Поглавље 22
О поласку преосвећенога Саве од земље отачаства свога и о уласку његовом у свети град Јерусалим и о његовом обиласку свих светих места јерусалимских
О поласку Преосвећенога у Јерусалим. А овај преосвећени богоносац као високопарни орао прелажаше по ваздуху, добивши лака крила, желећи раније и сада отпочинути у пренебесној обитељи, растргнувши светске жалости75, и отиде, оставивши другоме земљу свога отачаства, и род и братију, и све земаљско остави земљи, поревнујући ономе што је пре речено староме великом патријарху: Изићи од твоје земље и од рода твога, и иди у земљу коју ћу ти ја показати, земљу која истаче мед и млеко76, на којој оба завета77, Богом почета, савршише се Христом истинитим Богом нашим, који се родио на тој земљи, и који је све извршио неисказаним промислом ради нашега спасења. Овај богољубац и истинити законоположник своме отачаству, истинито желећи ове земље, сматраше се као дошљак на земљи не својој, као и сви оци наши; и светлом радошћу радујући се последова Господу своме.
О уласку преосвећенога кир Саве у свети град Јерусалим. И добро чуван својим водитељем Христом, и ушавши у свети град Јерусалим, удостоји се видети богосветлу радост и место, где спасоносну муку пострада спас наш, Исус Христос, и изврши спасење целога света, и провевши три дана у живоносном гробу, и васкрсе бесмртан78, и ускрси нашу природу, која је пре пала преступљењем и сведена од љутог држаоца света у доње делове света, а предобри изведе у старини свезане од адских пропасти79, као крепак и силан, све изврши на небу и на земљи ради нашега спасења.
И ушавши у свету и божаствену цркву80 преклонивши својом превеликом смерношћу своја срдачна и душевна и телесна колена, обилно изли два извора чистих и топлих суза, и целова животворећи гроб Владике свога, добротвора Христа81, својим богољубивим душевним и срдачним устима, слатко милујући и гледајући самога љубитеља свога као да је ту. И добро насладивши срце своје бесмртним животом који је у гробу лежао, и обишавши сва света места по реду, и све свештене храмове82 и часну Голготу, на којој човекољубиви Бог наш изврши истинито спасење, раширивши своје пречисте руке на часном крсту, и од пречистих својих ребара изли своју божаствену крв83 и воду, којом нас искупи од порабоћења свелукавога ђавола.
И што Владика окропи својом пречистом крвљу, ту верни његов слуга оброси срдачним ридањем и омочи прегорким сузама, не као жалећи за другом, но као насићавајући се владичњег бестрасног извора од животворећих ребара, као нашавши самога траженога, и постигавши гоњенога и насладивши се жељенога. И сва света и часна места која су у великој цркви Светога Васкрсења Христова, на којима вољна страдања поднесе Господ наш Исус Христос, и свима часно принесе части од свога чистога срца, често и тешко уздишући из дубине душе, погледајући на толика страдања животодавца свога и Господа, и љубављу уподобљавајући се његовој жељи, како би света страдања изобразио у дубинама срца и пред очи положивши их и на њих погледајући, да пређе овај варљиви живот и да се уподоби да ма и мало пострада Господу своме.
И срдачну веру делима објављиваше у свему, хотећи до краја савршити превелику врлину, имајући у својој богоносној души човечју природу покривену светим Духом, и гдегод путоваше, свуда беше вођен светим Духом.
О уласку Преосвећенога у Витлејем. И порадовавши се светло са часним патријархом84, и отпочинувши, и потом оде у Витлејем85, у рођење Господа нашега Исуса Христа, где анђели са пастирима славословљаху Бога телом рођена на земљи, и слава се у висинама преузносаше, и на земљи се обнављаше мир међу људима, и јављаше се бесконачна радост свима који љубе онога који се је родио у Витлејему јудејском86. А ову радост сагледа и овај Христољубац, и подобљаваше се волсвима који су из Персиде дошли на поклоњење цара небеснога; но они волсви и од погане земље звездом само вођени87, а овај истинити служитељ господњи служаше му преподобијем и правдом на истинитом основању апостолском и пророчком, носећи сва страдања владичња на душевном и телесном саграђењу, имајући ка њему сву срдачну љубав у својој светлој души, и имајући неисказану сладост и небеску похвалу у своме богољубивом језику, вођен самим Богом дође из даљне земље, тражећи онога који је њега тражио и који је осиромашио ради њега.
И нашавши истинито подобије тога написано образом смерности његове где лежи у јаслама88, и тога слатко дотакавши се и принесавши часно поклоњење и премногу смерност подобно своме Владици, целова га са љубављу срца, цара неба и земље који је на земљи младенац постао, и Бога анђела и људи, срдачним очима гледајући горе на његову превечну првообразну лепоту, где са Оцем равно седи на престолу славе своје. И удостојивши се оба дара, небескога и земаљскога, и са свештеницима који служе дому његове пречисте матере, служивши са њима божаствену литургију, и уместо злата и ливана и измирне мириса добромирисна89 принесе Господу своме жртву живу, узаслав Господу на пренебесни олтар. И злато много давши клиру који ту служи рођењу Христову, и ту написа родитеље своје и љубазнога свога брата кир Стефана на спомињање90, и пошто је био благословен од свију, и тако се опет врати у Јерусалим ка животворећем гробу.
И опет оде ка његову часном служитељу патријарху Атанасију, и с њим двоструко утешивши се због радости небесних и користи душевне, и због законског исправљења и због божаствених служби91 и оба светилника божја стекоше многу свету љубав међу собом, и много пута служаху заједно свету литургију код животворећег гроба, слични светим одјејањем, оба богоразлични служитељи и богомисаони разумници, имајући истиниту божаствену љубав и анђелску вољу, истинити служитељи небесне дворане; обојица уневестивши се Христу од младости, обојица разумне звезде беспочетнога начелника истока Христа, једномисаоно послужише му, колико остадоше на земљи.
О одласку преосвећенога кир Саве на свети Сион. Свети отиде на свети Сион, где пре беше мати цркава, и где небесни цар и Владика анђелски и човекољубиви Бог наш обећано испуни, где пресветога Духа свога богато изли на свете ученике и апостоле, и где вечера Господ наш тајну вечеру са светим апостолима, где пречиста Мати његова предаде пречисту душу своју у пречисте руке сина свога и Бога нашега92. И ту поклонивши се свечасно и срдољубно, и служивши свету службу, и поставши саопштник светим апостолима, и такође би удостојен благодати дара пресветога Духа од истога дародавца Христа.
О одласку Преосвећенога у цркву светога Подножја божија. И опет уставши оде у манастир иверски, у цркву Христову, у свето Подножје његово; и ту поклонивши се часно подобију Божија подножја, и служивши свету литургију на месту светога и часнога дрвета, на коме беху приковане пречисте ноге божје93. И ту даде много злато на братство и на саздање палата му, много љубећи ту свету цркву и сам хотећи пребивати у том манастиру а још и данас стоје палате његова сатворења и помен родитеља његових и њега самога94. И благослови се са свом братијом.
О одласку Преосвећенога у Подгорије. И тако оде у Подгорије95, у дом часнога пророка Захарије, у рођење часнога пророка и Претече и Крститеља Јована, с ове стране града Јудова, поклонивши се на месту целивања пресвете Богородице са Јелисаветом; и оде у дом Захаријин истим путем којим иђаше пречиста дјева Марија, још носећи у утроби Христа љубитеља његова; и тако уђе у дом рођења Јованова, и ту поклонивши се часно рођењу друга господњег96. И ту близу такође поклони се на месту где побеже Јелисавета са Јованом од Иродових војника97. И ту служивши свету литургију у цркви светога Захарије, и давши благослов и злато јерејима који ту живе, и благословен од њих, опет се врати у град господњи, у Јерусалим.
О доласку у дом часних праведника Јоакима и Ане. И, опет, оде у дом светога Јоакима и Ане, где родише пречисту Богородицу, хранитељку живота нашега. И ту је близу црква Светога Михаила арханђела, где Господ подиже раслабљенога при овчијој купељи98. И поклони се часно на оба поклоништа, стопама владичњим и рођењу његове пречисте матере99.
О одласку Преосвећенога у светињу над светињама. И тако оде истим путем, којим би уведена пречиста дјева Богородица у цркву светиња над светињама100, у којој и узрасте. И ту, поклонивши се и на степенима усхођења Пречисте, где, по сновиђењу Јакова, првога Израиља, усхођаше на вишње седање и лествица остаде на лествици101, а на врху тих степеница је високо место њезина пребивања, где је била храњена из руке анђела102.
И ту поклонивши се, и опет изван цркве, где дође носећи на пречистим рукама пречистога Христа и праведном Симеону103 давши га по закону Мојсијеву да испуњење закона изврши и да, по пророку, завршетак Старога оконча, а Новога отпочне104. И ту поклони се стопама свога добротвора и његове пречисте матере.
О доласку Преосвећенога у Гетсиманију.105 И тако изишавши изван светога града, оде у Гетсиманију. Ушавши у цркву Пречисте Богородице, и приневши часно поклоњење, и целовавши пречасни гроб њезин, и ту служивши свету литургију при гробу пречисте Матере господње106, и опет се врати у свети град Јерусалим.
О одласку Преосвећенога на Гору Јелеонску. И опет уставши оде на Гору Јелеонску на Вазнесење господње, одакле добри наш човекољубац Господ узиђе на небеса са телом, и благослови свете апостоле и матер која га је родила107, и узнесавши са собом нашу природу, посади је с десне стране Оца108, и обећа се истим путем опет доћи са небеса са славом. И ту поклонивши се по достојању ономе коме се клања свако колено небесних и земаљских и најдоњих, и служи свету литургију.
О одласку Преосвећенога у Галилеју. И потом оде у Галилеју, где се изволи Господу васкрсломе из мртвих прво јавити својим ученицима, светим апостолима. И, ушавши у свету цркву, поклони се слатко свељубазном Владици своме Христу васкрслом из мртвих, и који је све просветио, и који је тога самога преизобилном милошћу обогатио добрим делима, и који га је јавио као саврсника светим апостолима својим ученицима из млада, због његових добрих дела.109
О одласку Преосвећенога у Витанију. И тако уђе у Витанију110, у отачаство друга божјега Лазара, кога из мртвих ускрсну љубитељ његов Христос. Ушавши ту у свету цркву, сатвори часно поклоњење на месту где стојаху пречисте ноге Слова божјега111 и Бога од Бога, зовући Лазара од преисподњих, и показујући превелику милост човекољубља, и изливајући божаствене сузе; и принесе таково достојно поклоњење томе пресветом месту где се изли бездна милосрђа човекољубља божја ради нашега спасења. И ту поклонивши се Богом водитељ и даде благослов, злато јерејима који служе, на помен родитеља својих, и самога себе и свељубазнога брата свога, бившега краља кир Стефана.
О одласку Преосвећенога у испосницу господњу. Тако оде у испосницу господњу, где је Господ наш постио четрдесет дана, и као што пише самовидац његов јеванђелист Лука: „А у те дане, рече, није ништа јео, показујући божаство и човечанство, и дајући добар пример нама који га љубимо, и који хоћемо да последујемо њему, божаственом и неисказаном самотрењу његову112.“ И ту поклонивши се часно светом страдању господњем ради нашега спасења, и ту давши много злата служећим свештеницима дома господњег на помен себи и својим родитељима и своме љубазном брату, и ту примивши благослов од свештених, отуда оде ка светом Јордану.
О доласку Преосвећенога на Јордан. И дошавши на место купалишта господњег, где Господ наш потре рукопис наших грехова праотачког преступљења, и својим милосрђем оми наша прегрешења, и толико далеко удаљи безакоња наша од нас, као што далеко стоје истоци од запада113, и ту умивши се у светом Јордану, на месту где глас са неба засведочи о јединочедном вазљубљеном Сину божјем114, на том месту где је некада Јордан од страха господњег показао свој ток сухим, када је први пут Израиљ пролазио са кивотом господњим115, на крају лета̂, пак, сам се Господ у њему крстио, и овај слуга Владике свога, подобећи се своме добротвору, и крстивши се у њему, благодари свога родитеља, тога Владику Христа, за сва његова добра.
О повратку Преосвећенога у Свети Град. И тако се са божаственом радошћу врати у свети град Јерусалим. И опет се порадова са богоносним патријархом Атанасијем, и одајући свима црквама сваке части, и раздавши много злата свима по Реду од гроба господња, часном патријарху и клиру свете велике цркве Христове и свима убогима, и које нађе у светом граду Христову, свима даде изобилно утешење. И остаде неколико време у светом граду116, увек светло славећи са часним патријархом о исправљењу божаствених заповести и о овом животу, који брзо пролази.
О путовању Преосвећенога у велику Лавру светога Саве117и о пустињском прохођењу. Васпитање пустињско из младости научивши се тескобном путу господњем, не трпећи обичне службе, опет зажеле на пустињска прохођења, изиђе и за собом оставивши свети град, са игуманом лавриотским Николом јеромонахом, и са осталом братијом оде прво у велику Лавру светога Саве. И ту часно поклоњење приневши љубитељу љубави Христу, који је пустиње начинио градовима118, богољубивом смерношћу преклонивши срдачна колена и Богом освећену главу, и сузама боговидних очију љубазно оброси свету цркву Светога Саве, свога саликостојника119.
И опет изишавши од његове свете цркве, оде ка његову светом гробу, и ту сатворивши трисвету молитву и тропар светога и богохвалне стихире запојавши преосвећени преподобноме, и слатко целовавши слику светога написану на часном гробу његову120, потом оде ка самозданој цркви, у Иверски манастир, ту страну гроба светога Саве; и ту поклонивши се часно и целовавши свету цркву свете Богородице, и опет оде ка светоме Михаилу у рушски манастир, ту близу за великом црквом121. И ту поклоњење учини, и тако сатворише вечерњу службу, и духовно и телесно утешише се са братијом која ту живи.
А ујутро Преосвећени обиђе сав град светога Саве и све цркве које су ту, и богочасно целовавши све мошти светих, који су ту починули, и видевши сва чудотворења светога која су ту у манастиру122, и служивши свету литургију, и опет утешивши се са братијом духовно и телесно и добивши мир, ујутро опет изиђе на ону страну ван манастира ка пештери преподобнога Саве, који ту остаде у старост своју ка концу свога живота, и ту, поклони се месту пребивања светога123.
Потом обиђе све манастире у дужину ка Мору содомскоме124 и опет вративши се пређе на ову страну долине, и поклонивши се часно свима и целовавши све цркве свију светих, и опет дође у Лавру светога Саве, и порадова се са светом браћом, и приневши им части све обдари по чину њихове светиње, и много злато давши у Лавру светога Саве, назва се један брат од њих125, и написа у помен своје родитеље и свељубазнога брата свога, и тако у свима светим црквама по реду, од гроба господњег.
И оставши ту са игуманом, опет се врати у свети град Јерусалим, и сврати се у Лавру светог Јевтимија, и поклонивши се ка светој цркви и давши благослов светој братији која ту живи, и благословен од њих оде са игуманом у лавранску метохију, где од прва имађаше своје пребивање126.
И измоли место на саздање манастира, и би му дано место од игумана и од све братије, и од часнога патријарха Атанасија, и благослов примивши посвети цркву светога и великога апостола и јеванђелиста Јована богослова на Сиону127, ту близу дома његова, где пре телесно беше пребивао, чувајући пречисту Богородицу после распећа господњег128, и тако све добро управивши са часним патријархом о свима божаственим потребама, и одликова га светим божаственим частима патријарх, и са лавранским игуманом и са свом братијом, и управивши добро за братство, после саздања свете цркве без закашњавања пође натраг опет у Јерусалим, што и би уз божју помоћ.
Обишавши све пустиње витлејемске и јорданске и сву Палестину, и поклонивши се у свима црквама, и напунивши све сузним изворима, и обдаривши божаственом милошћу и својом богатом десницом оне који живе у њима, и поклонивши се животворећем гробу господњем и свима светим страдањима његовим и свечасном његовом предстатељу патријарху Атанасију, и свима светима који живе у Јерусалиму, и благословен Богом и свима светима, опет се врати на запад, хотећи опет посетити свете који живе у Светој Гори.
О повратку Преосвећенога из светог града Јерусалима и о доласку у Назарет. А ово се све догоди по самотрењу божјем, пошто му свагда Бог предлаже путеве, свагда вођен светим Духом и покривен божјом благодаћу, и Дух свети свагда почиваше на њему, и диван небу и земљи, и чудан небесним анђелима и земаљским људима, Богом удостојен вишњега царства, и светлећи се његовом благодаћу у целом свету као сунце, да се може са Давидом казати: Онај који ходи без порока и дела правду129 божју, слави се од вишњих и нижих.
А од светога града Јерусалима оде у свети град Назарет130 истим путем, којим и Господ његов Исус Христос у све године иђаше са својим родитељима од Назарета у Јерусалим пред празником Пасхе131, и после празника Пасхе опет се враћаше у свети град Назарет, у коме и отхрањен би, као што пише јеванђелист Лука132, у коме беше и стан пречисте његове матере пре његова зачећа, у коме арханђел Гаврило и благовести пречистој Девици, и благословом Оца небеснога и осењењем пресветога Духа ваплоти се у пречисту Дјеву Христос, истинити Бог наш133.
И ту ушавши у велику саборну цркву господњу, где пречисте божје ноге безброј пута хођаху, јер је Господ Бог наш ту живео до свога васпитања134, и ту поклонивши се са љубављу светоме месту божјег прохођења, и желећи жалосним сузама, док му се даде сила и успех да стигне тога самога и да угледа његово човекољубиво и пресветло лице без осуде135, и, опет тога самога достигавши, да се насити његове ненаситне красоте, и ту светло и слатко целовавши љубитеља свога Христа насликанога на слици, и обишавши сву свету цркву, и поклони се часно свима светима.
И опет изиђе у другу цркву, мало више велике цркве, где се свети арханђел раније јави пречистој дјеви Марији на студенцу136. И ту поклонивши се месту пречисте Богородице, девице која није искусила брака, и стојању пред њом тога чудеснога весника пресветле радости, пресветлом арханђелу Гаврилу, који је благовестио обрадованој бесконачну радост и објављење целоме свету, а она видевши издавна дивна и неисказана божја промишљења, и удививши се чуду, испуни се Духом светим и незамислимом радошћу; и уздавши велико благодарење своме добротвору и ту одморивши се и служивши свету литургију пречистој Богородици, и давши оба благослова и златом и светим молитвама, свештеницима који ту служе, клиру пресвете Богородице и свима убогима, и бивши благословен од свију, и опет се врати од града назаретског на десну страну, као што пише о Господу његов велики јеванђелист Лука: поврати се, рече, Исус од Назарета у сили духовној у Галилеју137.
О одласку Преосвећенога на Гору Таворску. И овај преосвећени ученик подобећи се Владици своме и наоружавши се силом светога Духа, и као јелен који свагда жели на изворе водне, тако и овај жељаше да види сва дела Владике свога која сатвори на земљи идући са људима. И пожуривши се богомудрим умом, врати се у сили божјој, исправљајући божје путеве, и стиже на Гору Таворску, где Владика његов пре облиста красоту свога божаства, и глас очев с висина засведочи га као вазљубљенога сина: и на том месту озаривши се богосветлим умом, виде пресветло преображење Христа љубитеља свога са боговидцем Мојсијем и са Илијом огњеоружником и са трима вазљубљеним му ученицима138, и ту поклонивши се страшном божјем Подножју по достојању велељепија трисунчанога божаства пребожаствене Тројице, и насладивши се небесне славе и приопштивши се пресветлој слави љубитеља свога, опет се врати к Назарету.
О доласку Преосвећенога у Акр. И отуда оде у Акр139. И ту оставши у граду у дому светога Николе у лавранској метохији, и нашавши лађу која иде у Анатолију, и усевши у њу оде, пошто му је Бог помогао и свети Дух поспешествовао, оде право у Анатолију, где хођаше Преосвећени. И када је лађа пристала, посла ка благоверноме цару Калојану140 да му даду коње, да подигну стан његов од мора. И цар посла коње, колико требоваше послани.