Поглавље 18
Поученије светога Саве о истинитој вери
Браћо и другови и оци и чеда богозвана, приклоните богољубива срца ваша послушању божаствених заповести, и ове свете речи које ви чујете, положите, дакле, браћо, у срца ваша и на савести душа и на умне очи, и разумите.
Бог премилосрдни и човекољубиви, имајући неизмерну милост према роду људском, и преклонивши небеса сиђе на земљу, и својим божанственим промислом и многоразличним страдањима божаственога тела вољно пострадавши и просвети наш род, и свете апостоле посла у сав свет, рекавши им: Отишавши, научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и светога Духа1. Али како они сами нису стигли до нас, то оци наши, чувши у истину речи њихове, повероваше. Али предобри Бог имајући бесконачну милост, и не хотећи да погине ни један од нас, и по првој заповести и истим начином, по научењу и по проповедању светих апостола, уздиже мене на ово светитељство хотећи кроз мене испунити недостатке отаца наших, и својим светим Духом заповеди ми да вама објавим реч своју о вашем спасењу, коју са љубављу чувши сачувајте, да и ми будемо причесници реда светих.
И ово прво молим вас, дакле, браћо и чеда, сву нашу наду положивши на Бога, прво држимо се праве вере његове. Јер другога основа, као што рече апостол, не може нико положити, но само који положи Дух свети2 кроз своје свете апостоле и богоносне оце, што је права вера, која је кроз седам светих васељенских сабора извештена и проповедана, и после овога на овом основу свете вере треба нам злато и сребро и драго камење, то јест добра дела, изграђивати. Јер нити је тачност живота без праве вере, ка Богу просвећене, успешна, нити нас право исповедање без добрих дела може представити Господу; но треба обоје да бива, да савршен буде божји човек, а не да нам живот храмље по недостатку. Јер вера спасава, као што рече апостол, љубављу делајући3.
Верујемо, дакле, у Оца и Сина и светога Духа, појући Тројицу божаствену, као узрок и стваратеља свега узрочнога и створенога, видљивога и невидљивога, која је једнога суштаства, то јест јестаства4, а у три лица, то јест састава и лица, говорећи: не ликом ни разликом три Бога или три јестаства или да је суштаствен бедимо се разумети; једнога, дакле, Бога и једно његово просто и бестелесно јестаство и суштаство исповедамо, а разликом лица различно јестаствена знаменујемо, клањајући се Тројици у јединству и јединству у Тројици, јединству трисаставном и Тројици јединосушној и јединомоћној и сабезначалној: ову једину знамо присносушну, беспочетну, нерођену, бесмртну, непропадљиву, бестрасну, све стварајућу и садржећу и промислену5.
И верујемо у једнога од Тројице, ни Оца ни светога Духа, но Сина и Бога који се од Бога Оца родио, — Слово које се од њега родило безвремено и неразделно —, и несатвореног, јединосушног ономе који га је родио, који је увек с њим, који је добротом све привео из небића у биће, који је у последње дане ради нашега спасења сишао с неба, и који се уселио у девојачку утробу, и који је примесио себе ка телу душевном, а душу словесну и мисаону, по суштаству од те свете и пречисте Богородице Марије.
Од Бога Оца јединосушно му Бог Слово, који је због множине човекољубља вољом Оца и Духа изволео спасти своје саздање од Очевих недара, одакле никако не одступи, сиђе, и ушавши у утробу пречисте Дјеве и примивши тело душевно словесном и мисаном душом пре непримљено, прође Бог ваплоћен6, родивши се неизрециво и сачувавши нетакнуто девојаштво оне која је родила, не примивши ни самућења ни измене, но оставши што беше, и постаде што не беше, примивши зрак слуге, уподобивши се нама, истином а не привиђењем, по свему, осим греха.
Јер знамо га савршена Бога и савршена човека, не једнога ни другога, но јединога тога пре ваплоћења и после ваплоћења, један сложен састав, тога у два савршена јестаства, и у два јестаства и сопства, и у две природне воље, и делатношћу обема по саставу смешенима, неизменљиво исказиванога тога самога, који вољом хоће и дела божаствена као Бога, и тога самога који вољом хоће и дела човечански као човек7.
Јер и природним нуждама беше обложен, но вољом роди се, вољом огладне, вољом ожедне, вољом труди се, вољом устраши се, вољом умре, уистину и без маштања претрпевши сва природна и истинита страдања човечанска, а распет безгрешан окуси и смрт, и трећи дан ускрсе телом, не видевши трулежи, и човечанско суштаство ускрсе без пропадљивости и без смрти, и на небеса узвевши седе с десне стране Оца; и опет ће доћи да суди живима и мртвима8, као што се узнесе својим телом, тако ће дошавши дати свакоме по своме делу. Јер васкрснуће, рече, мртви, и устаће они који су у гробовима, и они који су сатворили добро са правом вером поћи ће у васкрсење живота, а они који су сатворили зло у васкрсење суда9.
А ка овом поклањамо се и целујемо свечасни образ10 човечанског тела Бога Слова помазана божаственим, и бивша неизмењена, да овај који се помазао вером мисли да види телом тога Бога који се јавио и са људима поживео; поклањамо се дрвету часнога крста, и светим часним сасудима и божаственим црквама и светим местима; поклањамо се часном образу пресвете Богородице и сликама свечасних божјих угодника, узвишујући душевне очи ка првообразној слици11, и постављајући ум у несхватљиве.
Ово је, богољубиви, заповест правоверних отачаских предања; овоме и ми последујући тако верујемо и тако исповедамо, и све јеретике и сву јерес њихову проклињемо, примајући свих седам васељенских сабора, 318 светих отаца који су били у Никеји, 150 светих отаца у Константинову Граду, а трећи у Ефесу две стотине светих отаца, четврти у Халкидону 630 светих отаца, пети у Константин ову Граду 164 света оца, шести опет у Константинову Граду 170 светих отаца, и онај мало после који је био у никејској митрополији, седми сабор 350 светих отаца против оних који се одричу часних икона и не сликају их и не клањају им се, нечастивим против хришћана12. Примамо све свете саборе који су се по божјој благодати сабрали у свако време и место ради објављивања побожности и јеванђелског живота које прими саборна црква. А којих се одрекоше они свети оци, одричемо се и ми; и које проклеше они, проклињемо и ми.
Многу, дакле, јерес у различна времена и лета измисли ђаво и насеја у васељену многи кукољ зле вере кроз безаконике начелнике јереси који му служе, на превраћење и самућење праве вере, које проклињемо, и са њима оне који су измислили зле заповести, и гнушамо се сваке нечастиве јереси. А журимо се ка свакој побожности, којој нас уче богословесне слуге божје, пророци и апостоли и светитељи, као што и сам Господ наш Исус Христос, Син божји, рече када од Оца дође на земљу и ваплоти се и роди се по други пут од пречисте увек Дјеве, и заповести очева самотрења и свога саврши дивно, и свакако неисказано распевши се на крсту, и трећи дан ускрсе, четрдесет дана оставши овде на земљи после свога васкрсења, и хотећи узићи на небо ка Оцу, ученицима својима апостолима заповедајући говораше: Отишавши научите све крајеве крстећи их у име Оца и Сина и светога Духа, учећи их да чувају све што вам заповедих. И опет: Проповедајте јеванђеље сваком створењу; ко поверује и крсти се, спашће се; а ко не поверује, осудиће се13.
Ово је дакле права божја вера, крстити се у име Оца и Сина и светога Духа: ми, који смо хришћани, обећали смо се тако молити Бога свога, свагда чувајући његове заповести и свагда творећи његову вољу, јер вера без дела мртва је14, по речи Јаковљевој.
Но, браћо и чеда моја љубима, као што и више рекосмо, обоје сачувајмо, са страхом и трепетом сачувајте реч божју и свету његову веру, и призивајући трисвето име његово са чистим срцем, и не ленећи се о светим молитвама припадните к њему, исповедите грехе своје, оплакујући се са сузама пред њим, и томе појући у срцима вашима свагда дан и ноћ без престанка. Јер Бог који се исповеда и коме се моли сам уверава људе, и духовно улази у њихова срца, који добро слушају учење о Богу.
Јер учење духовно није игра нити безумље мисли човечјих, но света вера проповедана, на којој бише основани сви свети чинови о Христу Исусу Господу нашем, о коме пророци светим Духом божјим прорекоше, и апостоли научише, и мученици исповедаше, и сви свети сахранише, и преподобни оци без порока сачуваше, као на непресечном крајеугаоном камену црквеном, Христу, који је премудрост очева и сила, светодуховно и силно и крепко и тврдо и сигурно у вери, који и до сада многе уверава и утврђује и објављује свима своју божаствену веру, који предобри човекољубац својом богатом милошћу и до нас достиже, испуњујући наше недостатке, пастир истинити који хоће да нас, заблуделе овце, сакупи у небеску ограду15.
А ову ограду ми, сагледајући мисаоним и душевним очима, молимо се њему увек, припадајући дан и ноћ, и исповедајући му се, јер сам дарује изрећи или помислити, и неисказано сачувати. Сатворивши његову вољу, примићемо од њега спасење у овом и у будућем веку, ако верно сачувамо његове заповести, које сам Бог заповеди нама сачувати, и обећа нам за то небесну награду, говорећи: Заиста вам кажем, који сачува реч моју, неће окусити смрти у векове16.
Да, чеда моја љубима, шта је дакле сигурније или праведније од ове речи, коју сведочи сам Христос, утврђујући правдом? Шта ли је боље од овога: не окусити смрти до века? Јер већ то некушање смрти далеко је од греха. Јер греховним кушањем самртни укус уђе у човечји род до Христа17. Ради тога он окуси од смрти, будући безгрешан и бесмртан по првом рођењу које је од Оца; но ради нас окуси и пострада, да и ми вером његовом окусимо од бесмртности, као што пророк рече: Окусите и видите да је добар Господ18; добар је, дакле, веома и прав и веран у свима својим речима, и сва дела његова у вери.
Зато, чеда моја богољубна, ми који га љубимо треба да чинимо дела верна у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили бесмртну веру од њега, толики дар да не умремо у векове. Зато ако ово сачувате, бићете блажени Богом у векове, и биће блажена срца ваша, и биће блажене душе ваше, и бићете блажени ви који примите божју веру и сачувате се чисто у њој, погледајући на бесмртни Христов дар, и свагда делајте бесмртна дела у Христу, веру чисту и молитву честу, имајући са љубављу наду к њему, и савест чисту ка Богу и ка људима постом и бдењем, истину при свему, телесну чистоту и душевно уздржање, чувајући разум светога крштења просвећења божја, којим се одрекосмо сатане и свију његових дела; но свагда љубећи покајање, исповедање грехова својих и плакање над њима и смерност, оправдање, поучење, исправљење живота свога, мржњу греха, не опијање, не блуђење, но чист живот, јер годи божјим очима да то гледају. Јер Бог је један од почетка и у бесконачне векове.
И ево прва заповест речена ка онима који га љубе: да сваки од вас љубите Господа Бога свога свим срцем својим, свим умом својим, и свом душом својом, и свом силом својом; и нека буду ове речи, које вам ја данас заповедам, написане на срцима вашима и у душама вашима19. Бојте се Господа Бога сведржитеља, и томе јединоме служите са страхом и трепетом, и томе јединоме приањајте, и не куните се његовим именом. Но нека је ваша реч: што јесте да јесте, а што није да није20.
И тако сасвим нека се не именује међу вама други Бог, осим онога који је створио небо и земљу; а што је на небу горе и што је на земљи доле и што је у води под земљом да се не поклоните тима нити послужите чему21, осим Господа Бога вашега, у кога се крстисте и веровасте, и одрекосте се тајних дела срама, а постадосте причасници његове добре вере и саопштници његове бесмртности.
Да, тога јединога неодступно држите се, јер је пред његовим очима све откривено22 као што рече апостол, јер Бог наш је огањ који спаљује23, и који свети грехе оцева на деци до трећега и четвртога рода, онима који га не љубе и не творе воље његове, а који твори милост у десетинама тисућа и у тисућама оних који га љубе и који чувају његове заповести24. Јер он је Бог богова и Господ господара, Бог велики и крепки и страшни; да, сачувајте његове заповести, и сатворите пред његовим очима све речи што вам заповедих, да вам буде добро и синовима вашим после вас, и бићете живи у векове, ако сатворите добро и угодно пред Господом Богом вашим25, коме слава и вечност у бесконачне векове, амин.
И свршивши свету божаствену литургију, а мир давши свима и благословивши учено стадо своје, отпусти свакога својој кући. А сам се брињаше прилежно о божаственом му предању, хотећи умножити предани му таланат26 на враћање Господу своме, увек придржавајући се духовних и богоугодних дела, упућујући све да пребивају у Христу, учећи сваком богољубију, упућујући и тешећи све, милујући убоге, дајући онима, којима је потребно, свако довољство, а сам собом показујући уставе и узоре свију врлина, као што рече апостол: Поче Исус творити и учити27.
Ово сагледа и овај Свети богоумним очима, и неослабно прилежећи боговидној молитви, храњаше христољубиве душе корисним беседама и духовним речима, Христом испуњен свима духовним даровима, и из бесмртнога извора напајаше благоверне душе оних који са вером прилазе к њему, назнаменујући бесконачни живот, и водећи на пут живота, имајући у себи безбројне милости и пучину доброте човекољубља божија, свагда горећи Духом светим за стадо своје, истинити пастир послан од саме истине и богоподобни наставних стада свога, прогонитељ јавних и видљивих вукова, и исецајући речју свога божаственога разума трновита учења злославних ученика јеретика, и насађујући неоскудно добру веру, обнављајући новом Христовом благодаћу, и обраћајући све да верују у једно божаство.