Поглавље 9: Зидање цркве и манастира св. Стефана (Бањска), где ће бити положено тело Милутиново
Овај блажени и крепки краљ Стефан Урош видећи помоћ божју и покров на себи од маздодавца Христа, и од тада подстаче себе на већу љубав и на виши подвиг ка своме љубитељу Христу, те поче зидати мноштво светих цркава, не само у своме отачаству но и у светоме граду Јерусалиму и Светој Гори атонској, и у самом Царском Граду (Цариграду), и почевши зидати и друге свете цркве по свима изабраним местима и сврши, и испунивши не малим но великим богатством и просвећењем, и све утврдивши постављаше на сваком добром закону. Старе (цркве) обнови и укрепи, давши небројено злато и сребро на исхрану и одело убогим и маломоћним, свагда се сећајући речи Владике Христа: „Небо и земља проћи ће, а речи моје неће проћи1, и који мене љуби, биће вазљубљен Оцем мојим2.“ И свагда горећи љубављу свесрдачном ка вишњем промислу, помишљаше у најбољем срцу своме на преподобнога свога прародитеља, светога оца Симеона, какву грађевину и црквени украс постави на чување и на покој свога светога тела. И ражегавши се љубављу Христовом, и договоривши се са светом и блаженом матером својом још за живота, монахињом Јеленом, и са телородним својим братом, краљем Стефаном, и са преосвећеним архиепископом Савом трећим, и поче зидати храм у име светога првомученика и апостола Христова Стефана, када је у то време био у том манастиру блажени и Богом изабрани монах, свеосвећени епископ кир Данило, који је био примио паству умних оваца да буде пастир и учитељ, који је имао савршену власт над онима који су у том манастиру и у целој области те цркве. Јер беше примио достојну заповест од благочастивога и христољубивога Стефана краља Уроша да се брине о свршетку храма тога, и што је на потребу за подизање и устројство уметности црквене лепоте те свете цркве. Све ово било је његовом заповешћу тако. Јер овога свеосвећеног епископа Данила примаше господин краљ на свако већање у многочасну љубав и сласт, јер никада није погрешио његове воље. Јер видео је да свака врлина светли на њему3, тако да га је и веома волео, и чинио је веће саветовање и поучавање са овим блаженим, како би било могуће помоћу божјом свршити ову жељу срца његова, о свршетку храма тога светитеља. Јер овај епископ Данило беше рођење и васпитање српске земље, од своје младости вођен и крепљен и настављан Духом светим, и веома имађаше крепку и вишу мудрост у срцу своме за подизање цркве, да је он заповедао уметницима и многоизабраним вештацима који зидају како ће постављати ступове и надступља, и лучне сводове и црквене преграде. Јер његовом заповешћу и мудрошћу, даном му од Господа, старо здање те цркве би разорено, и ново од основа подигавши и сврши, на слику св. Богородице Студеничке, заповешћу господина превисокога краља Стефана Уроша, за чување и покој блаженог и богоугодног његова тела, после одласка његова из овога сујетнога света ка Христу. И тако се сврши и украси овај свети храм, не само манастир и једина црква, но и цео двор манастирски испуни и украси, тј. палате царске, поставивши и трпезарију и друго остало; овај све свршивши и украсивши и испунивши, и одликова сваким довољством и правдама црквеним, као што се види и до сада, и сви који гледају говоре: „Блажен си, благочастиви и христољубиви краљ, јер нађе себи мирно место, и спомен твој (биће) у род и род.“
Када се свршавао овај храм, но не до краја, приближи се време када су се испунили дани његове матере, те предаде блажену душу своју Господу. Такође се и овај преосвећени архиепископ Сава4 престави.
Напомене
- Јеванђеље по Матеју (24, 35).
- Јеванђеље по Јовану (14, 21).
- Ове похвале Данилу су вероватно касније интерполације, пошто Данило као калуђер никада не би давао сам себи овакве похвале.
- Архиепископ Сава Трећи (1309—1316).