виде се у толикој беди, и не имајући друго што чинити, уставши пође ка вазљубљеном свом брату краљу Стефану Урошу, и са њиме се састаде у држави жупе расинске, на реци Морави, у месту званом Мачковци. И тако му јави многе своје скрби које су му се догодиле од његових ратних непријатеља. И поче му се са великом жалошћу молити, говорећи: „Дужност ти је, вазљубљени брате, да осетиш бол због моје скрби и да ми помогнеш да се избавим од таква насиља оних који војују против мене, као што сам и ја у прошло време помагао теби. Но, пожуривши се, помози ми твојом моћном силом.“ Чувши ове молбене речи, овај господин мој, превисоки краљ Урош, од вазљубљенога свога брата, и у тај час, не каснивши нимало, заповеди да се сакупе сви војници његове државе у помоћ вазљубљеноме своме брату. И тако обојица, сакупивши војнике своје, имајући у телу једну вољу и љубав братску, пођоше на државу оних који су подигли унутрашње ратове и буне. И тако божјом помоћу постигавши сву своју вољу, прогнаше оне зломисленике са њихова наследства, и одоше посрамљени у погибли и великом презиру.
Овај господин мој, краљ Урош, узевши сву државу њихову и имање, даде га вазљубљеноме своме брату, краљу Стефану. Ту одадоше Богу хвалу и славу, јер његовом крепком руком и високом мишицом3 победише своје непријатеље; и, пошто су се љубазно повеселили, и тако опростивши се, одоше сваки својој кући.
Напомене
- Драгутин се у нашим изворима назива сремским краљем, али у ствари он је владао северозападном Србијом, која се у то време називала Доњим Сремом.
- Ждрело, сада Горњачка клисура на Млави.
- Псалам (136, 12).