Поглавље 12: Чуда на гробу Милутинову
Када је прошло до половине треће године после његовог престављења, и пошто је његово блажено тело лежало у земаљском блату, добри и послушљиви Бог наш, казујући нам раније све у божанским списима што је на спасење, и који нам је завештао вечни живот, и који нам обилно даје улаз у његово вечно царство, изабравши овога богољубивога као праведно семе слугу својих, и давши му добар дар, пошто је толико време минуло, као што смо више указали, јављаху се многа и различна чудна знамења и виђења на гробу његову. Када је једне ноћи црквени панамонарх ишао у цркву да ужди (ужеже) кандила, јер беше време јутарњег пјенија, и виде неко страшно знамење на том месту. И, обузет ужасом великога страха, брзо потече да јави тадањем игуману манастира тога, свечасном чрнцу Сави и целом црквеном братству. Када је чуо игуман такву добру вест, сви се стекоше у цркву, и не мале хвале одавши Богу, учинише ноћна пјенија. И када су свршили јутрењу и када је дан свитао, заповедише ударити у била и доброгласна звона. И пошто је био цео збор, сам игуман наложивши на себе подобу јерејску са свечаснима и изабраним чрнцима, појући божаствене песме, дођоше ка његову гробу; и откопавши земљу нађоше тело његово божјом заповешћу недељено, да није отпала ниједна влас главе његове1. И ту учинише велика славословља премилостивом Богу који га је хранио од његове младости, и није га оставио ни до сада, но је показао велику милост човекољубља на његову мртвом телу. И извадивши његово тело од таквог рова земље, и заповедише начинити изабран ковчег, и узевши тело овога христољубивога понеше га, пренос чинећи са псалмима и песмама, појући надгробне песме, са кадионицама и добромирисним мирисима, положише његово тело у такву спрему, и поставише ћивот пред иконом Владике свију, Христа, где лежи и до овога дана, изван олтарских двери.
Неисповедима је благодат божја, колико се на овом христољубивом чудна тајна прочу у околне народе и царства, све до славнога града Константинова, када је још жив био таст овога благочастивога, благоверни цар кир Андроник, и жена његова, благочастива краљица Симонида. И оваку вест чувши, обрадоваше се великом радошћу, и тако благочастива краљица Симонида, начинивши кандило од скупоценог злата, и такође платна скупоцена и златна, имајући на себи дивну лепоту изгледа, којим ће покрити раку овога христољубивога, и друге многе почасти спремивши, ово све даде ка гробу овога благочастивога. А сама после овога, одрекавши се светскога живота, обуче се у чрначке ризе, раздавши много од свога имања ништима, и пође у манастир св. Андреја, где је велика множина чрница које ту пребивају. И поче се подвизавати великим подвигом, водећи свој живот у доброј вери, неокаљано чувајући чистотом целомудрија своје девство.
Сврши се богоугодно житије у Господу овога христољубивога краља Стефана Уроша, и би успомена престављења његова месеца октобра, у двадесет девети дан. А молим вас и ја грешни, у Господу оци и братијо и чеда вазљубљена, чувајмо заповести божаствене и немојмо малаксати противу њих, јер заповести његове нису тешке, да се узрадујемо у дан доласка његова, и да будемо учасници славе његове. Чули сте колика се награда даде онима који су умножили добар таланат овога живота, и који су расплодили од Бога дани дар. Зато се не ленимо, јер је сваки од нас примио од Христа. Да, молим вас, будимо странољубиви и богољупци, милостиви и послушни, да и нас не лиши вечних добара Христос Исус Господ наш, коме нека је слава и моћ, сада и увек, и на векове векова, амин.
Напомене
- У ствари, Милутиново тело морало је бити балcaмовано, пошто се оно и данас чува у цркви св. Недеље у Софији. Милутин је умро 29. 10. 1321.