Живот краља Милутина

Увод

Слава ти, бесконачно и неописано име Христе, и опет ћу ја недостојни рећи: Слава ти, једини Боже наш, који си над свима и свега, слава ти! Јер ти, требајући спасења човечјега, говориш у твоме светоме јеванђељу, говорећи: „Не дођох позвати праведнике но грешнике на покајање;“¹ и опет: „Нека се просвети светлост ваша пред људима, и да угледају ваша добра дела и прославе оца вашега, који је на небесима.“² Да, колико је добро да свако ревнује добрим, што је завештано тобом у божаственим списима. Јер Богоотац и пророк Давид рече: „Почетак речи твојих је истина;³ дела руку твојих су небеса, она ће погинути, а ти сам јеси и године твоје не свршавају се⁴.“ Јер рече: Пророци проповедаше, апостоли научише, мученици исповедише; а ми поверовасмо теби, Богу нашему, који се јавио у телу. Јер твојим доласком засија светлост нама грешнима, који седимо у тами, и нама који смо ослепили, прео свећење срдачним очима и пут спасења заблуделим, а по њему идући, нећемо свратити на оштре или развраћене (путеве), знајући да си ти нада свакоме створењу, богатство убогих, светлост омрачених, слобода робовима, проштење грешницима, исцељење онима који болују, здравље хромима, оштрина (снага) раслабљенима, лепота грубима, неисказан разум онима који су у недоумици.

Шта ли ћу рећи, или шта да проговорим? Којим ли начином да исповедим онога који је изнад сваког исповедања? Јер божаствени апостол Павле и васељенски учитељ јавља о овом говорећи, јер рече: „Ко разуме ум господњи, или ко му би саветник?“⁵ А о нашем спасењу додао је: „Или ко му прво даде, и да му се неће вратити? Јер у њега је све, и кроз њега је све.“⁶ А ми, вазљубљени, јављајмо духовне речи, но више духовно слушајући истога апостола, јер каже: „духовнима треба духовно јављати.“⁷ А ја, грешни, дужник сам вама, неситим зајамницима духовнима, који хоће од мене да узму дуг са лихвом. Но ако се усуђујем молити због вере наде, не жалим што ћу од вас бити позван на одговорност. Јер сам богатога Владике добронадежни слуга. Зато ме не треба оставити, но молим чекање док ми се не даде реч разума. Јер, ако сам све надмашио гресима, но знам наду онима који се уздају, и Спаситеља грешнима, молим твоје милосрђе, и полажем моја падања у грех на множину твојих милосрђа. Знам да праведнике љубиш и грешне милујеш, Владико свију Господе. Јер рече: „Помози ме, и услишаћу те.“⁸ Зато молим незлобиво твоје човекољубље и убеђујем тебе слаткога Исуса, слуга Владику, раб цара. Јер цар је, али добар је; Владика, но ипак милостив.

Даруј ми од неисцрпнога твога извора благодати духовне, да ускипе у мени струје силе светога твога и животворећег Духа, износећи пиће животне воде, речи твојих божанских списа. Јер рече: „И опиће се од обиља дома твога, и потоком хране твоје напојићеш их“⁹, тако да ће свакоме који слуша узвеселити душу, ум и мисао. Јер због имена силе твоје и почео сам оно што је напред у овом спису, житија добропослушљивих слугу твојих, који узвелича твоја моћна благодат у држави отачаства њихова, дарованој им од тебе, међу којима је први почетак и наставник њихов преподобни отац Симеон Немања, и доброплодна грана његова изданка, угодник славе твоје и светилник свога отачаства, земље српске, господин наш и учитељ, служитељ трисијанога ти божаства, архијереј кир Сава. Јер они ти послужише у овом животу, а на висинама са анђелима ликују. Од њихове телородне природе би и овај господин мој, благочастиви краљ Стефан Урош¹⁰, њихов пород и васпитање, чији ћу похвални живот ја, грешни Данило, покушати исповедити, колико ми буде даровано од тебе, Владико мој Христе Спаситељу. Ради слушања свима који се тебе боје, и још који љубе име твоје. Јер његовом доброподатљивом руком храњен сам био од младости моје, па ми грешноме није лако да оставим толике његове милости и љубазне поуке према мојој грешности. Теби, Спаситељу мој, узашиљући хвалу и о овом ћу почети говорити.

Овај благочастиви и христољубиви господин мој, превисоки и крепки и самодржавни краљ Стефан Урош, био је син славних родитеља, великога српскога краља Уроша и матере своје христољубиве Јелене. Јер овај младић био је Богу мио од своје младости, означен духом благодати, силе Владичине. Ово дете породи премудрост, задоји благодат, а узрасте свети Дух. Сама десница силе Владичине венча његову главу венцем који не вене и даде га као многосветли светилник своме отачаству, који напредује божјим промислом, да се прослави богоугодним делима и да сабере оно што је расточено од државе његова отачаства. Добар пастир умних оваца целе своје области, и њихов добри учитељ и наставник, ненаситни зидатељ божаствених цркава, и не само зидатељ но и палих (цркава) обновитељ, у намери да све приведе ка истинитој вери, тако да се прочуло његово име у све народе и царства, и ради толике лепоте његове телесне и лепога изгледа, тако да су многи околни цареви желили љубав са њиме, слушајући за целомудрени смисао његов. Због овога блаженог нека се не зачуди наш ум слушајући да су га овако волели такви силнога имена цареви, када га поштоваху царском љубављу и умножаваху му неисказане царске дарове, и да се многи силни покораваху њему, јер Бог крепки и Владика, цар света, заволи га; зато га и они заволеше. Но, довде говоривши, скратићемо реч, а даље ћемо се трудити да изнесемо искушења овога благочастивога и христољубивога, колико многе напасти поднесе у својој младости од многих иноплемених царева и од осталих других, које ћемо — ако Бог благоволи — изнети у овоме спису, и како га Бог од њих ослободи, и његовом помоћу одоле им свима, превазиђе њихове зле мисли и моћно сруши њихове сујемудрене гордости.

Пошто је прошло неко време од смрти благочастивога родитеља његова, великога краља Уроша, и пошто је његов царски престо примио вазљубљени његов син благочастиви краљ Стефан (Драгутин); о томе свему смо указали у напред писаном њихову житију. После овога, овај благочастиви краљ Стефан Урош прими престо краљевства даром од вазљубљенога му брата краља Стефана (Драгутина). Узрастом је био млад, а благодаћу божјом веома висок, и цело богољубиво отачаство његово красило се и веселило се због њега, унапред видећи да ће у дане његове поживети у доброј вери и чистоти, и да ће се јавити страшан непријатељима својима, свима чудни. Јер рече: „Засијаће у његове дане правда и множина мира.“¹¹ Јер пророк Исаија каже: „И даћу мач у руке његове и сасећи ће тела својих противника.“¹² и пророк Давид: „И поклониће му се сви земаљски цареви, и сви народи служиће му.“¹³ И исти: „Рука моја помоћи ће му, и мишица моја укрепиће га и сасећи ћу од лица његова непријатеље његове и победићу оне који га мрзе; јер ја положих првенца и висока над земаљским царевима.“¹⁴ Тако по истини усхте предобри Бог да рашири државу његова отачаства (као што је то и до сада свима видљиво).

Напомене

1. Јеванђеље по Матеју (9, 13).
2. Јеванђеље по Матеју (5, 16).
3. Псалам (119, 160).
4. Псалам (102, 25—27).
5. Посланица Римљанима (11, 34—35).
6. Посланица Римљанима (11, 36).
7. Прва посланица Коринћанима (2, 13).
8. Псалам (91, 15).
9. Псалам (36, 8).
10. Краљ Стефан Урош Други Милутин (1282—1321).
11. Псалам (72, 7).
12. Књига пророка Језекиља (30, 24).
13. Псалам (72, 11).
14. Псалам (89, 21, 23, 27).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15