Поглавље 26
О примању краљевства благовернога краља Владислава и о постављењу светим Савом уместо себе преосвећенога архиепископа Арсенија и о поласку његовом по други пут у свети град Јерусалим
О примању краљевства благовернога краља Владислава. Када је Преосвећени пребивао многа лета187 са благоверним краљем Радославом, а Господ царевао у векове и на векове и још над нама, изволи се Господу, и попусти млађем брату његову Владиславу, и примивши силу и крепост истога цара небеснога, који царује на векове, и лиши земље старијега брата, и узе престо оца свога кир Стефана краља, и би благословен и венчан од Преосвећенога188.
О светитељствовању преосвећенога кир Саве. И док је овај владао, и овај Преосвећени са њим пребивао богославно у чину светитељста свога, успевајући и преуспевајући у заповестима господњим у све дневне и ноћне часове, и оставши многа лета са благоверним краљем Владиславом189, и свакојако исправивши своје отачаство, и приложивши га ка свакој доброј вери и чистоти, и свршивши све велике и мале цркве и поставивши на тврђи својој, и све укрепивши сваким доброзакоњем, постави на чин небеснога славословља по Христовој заповести и његових светих апостола да служе Господу у сједињење светога Духа190, и сам владичествовавши у чину тога светитељства, и добро послужи Господу своме четрнаест година191.
О постављењу преосвећенога архиепископа Арсенија од преосвећенога архиепископа кир Саве. И извољењем Оца небеснога и заповешћу светога Духа изабравши од својих ученика богоумна и побожна мужа, подобна богооцу Давиду, кротка и смерна по срцу воље божје, и својим светим прозрењем сам Преосвећени, нашавши богоразумна чрнца јеромонаха Арсенија192, Богом изабрана такође још из матерње утробе, и назнамена на светињу и на спасење многима, и сабравши свој свети сабор193, Богом изабране светитеље свога отачаства, и часне игумане и богоносне чрнце и христољубиви народ и богомислена чеда свога отачаства, и осветивши га Богом дарованом му благодаћу, и постави га као архиепископа на своме престолу, и опет томе предаде Богом предану му паствину свога отачаства, утврдивши га добро на свем чину свога преосвештенства, и благословивши га сваким благословом, и посадивши га на свој престо, предаде му сву област Богом даровану му над својим отачаством да везује и дреши, по речи господњој: Јер Отац не суди никоме, но сав суд даде Сину194, и благословивши сва чеда свога отачаства, даде им мир божји, малима и великима.
О поласку преосвећенога кир Саве у Јерусалим. И обнаживши се овога живота и земаљских ствари добрим самислом и добрим уздањем, поверовавши првој и другој заповести божјој195, и земаљско оставивши земљи, и прилепивши се сав ка небесним, жељенога Христа претпостави више од свога живота и овога свепропадљивога света, који брзо пролази, и раније и опет као високопарни орао летећи по висини, растргну светске жалости. И сада по трећи пут, не као орао, но као Илија огњеоружник вихором би узет на небо196, а овај се сада јави као други Илија, окрилаћен превеликом љубављу владичњом као и вихором, и устремивши се анђелским пресветлим крилима на небесну висину, надлете мреже држаоца света,и растргну мреже самртне преграде, раширене над страстима света овога, и, ево, по трећи пут197 растргну варљиве узе овога света, и одбаци јарам свој од себе, и отиде последујући ономе који је рекао: Где сам ја, ту ће бити и мој слуга.
И отиде настањујући се вечером и ујутро и у по дана са Господом, а још и у све часове, један јединоме служећи преподобијем и правдом у чистоти срца, један јединоме из младости прионувши, и до краја свога заволевши, и сасвим се отргнувши од света по његовој заповести, и ваистину заволевши Христа, један уподобивши се жељи једнога, и ражегавши се његовом топлом љубављу и узевши крст његов на раме пође за њим, умртвивши се целоме свету, и живећи један јединоме који живи на небесима, желећи постигнути један јединога у небесним вратима, и настанити се са њим у бесконачне векове, и један хотећи до краја испитати све путеве једнога, јер пророк пише: Говори Господ: Блажен је који има семе у Сиону, и домаће у Јерусалиму198.
Јер ово су заповести светога Духа, и истинити исповедници божји прилежно траже овога, не мудрости овога пролазнога века, но да сазчају истину речи божје, на саграђење душевне светлости, и свети Дух сматра блаженима оне који траже сазнање његово, и који га траже свим срцем. Ваистину овај Свети свим срцем потражи онога који је потражио цео свет, и који га је и нашао. Зато се свагда весели са Господом, и утврђен светим Духом научи безаконе путу божјем. И због њега се радује света Тројица, и сви анђелски и арханђелски чинови купећи се диве се његову превеликом исправљењу и због благодети дане му од Бога, и постаде сматран блаженим од свих небесних сила, јер на земљи живећи претпостави љубав божју више од свега свога живота. И Бог свети, праведни и истинити дарова му за земаљско царство своје небеско царство, а још и изнад његове силе даде му своју славу, да га гледа са светим анђелима његовим у неисказаној радости.
Својим великим богољубљењем и својим премногим подвигом приопшти своје отачаство Светој Гори, и сатвори пустиње градовима, и показа чеда своја житељима Свете Горе; и раније и опет сада обнављајући им пресветли пут ка Јерусалиму, вазда спремаше све ка пренебесном животу, знајући вољу љубитеља свога Христа, и хотећи све сместити у царство небесно, сам собом подносећи све теготе, сам собом дајући пример малима и великима, као Гедеон пророк говорећи трима стотинама својих војника: Као што мене видите, тако исто и ви сатворите199.
А вођен силом божјом отиде за оним који је у последња времена сишао на тражење првообразне лепоте Богом сатворене слике лика Адамова, хотећи ради њега обновити сав земаљски род, и желећи тога обновљења и овај свети муж отуђи се од свега пропадљивога овога света, и желећи вишње превиде нижње.
О путовању Преосвећенога по мору. И дошавши на Диоклитијско море200, и отуда пошавши на пут по мору, воденосланом гробу, и силом крепком, крмањен десницом вишњега, пристаде у град звани Брендич201.
О пристајању у град Брендич и о безбожним гусарима против Преосвећенога. А безбожни гусари чувши да Свети путује ка томе граду, и сабравши много лађа, заузеше му све путеве, хотећи га озлобити. Незлобиви Христос некада је ходио са својим слугом Јаковом и није дао Лаву Сирјанину202 да га озлоби. Пошто је тај сведобри свагде, није се ни од овога одлучио, но штавише исправљаше све путеве његове, који су на његово угађање, по речи богоизабранога Давида који је рекао кроз светога Духа: Плећима својима осениће те надајућа се под крилима његовим, штитом ће те опколити његова истина, и нећеш се убојати од страха ноћнога и од стреле која лети у дану, и од ствари која прелази у тами, и од сусрета демона подневнога; јер пашће од стране твоје тисућа мојих чувара и десет тисућа с десне стране тебе; ка теби неће приступити зло, ни рана ка телу твоме203.
А истинити пастир проводи незлобиву овцу своју на свој пут, по своме обећању покривши га својом невидљивом силом. Ослепивши њихове очи204, проведе његову лађу у пристаниште града. Велику вику сатвор ише међу собом, жалошћу јадикујући, ваистину не добише велике ризнице. А после дођоше миром ка Преосвећеноме, када је он био у палати тога града, поклонише му се и рекоше све што се догодило са њима, и колики труд поднеше у валима морским чекајући га, но Господ им не даде озлобити свога слугу, и поклонише му се говорећи: „Ваистину је велики Бог твој, коме ти служиш, који није предао тебе у наше руке.“ И молише нешто од њега говорећи: „За труд наш дај нам благослов ради твога Бога, који те је ослободио од нас.“ А он испуњујући реч Спасову коју је рекао: Ономе који моли у тебе, подај205, и њима даде прошење њихово. И вратише се натраг посрамљени и безделни. А Свети прослави свога чувара због великог посећења безбројне милости његове од почетка и до тога часа. Остаде у том граду, док му Господ не посла време206.
О путовању преосвећенога кир Саве кроз велико Сиријско море. И отуда опет ушавши у лађу, прође кроз велико море Сиријско207. И када је прошло много времена пловљења, и опет кушач208 хотећи сатворити пакост Преосвећеноме, подиже превелике вале у мору, тако да се лађа покривала валима. А они у лађи дођоше у велику беду, и свима руке ослабише, не чекајући живота, но више смрти. А Свети видевши све ослабеле у изнемоглости, добивши силом божјом снагу, стаде на молитву, подигавши своје преподобне руке на небо ка вишњему, из дубине душе зовући:
„Некада твоји ученици, Христе, мучећи се у лађи вапијаху: Учитељу, спаси нас, гинемо209. А сада и ми вапијемо: Милостиви спаситељу наш, избави нас од наших напасти.“
А сведобри Господ послуша га, онај који се налази близу оних који скрбе, који је у старини утолио морске вале и запретио ветру и рекао мору да ћути, а који почива у срцу угодника свога, ујашњењем светога Духа заповеди му, као што је раније угоднику своме Мојсију, великоме боговидцу, говорећи: Простри руку твоју на море, и раздели га210, а овоме Преосвећеному:
„Погледај на морске вале силом светога Духа, и благодаћу даном ти од мене, и противи се оном који те побеђује; јер је немоћан и нема снаге да стане пред лице оних који ме љубе.“
А Свети подиже руку оброшену Христовом благодаћу светога Духа, божаством и човечанством, и стаде у лице против силноме ветру и превеликим морским валима, и сатвори крсно знамење. Силом добродетеља свога у том часу, у магновењу ока подиже силни дух, и ветар од крснога знамења побеже натраг, и угаснуше превелики морски вали, и сви демони ишчезоше, не трпећи знамења крсне силе, и Владика је чинио слугу који га љуби сличним себи, заповедајући мору и ветровима да га послушају и да се повинују заповести онога који чини вољу његову.
И би тишина велика, и пресветло сунце засија, и срца оних који су у тој лађи испунише се милости господње и доброте и весеља и недомислиме сладости, видевши божју светлост и милосрђа његова која су се просветила на њима. И сви који су у лађи, дошавши поклонише се Преосвећеноме, говорећи:
„Ваистину си слуга Бога вишњега, и његова света реч је у твојим устима, и уздизањем твојих светих руку ка Богу ми се твојим светим молитвама избависмо досаде и смрти, и благодаримо премилосрднога Бога, који наведе светињу твоју са нашим душама на ово море, и од сада видесмо и верујемо Богу који чини дивна чуда кроз своје свете, и познасмо да је Бог послао тебе, анђела свога, да спроводи нас и нашу лађу до пристаништа хотења нашега.“
А богогласни муж и благодарни слуга одавши благодарну хвалу своме избавитељу, заповеди свима да узму храну.
И тако добивши снагу и духовно и телесно весеље, и примивши од Бога послану утеху — угодан ветар, пошто је крманош свега крманио њихову лађу, пређоше велико Сиријско море и стигоше у жељено пристаниште, и пристадоше у Акруг211. А Свети, отишавши са својим ученицима ка светом Георгију, кога раније беше искупио порабаћена од Латина, у метохију св. Саве посред тога града212, и ту остаде колико се изволи Господу.
И отуда опет нађе другу лађу, и оде у њој у Велику Кесарију213. И ту се поклони светом месту, где се сведобри Господ умил о срди над родом човечанским, и од пет хлебова насити пет тисућа214, и отуда оде у Јоп215.