Поглавље 3: Борбе Милутинове са бугарским кнезом Шишманом
И после овога, вазљубљени, опет треба да одам похвалу, дивећи се животу благочастивога господина мога превисокога краља, када га Бог сачува неповређена од погибли које га сналазе. У та времена устаде у земљи бугарској неки кнез звани Шишман, живећи у граду званом Бдин1, држећи околне крајеве и многе земље бугарске. Ђаволским наговором Шишман је завидео на отачаство овога благочастивога. Узнесе се својом мишљу високо: да подигне силу своју на овога христољубивога. Нећу казати силу његову, но лоповске узбуне, којима сам би поруган; а овоме превисокоме краљу нису ни на ум падале његове лукаве мисли. Овај скупивши триклету јерес татарског народа и своје војнике, и изненада уђе са војском у државу овога благочастивога краља до места званог Хвосна2, и, када су хтели ући у место звано Ждрело, да узму тамошње велико наследство цркве дома Спасова, тј. архиепископије, нису могли. Но ту, побеђени силом господњом и молитвама св. архијереја Христова Саве, би избијено велико њихово мноштво. Те ноћи, када су стојали близу тога места званога Ждрело, молитвама својих угодника св. Симеона и Саве и архијереја Христова св. Арсенија, који ту лежи у дому св. апостола, јави им Бог велико знамење страха, таково знамење да су видели велики огњени ступ где силази са неба, од кога су излазиле пламене луче и са јарошћу паљаху њихова лица, и огњени људи са оружјем у рукама и са великом жестином гоњаху их, секући њихове пукове. И тако видевши овај њихов зломислени вођ овако знамење за његову погибао и за све који су са њиме, поче бежати, гоњен гневом господњим, са мало војске у своју државу, не могавши постићи своје воље, само навукавши себи погибао.
И видевши овај господин мој краљ шта се догодило, и тако сакупивши сву своју војску, и са овом пође на овога нечастивога, ограђујући се силом св. Духа. И, када је дошао у државу његову до града званог Бдиња, и ту заузе и сву његову област, а овај сујемудри даде се у бекство, ушавши у брод, пређе реку звану Дунав, смирен и посрамљен. Овоме господину превисокоме краљу све се даде у руке, а хтеде све његове станове разорити, и град тај, у коме беше његов двор, до краја срушити, и опустошити целу његову државу. А овај зломислени, видевши како у један час би лишен све славе своје и богатства, поче шиљати ка овоме благочастивоме краљу молбене речи, овако говорећи: „Господине мој, славни краљу, одврати јарост гнева твога од мене; јер што сам учинио, према мојим делима ово све дође на мене. Но нећу наставити ка овом да имам такву злу мисао у срцу моме. Прими ме као једнога од вазљубљених твојих, са клетвом изрекавши да до издисања мога нећу више погрешити твојој вољи.“ Господин краљ овако рече: „Ако хоћеш да будеш по мојој вољи, како ми обећаваш, учини што ти ја заповедам. Хоћу да узмеш кћер једнога од мојих велможа, и по томе ћу разумети да су твоје речи истините.“ А он са радошћу рече: „Господине мој, учинићу као што си ми заповедио.“ И када је ово било, уверивши га благочастиви краљ, како је по вољи његовој и хтењу, и врати му државу његову, коју му беше узео и град звани Бдињ. И све свршивши како је по вољи његовој непоколебимо, и опет се са великом славом врати ка престолу своме. И после овога даде му кћер великога свога жупана Драгоша да му буде жена, и одликова га великом чашћу и многим даровима. И опет видећи његову велику приврженост и сваку истиниту послушност и служење, овај благочастиви краљ, због његове свесрдачне љубави, даде кћер своју за његова сина, званога Михаила, који после постаде цар целој бугарској земљи.
Јер тако чињаше добри Бог овом христољубивом, ако би ко наумио злу мисао против њега, но Господ разараше намере такових, и сви се после по невољи покораваху њему. По божјој вољи, овај превисоки краљ принуди силом својом многи страни народ ка Богом дарованој му држави, земљи српској. Многи цареви од његова рода чинише силна дела, но господин мој превазиђе све.
Напомене
- Бдин, Видин.
- Видински кнез Шишман, уз помоћ Татара, провалио је у Србију и дошао чак до Пећи, али је Милутин успео не само да га сузбије већ да заузме чак и Видин. Рат се завршио миром и венчањем Шишмановог сина Михаила са ћерком Милутиновом Аном.