Поглавље 6: Милутиново подизање цркава и болница и давање милостиње
Пошто је све ово било, што смо указали у овом спису, са овим господином мојим христољубивим краљем Урошем, колико му је помогао Бог да победи све своје непријатеље, и, видећи да скончаше сви који ишту душу његову, живео је овај у миру и безметежности, а замке гордих и мреже величавих против њега прођоше као и снови ономе који устаје, и угасише се све непријатељске победе, а мир и тишина процвета у његову отачаству. А истинита светлост Христос, који просвећује свакога човека који иде у свет,1 овај велики и славни и страшни творац све видљиве и умне природе, увек очекујући покајање свакога човека, тако не презре ни овога христољубивога, но му просвети срдачни разум. И сетивши се грехова младосних и дошавши у умиљење срца, поче се молити Богу, јављајући пророчке речи, и рекавши:
„Господе, наведи ме на пут твој, и поћи ћу у истини твојој2; јер године моје поучаваху се као паучина3. Која добра дела живота мога да ти принесем? Са каквом смелошћу да погледам на тебе, праведнога судију? Покајања не стекох, а такође ни суза. Који грех и злоба назва се у овом животу, у чему ја грешни не напредовах? Но, о Господе, цару векова, не погуби мене са мојим безакоњима, но пошљи светлост твоју и истину твоју4 на просветљење мојим мисаоним очима; управи сваки покрет срца мога на твоје угађање. Пошаљи ми кишу суза да угасим страсни пламен тела мога, да се не порадује непријатељ мој због мене. Многих и великих дарова овога живота насладио си ме; но ја, недостојни, веома повредих заповести тебе, Бога мога. Какав ће ми суд бити, мени који сам зачет у греху? Која ће ме реч тада избавити, када ти, Бог мој, будеш седео на судишту? Но, о тешко теби, убога душо моја, јер се век твој већ свршава, а ти ниси спремна.“
Оваке речи говорећи благочастиви, предвиде природну смрт, и после овога одлучи се на богоугодна дела, у којима и сконча живот свој, од којих ћемо нека дела исповедити вама, ако Бог благоволи, у Христу вазљубљени. Хоћу да исповедим вашем богољубљу богоугодни живот и непорочна дела мужа праведна, јер постаде угодан Господу, украшујући безбројно свете цркве и делећи од праведних својих плодова многе милостиње ништима, што је имао богатство и славу земаљског царства, имање и богатство много, злато и сребро безбројно, и скотове који пасу, овце и волове и веома добре коње и светле и драгоцене ризе, и многоплодне њиве испуњујући обилно. Да ли је ко од вас видео да је изменио свој обичај и добру нарав коју је био навикао, или да је ослабио милостињу, или гордост до краја задржао? Овај, имајући у срцу богољубазни страх и сећајући се речи Јова: „Од стрижења оваца мојих сагрејаше се плећа моја, и двери мојих соба милостињама се не затворише никоме.“ И не штедећи свога богатства, но узимајући као из неисцрпнога извора, и све своје душевно уздање имађаше у Владици Христу. Овај блажени и светороди одевао је и хранио је маломоћне, безбројно је просвећивао, украшавао и утешио свете цркве, по речи Богооца Давида: „Господе, заволех красоту дома твојега, и место стана славе твоје.“5 И: „Ожедне душа моја ка Богу крепкоме и ка Богу живоме.“6
И толика слава и богатство у дане богољубља његова би у Богом дарованој му држави отачаства његова, да се није могао са њиме упоредити ниједан од његових околних царева у слави и богатству његову, због његова богољубља и смерности и кротости. Ка богу смеран и ка људима угодан, и ка ништима пружајући безбројне милостиње. Шта да кажем? Као што се не може избројити песак мора, тако и његове милостиње. И не само у Богом дарованој држави свога отачаства, него и по целој великој Романији7, и у самом великом и Новом Риму, Цариграду, сазда цркве, а осталима даде многе милостиње, и тамо маломоћне хранећи и грејући. О, блаженога овога мужа који је свакако хтео да испуни заповест апостола, коју рече: „дајући у милосрђу и чинећи милостињу са тихошћу, предњачећи у журби, и подражавајући праведнога Јова и блаженога Аврама и патријарха Јакова, делом њихов подражатељ, и изгледом њима сличан.“ Тако је живео и тако чинио у многим годинама, тако да се прочуло име његово и пројављено је било у свима околним крајевима, источним и западним: Стефан Урош, превисоки и крепки и самодржавни и милостиви краљ српски.
Због премноге његове милости и милостиње ка ништима, није било могуће чувати свећњак под мерицом, и не сакри се град који стоји на врху горе8. Убоги и ништи као од неке савести течаху ка њему, и то не само ближњи у његову отачаству, но и од прекоморских крајева, и од свију морских острва, и од светога града славнога Јерусалима. Њих са тихошћу примајући и чинећи им милостињу, испуни и свети град Јерусалим не малим милостињама, давши злато и сребро небројено, и примајући благослов и молбе за себе ка владици Христу од тамошњег светог патријарха и од свију који се клањају вољним страдањима Христовим у томе светоме граду. И Свету, велику и Богом чувану, Гору Атонску испунивши многим милостињама, и саздавши свете цркве, украси их и просвети, да имају многе свете монахе са довољно телесне и душевне хране, и благослов и молбе примајући од њих, јер разгарајући се Христовом љубављу, увек се у том веселио, и неослабљено бринуо се сваким богоизабраним делима, којима би му било могуће угодити Богу. Ваистину сваку врлину учинивши, и сваку злобу од ума омрзе, праведно живећи, и Богом даровано му богатство земаљског царства мисаоно и разумно расточи на разноврсне начине: прво на дар Богу, друго на подизање светих цркава, ка ништима и странима и маломоћнима, и ко ће исповедити милостиве посете, дарове и обилне исхране овога благочастивога?
Јер овај христољубиви, божанствену цркву овога светога и Богом подигнутога места, званога Хиландара, која беше првога здања, од основа разоривши и већу сазда и украси сваким различним лепотама, нештедице дајући много злато, и у том месту постави многе царске палате и изванредне ћелије, на пребивање монаха који су тамо, и законска издржавања установи им, и за храну свако изобиље и за одећу им; а около тога светога места сазда град са великом тврђавом, због належеће напасти безбожних гусара. И подиже велике пиргове добри и благи пастир љубитеља свога Христа, волећи умне овце стада његова, које су на томе светоме месту, и снабде их да их се не дотакне љута звер, и да не разграби туђин његова труда, но да, ограђивани силом светога Духа и делом рукоположења овога христољубивога и у једномисленом скупу живећи, прослављају име пресвете Тројице. Ка овом светом и божаственом месту, званом Хиландар, испуни многа села и метохе сваким богатством, и то изобилно; а све ово прикупи од државе цара грчкога, много небројено мноштво злата за ово давши, и приложи ка том светом месту да од те државе иду свакојаке потребе ка онима који су у том манастиру, и ради покоја оних који каквим послом иду у то свето место. О овом мислећи непокајано дан и ноћ, чинећи милостињу убогима, и испуњујући молбе свима који требају, и множећи умножи своја безбројна добра дела.
И не само у том светом месту, дому Пресвете, званом Хиландар, но и у све манастире Свете Горе и ка свему братству свакога манастира довољно даваше; а где су хтели да му јаве каква монаха од подвижника или оне који су у пустињи Христа ради странствовали, или изволели живети у рову земаљском, таквима нештедице сваку потребу шиљаше скрушеним срцем и смерним духом, дајући им све сам својом руком. И ту, на обали мора, код места званог Хрусија, подиже велики пирг, и врх њега постави цркву на име Вазнесења Христова, и около сазда град, и постави многе палате, и ту утврди цео црквени устав, и даде свако довољство онима који ће живети у том месту, што све утврђено овим христољубивим и до сада стоји непоколебимо. А овај пирг је близу места где је био град у раније дане, звани Самарија. Ваистину, овај христољубиви навиче да свагда служи Господу преподобијем и правдом, што чинећи јави се син бесконачне светлости и вечних добара.
У самом граду Цариграду, на месту званом Продром, сазда божаствену цркву давањем безбројнога злата свога, и начини многе дивне и прекрасне палате, и постави ксенодохије (странопријемнице), тј. болнице, и ту начини мноштво одара ради почивања болнима, меке постеље поставивши поврх њих. И ту, ако какав болесник нема никакве наде, заповеди да сваки такав иде ка тако спремљеном одру. Многа изабрана села такође прикупивши од грчке области, и ту приложи, од којих ће се данак давати ка томе месту; и многе веште лекаре нашавши, даде им много злато и што им је на потребу да непрестано надзиравају болеснике, лечећи их. Уз њих постави достоимените своје људе који ће посећивати болне, чинећи им све корисно, да нико од болесних што не узнегодује, но ако што затражи да му се даде. Овај добри слуга вере Христове, у сласт примајући речи Владичиних списа, хтеде их собом испунити, као што рече у светом Јеванђељу, говорећи: „Ходите, благословени Оца мога, у спремљено вам царство од постанка света; јер огладнех, и дадосте ми јести; ожеднех, и напојисте ме; болан, и посетисте ме.“9 Погледајте, вазљубљени, величества милостиње овога христољубивога и дивите се. Колико је небројено велико мноштво који лежаху у таквој спреми (болници), да ли је ко од таквих био презрен или каквим негодовањем увређен? Да ли ко од њих погреши ако је што молио? Јер напред спремљени добри нудиоци овога благочастивога подворили су их, и ако је ко од такових болних исцељен одлазио на свој пут радујући се, опет је други болник долазио на његово место, такође примајући милостиво посећење, као што је и до данашњег дана неизмењено, на велики и диван спомен и похвалу овом благочастивом краљу Урошу. Јер у таквом месту код светога Продрома, као што је овај благочастиви за живота свога установио, и до данас се сваки дан износи на порту обилно вина и хлеба и друге различне хране, ради довољног давања ништима и странима, и свакоме који треба, непрестано увек желећи награде од Владике Христа у бесконачном пребивању, као што и получи толику благодат и славу и част, што се све не може исказати и испитати и избројити код овога христољубивога. Јер Бог даје дар пресветога Духа онима који нелицемерно прилазе њему и према таквим трудовима и добрим делима његовим.
И у граду Солуну, и ту подиже царске дворе, и сазда цркву у име светога архијереја Христова Николе, и цркву у име св. мученика Христова Георгија. Прво рукоположење светога господина нам кир-Саве (било је) на том месту10, а од неког времена, пошто је опустело и оборено, обновивши, украси га, и сам веће од основа подиже, и многе дивне палате постави, и такво место сваким многим и часним потребама испуни, и то довољно, да сви они који ту пребивају имају свако довољство, што је коме на потребу. Ту приложи много небројено злато своје да никада не оскудева то место и до сада никаквом потребом, и ту многа села и метохе такође прикупивши приложи томе месту, све утврдивши да буде непоколебимо на блажени његов спомен и до данашњег дана. Јер у свима околним царствима и земљама причало се велико богољупство овога благочастивога и смерност његова. И сви, мали и велики, слављаху Христа Бога не малим хвалама и благодарењем, сматрајући блаженим овога богољубивога.
Ово чинећи неослабљено и убудуће, обраћао је срдачну мисао на такве ствари које су на божју хвалу. Дом пресвете Богородице, добре хранитељке рода хришћанскога, у месту званом Трескавци, и њега испуни неисказаним приносима својим, што је све потребно на службу Богу и пречистој његовој Матери, а себи на вечан спомен, молећи милостивога утврђења и помоћи од Пресвете своме отачаству. И ту украси дом Пресвете многоразличним приносима, иконе божаствене златом оковане и украшене бисером, кадионице и свећњаке златне и сваке друге потребе црквене које не можемо набројити по имену. Неисказано мноштво злата свога ту приложи и многа стада оваца и стада камила, лакимије коњске, укратко речено, и до свога престављења непрестано све безбројно даваше, и испуни дом Пресвете сваким добром.
Такође и дом св. мученика Христова Георгија, у држави кичевске области, и ту великим частима и дивним лепотама украсивши, и испуни са истинитим благоверјем и топлом љубављу срца свога, све своје приносе шаљући икони светога, као и напред реченом манастиру Пресвете (Богородице). И овде такође приложи сваке црквене правде: свештене сасуде златне и божаствене иконе, драгоцена кандила, кадионице и свећњаке и остало, све небројено злато и сребро, а све који живе у дому светога (Георгија), од Богом дарованог му многог богатства, све је наслађивао и различите им дарове давао са великом љубављу, и због такве његове врлине и неисказане милости, и безбројног прилагања томе светом месту, спомиње се ту и до сада.
И у држави свога отачаства многе божаствене манастире од самог основа подиже, и одликова достоименитом славом, да ваистину будући обновљен Духом светим, обнављаше стара рукоположења родитеља и прародитеља својих и више од корена свршаваше по божјем извољењу. И сазда цркве Успења пресвете Богородице, звана епископија призренска, и такође цркву Благовештења пресвете Богородице која је епископија грачаничка, и цркву звану Тројеручица у славном граду Скопљу, и цркву св. Георгија на реци Серави11, и цркву св. Константина у граду Скопљу, и цркву св. Георгија Нагоричкога, и у месту званом Студеници, у дому пресвете Богородице, сазда цркву на име св. праведника Јоакима и Ане, и у Дабру у цркву св. мученика Христова Георгија, у месту званом Ораховица, и цркву св. мученика Христова Никите, близу града Скопља.
У земаљском царству живећи и неисказаном славом прослављен од Господа, изнад многих древних царева, држаше имања и богатства неисказана човечјој природи; пошто је Бог све ово јављао у дане његове, не узнесе се мишљу својом гледајући на толику славу своју и богатство, даровано му од Господа, но се сети у своме уму онога страшнога часа који сви чекају и доласка онога који је вечан данима, и суда без милости за оне који нису учинили милостиње. Ово помишљајући, настави да чини милостињу за коју нико не зна. Од свију градова и крајева и многих села, и од околних земаља иђаху ништи и страни и маломоћни, хроми и слепи и губави, да нештедице приме милостиње од његове богоподатљиве руке, као што и беше; никада се не разилажаху такови убоги од његова дома, нити ослаби кадгод таковим тиха и добра дарежљивост његова. Ко ће исказати што је он овима давао дању? А када је ноћ долазила, и пошто нико није знао овога богољубазнога и дивнога чуда, овај господин мој христољубиви, свукавши са себе царске хаљине које је дању носио, и положивши на себе худу и стару одећу, и прикривши лице своје да га нико не позна, и узевши са собом двојицу или тројицу неких верних својих слугу, којима беше заповедио да никоме не говоре што виде, и узе са собом велико мноштво злата и друге потребе, колико је довољно за давање убогима, да испуни утробе њихове сваким добрим даром двоструко, с једне стране као истинити хранитељ хранећи гладне, с друге стране као нелицемерни давалац милостиње, волећи ништа и убога. И тајно изишавши из двора свога, и дошавши посред станова њихових где су они спавали, и, узимајући много злата, даваше у руке њихове, такође и храну и одело, а ови су се дивили и нису знали откуда им је ово дано, не знајући да је (то) добри њихов хранитељ, дању чинећи им милостињу, а у ноћи сам налазећи се посред њих, и као слуга стојећи пред њима, ревнујући љубитељу своме Христу, који се смирио и узео слику слуге. Ово чинећи, никада није то изменио у своме животу и до последњег издисања, по све ноћи непресушним сузама постељу своју мочаше, говорећи сам у себи: „Подигни се, јадни, да будеш готов пре онога времена, ако си и навикао да чиниш грехе, но ипак подбоди се покајањем, јер те суд чека, мука вечна и огањ неугасими.“ Но, хвалим твој богољубазни живот, о богољубива главо, коју венча десница Владичина, и благодаћу пресветога Духа узведе на највећу врлину. Назва се отац сиротих и заступник удовица, хранитељ гладних, одећа нагих, поборник увређених, утеха жалосних.
Овај, увек крепљен силом Христовом, свакако хтеде да испуни Владичину заповест, коју рече: „Који ме љуби, биће вазљубљен Оцем мојим“12, и свима стопама Владичина ходања по земљи хтео је да од свога праведног стицања принесе на славослов Владици Христу; на свети Синај блаженим оцима приносио је не мала приношења, и како да изречем неисповедиме његове милостиње? Но још чујте о овом блаженом дивно и преславно божје милосрђе, како ово чинећи, и ово не остављајући, свагда боловаше за отачаство своје као свети Димитрије, и толико се прочуо овај блажени и кротки врлином и силом и крепошћу, дарованом му од маздодавца13 Бога, да се сви цареви и варвари бојаху само кад се спомене његово име. Као Александар, македонски цар, узвеличан силом на земљи, тако исто се и овај узвелича у Богом дарованој својој држави, као што се могао видети у часној слици својој и мушкости и доброти и царској пратњи, и томе дивећи се (морао је човек) рећи: „Већи си од свију силних царева, о славни краљу, јер многим премудростима борбени и непобедни твој живот прича се, да се сви диве божјој сили и великој помоћи блаженоме, због смерности његове и кротости и врлине живота његова, да је био удостојен толикога чувања и покрова, да је чудно слушати и страшно разумети.“
Чудно је да се цар састане са иноплеменим царем, и да опет спроведе своју вољу. Овај блажени имао је сву наду ка Владици Христу и говорио је: „Господ је заштитник живота мога, нећу се никога убојати“14; и опет не једанпут, но и двапут хотећи да се састане са васељенским царем Новога Рима, Константинопоља, кир-Андроником, да добије од њега што жели, а не чувши о себи ни хулне речи, жељу срцу своме сврши, и не само у својој држави или у земљи грчкој, но и у самом столном граду му Солуну, постиже сваку своју вољу. Такође и са бугарским царем у Трнову саставши се, сваку правду краљевству своме пронађе.
Напомене
- Јеванђеље по Јовану (1, 9).
- Псалам (86, 11).
- Псалам (90, 9).
- Псалам (43, 3).
- Псалам (26, 8).
- Псалам (42, 2).
- Poманији, Византији.
- Јеванђеље по Матеју (5, 14).
- Јеванђеље по Матеју (25, 34—35).
- Сава је заиста у овој солунској цркви био рукоположен за архимандрита, пре свога одласка у Србију.
- Серава, речица која пролази кроз Скопље и улива се у Вардар.
- Јеванђеље по Јовану (14, 21).
- Маздодавац, наградилац.
- Псалам (27, 1).